Američki Senat usvojio je u četvrtak kasno uveče predlog zakona kojim se povećava gornja granica zaduživanja SAD i omogućava da američka vlada nastavi da plaća svoje račune. Predlog je usvojen sa 63 glasa za i 36 protiv, samo četiri dana pre nego što su SAD mogle da ostanu bez novca.
Predsednik SAD, Džo Bajden, potpisao je zakon u subotu, samo dva dana pre roka koji je Sekretarijat za finansije postavio kao datum na koji SAD više ne mogle da ispunjavaju svoje međunarodne obaveze.
U petak naveče, Bajden je održao govor naciji iz Ovalnog ureda, u kojem je rekao da je "kriza izbegnuta", imajući u vidu da bi posledice po američku i svetsku ekonomiju bile veoma loše.
"Usvajanje ovog sporazuma o budžetu bilo je ključno", rekao je Bajden. "Ništa ne bi bilo katastrofalnije nego kada SAD više ne bi mogle vraćati svoje dugove".
"Niko nije dobio sve što je hteo, ali Amerikanci su dobili ono što im je trebalo", dodao je Bajden, naglašavajući saradnju svih strana.
U četvrtak, posle usvajanja predloga u Senatu, Bajden je saopštio:"Večeras su senatori iz obe stranke glasali za zaštitu teško zarađenog ekonomskog napretka koji smo postigli i sprečavanje da SAD, prvi put, ne mogu da plate svoje račune".
Predstavnički dom je zakon usvojio u sredu uveče, uz podršku i republikanskih i demokratskih poslanika. Zakonom se predviđa da vlada može da pozajmi više novca u narednih godinu i po dana, kako bi ispunila svoje finansijske obaveze - što premašuje sadašnjih 31,4 triliona dolara.
Ovlašćenje za zaduživanje bi se produžilo do 2. januara 2025. godine, dva meseca nakon predsedničkih izbora 2024.
Pored toga, zakon predviđa da se većina federalne potrošnje zadrži na trenutnom nivou u novoj fiskalnoj godini koja počinje u oktobru, uz povećanje od 1% u narednih 12 meseci.
„Odgovorna stvar za Ameriku je da ga usvoji“, rekao je pred glasanje demokratski senator Dik Durbin.
I lider demokratske većine u Senatu Čak Šumer, kao i lider republikanske manjine Mič Mekonel, podržali su ukidanje ograničenja duga i pozvali na brzo usvajanje zakona.
"Vreme je luksuz koji Senat nema ako želimo da sprečimo neizvršenje obaveza. Ne postoji nijedan dobar razlog da se ovaj proces ne završi. Zemlja to sada sebi ne može da priušti", poručio je Šumer.
Predstavnički dom je usvojio zakon sa 314 glasova za i 117 protiv, uprkos prigovorima republikanskih predstavnika sa krajnje desnice, koji su rekli da ne ide dovoljno daleko u smanjenu potrošnje. Sa druge strane, progresivne demokrate kažu da je zakon previše smanjio vladinu potrošnju.
U izjavi nakon glasanja u sredu, Bajden je pozdravio sporazum kao „dvostranački kompromis“.
„Štiti ključne prioritete i dostignuća iz protekle dve godine, uključujući istorijske investicije koje otvaraju radna mesta širom zemlje. I u skladu je sa obećanjem koje sam dao da ću zaštititi zdravstveno osiguranje za starije Amerikance, i socijalno osiguranje. Štiti programe od suštinske važnosti za milione vrednih porodica, studenata i veterana".
Predsednik Predstavničkog doma republikanac Kevin Mekarti rekao je da usvajanje zakona „nije bila laka borba“. On je istakao uštede u budžetu i kritikovao demokrate koje žele da razdvoje debatu o budućoj vladinoj potrošnji od potrebe da se ukine granica zaduživanja, kako bi se mogle izmiriti tekuće finansijske obaveze.
"Stavili smo građane Amerike na prvo mesto i išli lakšim putem. Nismo samo, kao u prošlosti, podigli plafon duga, već smo postigli i da se troši manje", kazao je Mekarti.
Ova mera ne povećava poreze, a ne sprečava ni dalji rast nacionalnog duga, što se procenjuje na još 3 biliona (3.000 milijardi) dolara do januara 2025. Zakon predviđa i smanjenje broja novih agenata Poreske uprave, uslov da države vrate 30 milijardi dolara neutrošene pomoći za pandemiju federalnoj vladi, i povećanje starosne granice sa 50 na 54 godine za dobijanje bonova za hranu.
