Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je u utorak da Ukrajina napreduje u kontraofanzivi protiv ruskih snaga. Stoltenberg je to saopštio tokom sastanka u Beloj kući sa američkim predsednikom Džo Bajdenom koji je poručio da je američka posvećenost NATO-u čvrsta.
"Podrška koju zajedno pružamo Ukrajini sada pravi razliku na ratištu, zato što je ofanziva pokrenuta i Ukrajinci napreduju. Još je rano, ali znamo da će Ukrajinci - što više zemlje oslobode, imati utoliko snažniju poziciju za pregovaračkim stolom", rekao je Stoltenberg.
Takođe je najavio da će na NATO samitu u Viljnusu, sredinom jula, biti izdvojena dodatna pomoć za Ukrajinu. Bajden, koji pokušava da održi jedinstvo NATO saveznika od početka ruske invazije u februaru prošle godine, izrazio je nadu da će se to jedinstvo održati.
Ukrajina je u utorak izvestila o dodatnim uspesima u ranim fazama svoje kontraofanzive, ali je saoopštila i da ruske snage "čine sve" što mogu kako bi odbranile teritoriju koju su okupirale.
Zamenica ministra odbrane Hana Maliar rekla je da su ukrajinske trupe napredovale 250 metara u blizini istočnog grada Bahmuta, 200 metara na frontu Toreck u istočnoj Ukrajini i 500 metara do jednog kilometra u pravcu lučkog grada Berdjansk.
Maliar je rekla da su ukrajinske snage preuzele kontrolu nad površinom do 3 kvadratna kilometra, ali nije rekla u kom periodu.
Ona je kasno u ponedeljak rekla da su ukrajinske snage napredovale 6,5 kilometara i preuzele kontrolu nad površinom od 90 kvadratnih kilometara. To je još uvek bio samo delić od 40.000 kvadratnih milja koliko je ostalo pod ruskom okupacijom.
"Neprijatelj čini sve da zadrži pozicije koje je zauzeo", napisala je Maliar na Telegramu u utorak ujutro.
Ona je rekla da su ruske snage imale vazdušnu podršku i da su ukrajinske trupe zasipale intenzivnom artiljerijskom vatrom, kao i da ukrajinske trupe nailaze na "neprekidna minska polja koja su kombinovana sa protivtenkovskim rovovima".
"Sve ovo je kombinovano sa stalnim protivnapadima neprijateljskih jedinica na oklopna vozila i masovnom upotrebom ATGM-a (protivtenkovskih vođenih projektila) i dronova kamikaza", rekla je ona.
Ruski predsednik Vladimir Putin je, na sastanku sa ruskim vojnim blogerima, rekao da je Ukrajina pretrpela 10 puta više žrtava od Rusije, i da se ciljevi ruske vojne kampanje nisu promenili. Nije međutim želio da govori o tome da li će Rusija pokrenuti novu ofanzivu zbog ukrajinske kontraofanzive.
Rojters nije mogao da proveri situaciju na bojnom polju. Rusija nije zvanično priznala ukrajinske dobitke i rekla je da je odbila ukrajinske napade, nanevši velike žrtve od početka kontraofanzive.
Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je u ponedeljak da veruje da će "Ukrajina nastaviti da ima uspeh u onome što nastoji da postigne, a to je da preuzme nazad zemlju koju joj je Rusija otela", dodajući da će Sjedinjene Države nastaviti da podržavaju Ukrajinu.
Napad na rodni grad Zelenskog
Najmanje 11 osoba poginulo je u utorak u ruskom raketnom napadu na stambenu zgradu u rodnom gradu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Krivom Rogu, saopštili su zvaničnici.
Zvaničnici su rekli da je najmanje 25 ljudi povređeno, a da bi pod ruševinama moglo da bude zarobljeno još ljudi. Preživjeli su se okupili oko ruševina izgorelog stambenog bloka iz kojeg je kuljao dim nakon ranojutarnjeg napada na grad u centralnoj Ukrajini.
Olha Černousova, koja živi u petospratnici, rekla je da ju je probudila eksplozija koja je zvučala kao grmljavina i da je izbačena iz svog kreveta snažnim udarom.
"Potrčala sam do svojih ulaznih vrata, ali tamo je bilo jako vruće... dim je bio težak", rekla je ona.
"Šta sam mogla? Sedela sam na balkonu, uplašena da ću izgubiti svest. Dugo niko nije dolazio... Mislila sam da ću morati da skočim na drvo".
Oko nje su ulica i dvorište bili prekriveni staklom i ciglama. Uništeno je najmanje pet automobila.
Ihor Lavrenjenko, koji živi u drugom delu zgrade, rekao je da je čuo dve eksplozije.
"Probudio sam se od prvog, slabog praska, i odmah otišao na balkon. Onda se drugi dogodio iznad glave, gledao sam sa svog balkona kako padaju vruće krhotine", rekao je on.
Spasilačke akcije su u toku u stambenoj zgradi i u uništenom skladištu, naveo je regionalni guverner Serhi Lisak u aplikaciji Telegram.
Zelenski osudio napad
"Ruske ubice nastavljaju svoj rat protiv stambenih zgrada, običnih gradova i ljudi", naveo je Zelenski u postu na društvenim mrežama.
“Teroristima nikada neće biti oprošteno i držaćemo ih odgovornim za svaku raketu koju ispale", rekao je Zelenski.
Udar na Krivi Rog bio je dio većeg napada, čija je meta bio i Kijev. U ranim jutarnjim satima utorka sirene za vazdušni napad oglasile su se širom Ukrajine, a ukrajinski vojni zvaničnici su rekli da su snage protivvazdušne odbrane uništile sve ruske rakete koje su gađale ukrajinsku prestonicu.
Najviša vojna komanda Ukrajine saopštila je da su vazduhoplovne snage uništile 10 od 14 krstarećih raketa koje je Rusija lansirala na Ukrajinu i jedan od četiri drona iranske proizvodnje.
Rusija nije odmah komentarisala napad. U više navrata, vršila je napade na gradove širom Ukrajine nakon početka potpune invazije u februaru 2022, iako negira da je ciljala civile.
Moskva je takođe optužila Ukrajinu za prekogranično granatiranje dok Kijev sprovodi kontraofanzivne operacije. Guverner Kurska u Rusiji rekao je u utorak da je nekoliko kuća oštećeno i da je poremećeno snabdevanje strujom u dva sela u regionu u blizini granice.
Rusko ministvo odbrane objavilo snimak zarobljenog "Leoparda"
Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je u utorak video-snimke na kojima se vide tenkovi nemačke proizvodnje "Leopard" i borbena vozila američke proizvodnje "Bredli", zarobljeni u borbi sa oružanim snagama Ukrajine.
Rojters nije mogao odmah da proveri lokaciju i vreme nastanka snimka, za koji je Ministarstvo odbrane saopštilo da je napravljen na frontu Zaporožja u južnoj Ukrajini, jednoj od oblasti gde ukrajinske snage pokušavaju da izvrše kontranapad.
Ono što se čini je da su dva tenka "Leopard" nemačke proizvodnje prikazana na snimku, koji je objavljen na zvaničnom kanalu ministarstva na Telegramu, zajedno sa dva oštećena borbena vozila američke proizvodnje "Bredli".
U kratkom saopštenju uz snimak, ministarstvo je zarobljenu vojnu opremu nazvalo "našim trofejima" i saopštilo da se na snimku vide vojnici ruske vojne grupe Vostok (Istok) kako pregledaju opremu.
Ukrajina je u ponedeljak saopštila da su njene trupe povratile niz sela od ruskih snaga duž fronta od oko 100 km (60 milja) na jugoistoku, nakon početka njene dugo očekivane kontraofanzive prošle nedelje.
Nepotvrđeni izveštaji ruskih vojnih blogera sugerišu da su ruske snage možda ponovo zauzele neku teritoriju koju su ustupile poslednjih dana.
Treninzi na F-16 avionima
Ukrajinski piloti bi mogli da započnu obuku na borbenim avionima F-16 već ovog leta. Holandska ministarka odbrane Kajsa Olongren rekla je da je ovo prvi korak ka snabdevanju Kijeva moćnim, dugoročnim kapacitetima u ratu sa Rusijom, prenosi Rojters.
Prethodno je Holandija saopštila da ima za cilj da počne sa obukom ukrajinskih pilota "što je pre moguće", ali nije precizirala kada bi takva obuka mogla da počne.
Olongren je rekla Rojtersu da je cilj bio da program obuke bude u potpunosti operativan u roku od šest meseci. Moguća lokacija za obuku mogla bi biti u Danskoj gde postoje simulatori letenja. Obuka bi počela sa dve grupe od 12 ukrajinskih pilota, već iskusnih u letenju MiG-ovima iz sovjetske ere.
Ministarka holandske odbrane se, međutim, nije obavezala da će Ukrajini isporučiti F-16.
"To je veoma jak sistem naoružanja. Ima veoma jake sposobnosti. Ali neće uskoro biti dostupan i predsednik Zelenski to naravno zna", rekla je Olongren. Ona je napomenula da će F-16 biti "veoma važni za budućnost" u Ukrajini.
"Kada se rat završi, Ukrajina mora da bude u stanju da se odbrani kako bi odvratila Rusiju od ponovnog pokušaja", rekla je ona. "I ja mislim da … to vide i Ukrajinci".
Ponovo upitan dogovor o crnomorskom žitu
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izrazio je u ponedeljak zabrinutost da će se Rusija povući iz sporazuma o crnomorskom žitu uz posredovanje UN do 17. jula.
Moskva bi mogla poništiti sporazum koji dozvoljava siguran ratni izvoz žitarica i đubriva iz tri ukrajinske crnomorske luke ako se ne ispune njeni uslovi u vezi sa isporukom žita i đubriva.
Dok ruski izvoz hrane i đubriva ne podleže sankcijama Zapada uvedenim nakon invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Moskva kaže da su ograničenja plaćanja, logistike i osiguranja ometala isporuke.
Rusija zahteva izvoz amonijaka cevovodom do ukrajinske luke Pivdenji i ponovno povezivanje Ruske poljoprivredne banke (Rosselhozbank) na međunarodni platni sistem SVIFT.
U izveštaju su korišćeni neki materijali agencija Asošijeted pres, Rojters i Agencije Frans pres.
