Ukrajinski zvaničnici saopštili su u četvrtak da su u ruskom raketnom napadu na prestonicu Kijev ubijene najmanje tri osobe, među kojima su devetogodišnja devojčica i njena majka, dok je 10 ljudi povređeno.
Ukrajinska vojska saopštila je da je presrela svih 10 raketa kratkog dometa koje je ispalila Rusija.
Kijevski zvaničnici su naveli da su ostaci od projektila oštetili stambene zgrade, medicinsku kliniku i vodovod.
Rusija je tokom maja izvodila česte vazdušne napade na Kijev, dok se Ukrajina pripremala za očekivanu kontraofanzivu u pokušaju da povrati teritoriju koju su ruske snage zauzele od početka invazije u punom obimu na tu zemlju početkom prošle godine.
Guverner Belgorodske oblasti na zapadu Rusije rekao je u četvrtak da je tokom noći u gradu Šebekinu u granatiranju ranjeno više ljudi.
Guverner Vjačeslav Gladkov rekao je na Telegramu da je u napadu oštećeno i nekoliko zgrada. On je za napad okrivio ukrajinske snage.
Podrška NATO
U Oslu, ministri spoljnih poslova zemalja NATO okupili su se u četvrtak da razgovaraju o povećanju svoje podrške Ukrajini, kao i o težnjama Ukrajine da se pridruži vojnom savezu.
"Svi saveznici se slažu da je sada najhitniji i najvažniji zadatak da Ukrajina prevlada kao suverena i nezavisna nacija", rekao je novinarima generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg. "Predsednik Putin ne sme da dobije ovaj rat".
Upitan o napadima na rusko tlo koji se pripisuju Ukrajini, Stoltenberg je rekao da je Ukrajina napadnuta od Rusije i da ima pravo da se brani. On je rekao da ruski predsednik Vladimir Putin može da zaustavi rat u bilo kom trenutku i da oni koji su odgovorni za ratne zločine počinjene u Ukrajini moraju da odgovaraju.
Sastanak u četvrtak u Oslu događa se uoči samita lidera NATO sledećeg meseca u Litvaniji, na kom bi, prema očekivanjima koje je izneo Stoltenberg, trebalo da se saveznici slože o dugoročnoj obavezi da podrže Ukrajinu. On je rekao da Ukrajina treba da ima sposobnosti i snagu da se odbrani i odvrati sve buduće pokušaje Rusije da ponovi svoju invaziju.
Stoltenberg je reao da se nada da će saveznici iz NATO odobriti kandidaturu Švedske da se pridruži Alijansi pre julskog samita. Sve postojeće članice moraju da daju svoje odobrenje, a do danas samo Mađarska i Turska to nisu učinile.
Šef NATO je u četvrtak rekao da će uskoro otputovati u Ankaru da nastavi razgovore o situaciji sa tamošnjim liderima. Turska je optužila Švedsku da ne čini dovoljno na suzbijanju grupa koje Turska smatra terorističkim. Stoltenberg je istakao da je u četvrtak u Švedskoj stupio na snagu novi zakon protiv terorizma i ponovio da je uveren da će Švedska postati punopravna članica NATO.
Prigožin o "klovnovima" u ruskoj vojsci
Šef ruske plaćeničke formacije Vagner, Jevgenij Prigožin, rekao je da će se njegova grupa boriti u Ukrajini ako njegovi ljudi dobiju poseban deo fronta, a da ne moraju da zavise od "klovnova" koji upravljaju delovima ruskog naoružanja sile.
Proslavljajući svoj 62. rođendan u četvrtak u kampu za obuku, Prigožin je takođe potvrdio da će njegovi ljudi konačno napustiti grad Bahmut na istoku Ukrajine 5. juna nakon što ga predaju ruskoj vojsci. Plaćenici Vagnera zauzeli su razoreni grad krajem maja nakon višemesečnog ratovanja.
"Ako ceo lanac (komandovanja) 100 odsto propadne i budu li ga vodili samo klovnovi koji pretvaraju ljude u meso, onda nećemo učestvovati u tome", rekao je Prigožin, poznat po svom grubom, često pogrdenom rečniku kada komentariše vođenje rata.
Zelenski u Moldaviji sa liderima EU
Predsednik Volodimir Zelenski zatražio je da Ukrajina bude deo vojnog saveza NATO, kada se pridružio evropskim liderima u četvrtak u Moldaviji blizu granice svoje zemlje uoči očekivane kontraofanzive ukrajinske vojske protiv ruske invazije.
Na sastanku sa predsednicom Moldavije Majom Sandu, Zelenski je ponovio poziv da Ukrajini budu isporučeni zapadni borbeni avioni i rekao da njegova vlada priprema sastanak na kojem će se razgovarati o ukrajinskim mirovnim predlozima.
Samit 27 država članica EU i 20 drugih evropskih zemalja u zamku u vinogradarskom moldavskom kraju održava se samo 20 km od ukrajinske teritorije i u blizini otcepljenog moldavskog regiona Pridnjestrovlje, koji podržava Rusija.
To je predstavljalo bezbednosni i organizacioni izazov za zemlju od 2,5 miliona ljudi koja traži put ka pridruživanju EU, a pritom je oprezna prema Rusiji.
"Mi podržavamo Moldaviju i njen narod koji se integriše u EU", rekao je Zelenski. "Podržali ste naš narod, naše izbeglice koje su pobegle u prvim danima rata i mi to nikada nećemo zaboraviti. Naša budućnost je u EU. Ukrajina je spremna da uđe u NATO".
Sandu je rekla da podržava mirovne napore Ukrajine i takođe želi da se pregovori o ulasku Moldavije u EU odvijaju što je brže moguće.
Na odvojenom sastanku ministara NATO-a u Oslu, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da Rusija ne može da stavi veto na članstvo Ukrajine, iako je Nemačka rekla da to neće biti moguće dok je Ukrajina u ratu.
Nadzorni avioni NATO sistema za upozorenje i kontrolu (AVACS) posmatrali su nebo iznad mesta održavanja samita u Moldaviji. Raketni ostaci iz rata u Ukrajini pronađeni su u Moldaviji nekoliko puta od invazije Rusije pre 15 meseci.
Šef ruske službe bezbednosti FSB rekao je da Zapad gura Moldaviju da učestvuje u sukobu u Ukrajini.
S obzirom da Kijev obećava kontraofanzivu koristeći nedavno nabavljeno zapadno oružje kako bi pokušao da protera ruske okupatore, veći deo fokusa samita biće na Ukrajini.
"Prisustvo ovih lidera u našoj zemlji je jasna poruka da Moldavija nije sama, kao ni naš sused Ukrajina, koja se godinu i tri meseca bori protiv varvarske invazije Rusije", rekla je ranije Sandu.
U izveštaju su korišćene neke informacije agencija Asošijeted pres, Rojters i Agencije Frans pres.
