Govor mržnje nije bio u osnovi zločina koji se dogodio početkom maja, već je zločin posledica ukupnog ambijenta u kome se kultura nasilja, dostupnost oružja i prisustvo vršnjačkog nasilja našlo u okviru koji je omogućio da se takvi masovni zločini dogode, ocenio je ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov.
On je dodao da je to globalni fenomen koji je prisutan i u srpskom društvu kroz medije, grafite, ali i različite parole i povike na sportskim priredbama.
Na debati o govoru mržnje povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv govora mržnje, on je istakao da društvo treba da preispita svoje postupanja i delovanja, kao i da je reakcija države bila adekvatna:
“Država je dobro reagovala kada je u pitanju pacifikacija i prve mere koje se tiču podizanja represivnosti za suzbijanje nastavka mogućih takvih činova kroz oduzimanje oružja, odnosno smanjivanje dostupnosti relativno raširenog pristupa oružju, kada su u pitanju protokoli praćenja onih koji imaju određenu vrstu nasilnog ponašanja."
"Naravno, svesni smo da to postupanje nije ono koje će iskoreniti nasilje i trebalo bi kao društvo i država da se ozbiljno pozabavimo time i preispitamo i naša postupanja i naša delovanja”, dodao je Žigmanov.
Kako je još rekao, potrebno je stalno voditi kampanje protiv govora mržnje i promovisati nultu toleranciju prema govoru mržnje, paralelno sa promovisanjem različitosti i raznolikosti kao najviših vrednosti jednog demokratskog pluralitičkog društva:
“Bilo bi dobro da se dođe do relaksiranije situacije u političkoj sferi, da se izađe iz zamke posmatranja drugog kao neprijatelja, da se više stvara kultura političkog suparništva, takmičenja, da se čitavom javnom prostoru pristupa sa manje žara, sa racionalnošću”, istakao je Žigmanov i naglasio važnost programa zaštite žrtava govora mržnje.
Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob je istakla da govor mržnje pogađa sve delove društva, javni diskurs, ali i politički diskurs i istakla da suzbijanje govora mržnje ostaje zadatak za Srbiju. Ona je dala i definiciju govora mržnje:
“To je svaka vrsta komunikacije u govoru, pisanju i ponašanju koja napada, koristi pežorative ili diskriminatorski jezik naspram osobe ili grupe, bazirane na religijskoj, etničkoj ili političkoj pripadnosti, pola, rase, ili bilo koje pojedinačne ili grupne osobine. Jezik mržnje ima korene u neznanju, netoleranciji a ponekad u strahu”, rekla je Žakob i dodala da govor mržnje ima korene u neznanju, netoleranciji, ponekad i u strahu.
Ona je istakla da Ujedinjene nacije u Srbiji ocenjuju da problem govora mržnje u Srbiji mora brzo da se rešava i da pozivaju lidere, institucije i građane Srbije da promovišu kulturu usaglašenog dijaloga, jačaju socijalnu koheziju, slave različitosti i izgrade društvo zasnovano na međusobnom poštovanju i solidarnosti.
Prema njenim rečima, treba praviti razliku između suzbijanja govora mržnje i organičavanja slobode govora.
Šef Misije OEBS u Srbiji Jan Bratu je istakao da se govor mržnje može definisati na različite načine, ali da je suština u tome da ljudi jedni druge ne diskriminišu na osnovu ličnih svojstava i da se međusobno poštuju.
Uz poruku da je osnova svega u poštovanju, pre svega drugih i njihovih specifičnosti, Bratu je istakao da je sa 24 saveta nacionalnih manjina Srbija jedna od najmultietničkijih društava u Evropi:
“Ljudi ovde žive generacijama, nemaju nameru da idu, mora da bude načina da živite zajedno, što znači da treba da imate poštovanje jedni prema drugima".
Po rečima šefa Kancelarije Saveta Evrope u Srbiji Tobijasa Flesenkempera govor mržnje ima posledice u stvarnom životu jer ljudima osporava pravo da postoje. Govor mržnje nije mišljenje, već nasilje i unosan biznis, dodao je on i naglasio da princip rada društvenih mreža koji se zasniva na “klik-bajt” sistemu doprinosi širenju govora mržnje.
"Evropska konvencija kaže da svi imaju pravo da postoje. Jedan jevrejski akademik je rekao da su svi neko, a govor mržnje pokušava da kaže da nisu svi neko", rekao je Flesenkemper.
Definiciju govora mržnje dala je poverenica za ravnopravnost Brankica Janković, koja je ocenila da je reč konkretan akt diskrimanacije koja odmah izaziva posledicu:
“Govor mržnje je izražavanje ideja i informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica, grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva u javnim glasilima, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola”, istakla je Janković, dodajući da se često zaboravlja da nije samo reč način za izražavanje mržnje, već i da simboli i te kako mogu izazvati veliki strah kod ljudi – zbog čega postoje i zakonske zabrane.
“Ako se dogodi zločin iz mržnje nakon toga, to onda više nije slučaj za instituciju Poverenika, već za policiju i tužilaštvo jer je u pitanju krivično delo koje u svom korenu ima diskriminaciju, budući da je motiv izvršenja dela mržnja prema drugom i drugačijem”, navela je Janković.
