Krađa je, u većini slučajeva, bila drska, pa čak i jednostavna.
Prevaranti su koristili brojeve socijalnog osiguranja preminulih osoba i zatvorenika da bi podigli čekove za nezaposlene. Podizali su novac za nadoknade nezaposlenima u više država. Podaci o ljudima koji su se prijavljivali za vladine kredite nisu "ukrštani" sa bazom podataka Sekretarijata za pravosuđe, čime bi se otkrili potencijalno sumnjivi kandidati za zajmove.
Kriminalci i bande su grabili novac. Ali, isto su uradili jedan vojnik u Džordžiji, pastori zatvorene crkve u Teksasu, bivši državni zakonodavac u Mizuriju i vlasnik firme za popravku krovova u Montani.
Sve je to dovelo do najveće prevare u američkoj istoriji, gde su lopovi pokrali milijarde dolara federalne pomoći pogođenima kovidom 19, čiji je cilj bio da se ublaže posledice najgore pandemije u proteklom veku, i stabilizuje ekonomija koja je bila u slobodnom padu.
Analizom Asošijeted presa ustanovljeno je da su prevaranti potencijalno proneverili više od 280 milijardi dolara iz kovid fondova, dok je još 123 milijarde protraćeno ili pogrešno utrošeno. Zajedno, taj gubitak čini 10 odsto od 4.200 milijardi dolara koje je američka vlada do sada podelila pogođenima kovidom 19.
Ta brojka će se sigurno povećavati kako istražitelji budu detaljnije ispitivali hiljade potencijalnih slučajeva krađe.
Kako je pokradeno toliko novca? Istražitelji i spoljni eksperti kažu da je vlada nastojala da brzo potroši hiljade milijardi dolara iz kovid fondova, da je sprovodila premalo nadzora u ranim fazama pandemije i da je uvela premalo restrikcija za građane koji su se prijavljivali za pomoć. Ukratko, kako kažu, prevara je bila - i suviše laka.
“Bio je tu jedan veliki kovčeg sa blagom, kome je svako mogao da ima pristup", objašnjava Den Frukter, šef odeljenja za borbu protiv finansijskog kriminala i malverzacija, u istočnom okrugu Vašingtona. “Neki su sami sebe zavaravali da je uzimanje iz tog fonda društveno prihvatljivo, iako nije bilo legalno".
Američka vlada podigla je optužnice protiv više od 2.230 osoba zbog krivičnih dela u vezi sa krađom iz kovid fondova, i sprovodi na hiljade istraga.
Veći deo pokradenog novca uzet je iz tri velike inicijative za pomoć žrtvama pandemije koje je pokrenula Trampova, a nasledila Bajdenova administracija. Ti programi su osmišljeni da pomognu malim firmama i nezaposlenim radnicima da prežive ekonomske potrese koje je izazvala pandemija.
Krađa je bila masovna, ali ne uvek tako velika kao slučajevi pronevere više miliona dolara, koji su privlačili medijsku pažnju kada su otkriveni. Međutim, sveukupna krađa, na malom i velikom nivou, ilustruje epidemiju prevara i manipulacija u vreme kada se Amerika nosila sa prepunim bolnicama, zatvorenim školama i ugašenim firmama. Od početka pandemije 2020. godine, više od 1,13 miliona ljudi u Sjedinjenim Državama je preminulo od posledica kovida 19, prema podacima Centara za kontrolu i prevenciju bolesti.
Majkl Horovic, generalni inspektor Sekretarijata za pravosuđe koji je i predsedavajući odbora za odgovorno reagovanje na pandemiju, koji analizira odgovornost za vreme vladinog odgovora na pandemiju, rekao je Kongresu da prevara "očigledno iznosi desetine milijardi dolara", i da bi mogla da bude veća od stotinu milijardi.
Horovic je za AP rekao da ostaje pri svojoj proceni, ali da neće biti siguran dok ne dobije čvršće podatke.
Pre nego što je napustio položaj, bivši predsednik Donald Tramp odobrio je mere hitne pomoći pogođenima kovidom u ukupnoj vrednosti od 3,2 biliona dolara, prema podacima komiteta kojim predsedava Horovic. Bajdenov plan za spasavanje Amerike 2021. dozvolio je potrošnju još 1,9 biliona. Oko petine te ukupne pomoći od 5,2 biliona dolara tek treba da bude isplaćeno, prema najnovijim podacima komiteta.
Nikada do sada u američku ekonomiju nije ubrizgano toliko federalnog novca. "To je najveći paket pomoći u američkoj istoriji", rekao je Kongresu šef agencije za nadzor vladine potrošnje Džin Dodaro.
Veličina paketa je, međutim, zamaglila greške vredne više milijardi dolara.
Primeri krađe iz kovid fondova
Godišnji program poreske službe IRS u vrednosti od 837 milijardi dolara je u 99% slučajeva uspeo da čekove pomoći dostavi pravi poreskim obveznicima. Ali u 1% slučajeva, novac je otišao pojedincima koji se nisu kvalifikovali, što čini skoro 8 milijardi dolara izgubljenog novca, izjavio je za AP generalni inspektor Sekretarijata za finansije.
Portparol poreske službe izjavio je da se agencija ne slaže sa svim ciframa koje je naveo vladin odbor, i da, čak i ako su one tačne, gubitak predstavlja veoma mali deo ukupnog budžeta programa.
Zdravstvena kriza je Upravu za mala preduzeća (SBA), vladinu agenciju koja obično ne privlači mnogo pažnje, dovela u ulogu kakvu nikada nije imala. U sedam decenija pre izbijanja pandemije, SBA je podelila 67 milijardi dolara pomoći u zajmovima u kriznim situacijama.
Kada je izbila pandemija, agencija je dobila zadatak da sprovede dva ogromna programa pružanja pomoći pogođenima pandemijom, čija je ukupna vrednost bila veća od bilion dolara. SBA je morala da taj novac brzo rasporedi kako bi pomogla ugroženim kompanijama i njihovim radnicima. Između marta 2020. i jula 2020, agencija je dodelila 3,2 miliona zajmova biznisima pogođenim pandemijom, u ukupnoj vrednosti od 169 milijardi dolara. U toj žurbi, mehanizmi provera, uspostavljeni da bi se zaštitio federalni novac, su odbačeni.
Prema procenama generalnog inspektora Uprave za mala preduzeća, zbog toga je ukradeno više od 100 milijardi dolara.
Ko je kriv?
Maske koje su postale simbol pandemije kovida 19 se sve ređe viđaju na licima Amerikanaca. Broj hospitalizovanih zbog virusa je stalno opadao, prema podacima Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, a Bajden je u aprilu ukinuo vanredno stanje uvedeno zbog pandemije.
Međutim, na politički podeljenom Kapitol hilu, zakonodavci još nisu stavili pandemiju iza sebe, i vode žestoke debate o uspehu programa pomoći pogođenima, i tome ko je kriv za krađu.
Previše vladinog novca, tvrde republikanci, dovodi do prevara, rasipanja i inflacije. Demokrate odgovaraju da je finansijska pomoć Vašingtona spasila živote, kompanije i radna mesta.
Republikanci i demokrate su, ipak, prošle godine pronašli zajedničke tačke kod zakona kojima se federalnoj vladi daje više vremena da uhvati prevarante. Bajden je prošlog avgusta potpisao zakon kojim se rok zastarevanja za krivična dela koja se odnose na programe pomoći pogođenima kovidom koje je vodila Uprava za mala preduzeća povećava sa pet na deset godina.
