BEOGRAD - Hapšenjem još jednog Srbina u Leposaviću, za kojeg kosovska policija tvrdi da je napao prištinske novinare, a vlasti u Srbiji da je uhapšen bez dokaza, dodato je još tenzija na već pogoršane odnose Srbije i Kosova. Beograd traži od kosovske vlade da oslobodi Srbe uhapšene u proteklim nedeljama, za koje kosovske vlasti tvrde da su pripadnici kriminalnih struktura i odgovorni za napade na novinare, policiju i KFOR.
Priština, uz SAD i Veliku Britaniju, poziva srpske vlasti da se bezuslovno oslobode trojicu kosovskih policajaca - za koje se i dalje ne zna gde su tačno i zbog čega uhapšeni. Tužilaštvo u Srbiji ih sumnjiči ih za nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i ekspolozivnih materija i određen im je pritvor. Beograd, za sada, odbija da ih oslobodi.
Dimitrije Milić, politikolog iz organizacije Novi treći put, za Glas Amerike kaže da je pozicija Beograda u slučaju hapšenja kosovskih policajaca taktički potez u pokušaju da se ublaži strateški gubitak na terenu.
"Poslednja situacija sa policajcima jeste neki vid podizanja uloga od strane Srbije u okolnostima koje su trenutno dosta loše za srpsku stranu, ako gledamo teren i ono što Priština sada kontroliše, prvenstveno zbog prisustva specijalnih policijskih snaga na severu. Sa druge strane, može se videti da klima koja trenutno postoji prvenstveno u SAD ide u korist do neke tačke u onome što su pozicije Beograda. Ali, dok se ne formira ZSO, sve je to strateški gubitak".
Po mišljenju Helene Ivanov, istraživačice na londonskom Institutu Henri Džekson, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ovom trenutku pokušava da dobije najviše što može i gleda koliko zapravo prostora za manevrisanje ima kada su u pitanju tri uhapšena policajca.
Kako kaže u razgovoru za Glas Amerike, sada postoji rizik da predsednik Srbije može da preceni sopstvenu poziciju i da na taj način ugrozi relativno pozitivne komentare koje je Zapad imao prema njemu i prema Srbiji generalno poslednjih nedelja.
“Definitivno mislim da ova tri policajca i situacija sa njima svakako može na kraju da ima vrlo nepovoljan ishod po Srbiju, pogotovo ako se Srbija u ovoj situaciji ne predstavi kao strana koja je voljna da pregovara, sa jedne strane, i sa druge strane voljna da posluša sve savete koje dobija od Zapada. Mislim da je stav Zapada u ovoj situaciji prilično jasan – a to je da, iako okolnosti hapšenja tri policajca nisu u potpunosti jasne, njihovo oslobađanje je svakako neophodno”, kaže Ivanov i dodaje da je jedna od mogućnosti i pokušaj Beograda da sprovede razmenu policajaca za uhapšene Srbe na severu Kosova.
Oštro prema EU, malo manje prema SAD
U obraćanju javnosti u nedelju predsednik Srbije je kritikovao međunarodnu zajednicu. Za pripadnike misije EULEKS je rekao da su "lažovi" koji "vrše lažni monitoring na administrativnoj liniji", "dopuštaju upucavanje Srba i podržavaju Kurtija". Takođe je izjavio da je dijalog sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem besmislen i da ne zna da li će otići na naredni susret u Brisel.
Portparol EU Peter Stano je, na upit Glasa Amerike, saopštio da “kategorički odbacuje navode Srbije o misiji EULEKS”
"Da se podsetimo da je i osoblje EULEKS-a, kao i naša vozila, bilo meta napada na terenu", poručio je Stano.
Vučić je takođe izjavio da se u proteklim danima "suočava sa posrednim i neposrednim pretnjama o posledicama prema Srbiji ako se bezuslovno ne oslobode kosovski policajci". SAD su proteklih dana tri puta tražile da se bezuslovno oslobode kosovski policajci uz tvrdnju da je hapšenje na osnovu "lažnih optužbi" pogoršalo tenzije. Glas Amerike još nije dobio odgovor u ambasadi SAD na pitanje da li su tačni Vučićevi navodi da se suočava sa pretnjama o posledicama ako se ne oslobode kosovski policajci.
Sa druge strane, predsednik Srbije je pozitivno ocenio ulogu KFOR-a i NATO-a u poslednjim dešavanjima na Kosovu.
"Retorika predsednika i ljudi iz vladajuće partije, iz vladajuće strukture, suštinski ne idu nikada direktno napadima na SAD i napadima na NATO, koliko idu napadima na EU i implicitno na Nemačku, prvenstveno zato što postoji problem u Ministarstvu spoljnih poslova koje je preuzela Zelena partija i tu postoji manji nivo trpeljivosti prema onome što je pozicija Srbije. Prvenstveno je upućeno evropskim političarima, posebno nemačkim i onima u Briselu. Možemo da kažemo da vlast u Srbiji ima problem sa državama EU, dok sa SAD postoji viši nivo tolerancije", kaže Milić.
Helena Ivanov smatra da se u poslednje vreme EU nije pokazala kao dovoljno jak akter u ovoj situaciji ili da EU ako, i ima mehanizme, nije ih iskoristila da natera obe strane da rade ono što su rekli da će uraditi u Briselu, Ohridu, ili u Briselu 2013. godine.
“Verujem da je to razlog zbog kojeg vidimo da je Amerika prosto povećala svoj upliv u ovu celu situaciju. Mislim da Amerika pokušava da sada dođe do nekog brzog i efikasnog rešenja do kojeg će se obe strane pridržavati. I da prosto i Amerika verovatno postavlja pitanje da EU u stanju to da uradi s obzirom na sve pregovore koji su se do sada desili i vrlo malo implementacije onoga što je dogovoreno”.
Prema Milićevom mišljenju, dva su razloga za to što u SAD postoji viši nivo tolerancije za poziciju Srbije. Prvi je pragmatizam aktuelne administracije, a drugi strah da Srbija ne ostane izolovana i antizapadno nastrojena, pa samim tim i destabilizujuća za ceo region.
"I to je razlog zašto postoji popustljivost i tolerancija izvršne vlasti u SAD, zašto uprkos tome što su povređeni pripadnici KFOR-a (u sukobima sa lokalnim Srbima u Zvečanu 29. maja, prim.nov) kao da nikog nije bilo briga da se to desilo".
Dijalog na ledu, šta su opcije?
Iz Vašingtona i Brisela stiglo je više poziva obema stranama za deeskalaciju i povratak pregovorima.
Predsednik Srbije je rekao da mu "ne pada napamet da razgovara sa premijerom Kosova dok se ne oslobode uhapšeni Srbi", dok je kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je da je obavešten o sledećem sastanku u Briselu 22. ili 23. juna, ali da je još neodlučan da li će učestvovati, prenosi FoNet navode lista Koha Ditore.
"U Srbiji nije popularno kompromisno rešenje sa Kosovom, a na Kosovu je bilo kakvo sporovođenje ZSO ultra nepopularan potez. Problem je u oba društva koja su neusklađena sa realnošću, a sa druge strane SAD i evropske države ne umeju da izađu na kraj sa domaćim političkim elitama na način da to ne eskalira u veći problem. Jer, jedno su pritisci i namere, a drugo je realni ishod. Niko ne može da zna da li će vlasti u Srbiji ili u Pritštini iskoristiti spoljni pritisak da izvrše mobilizaciju svojih građana na neki destruktivan način", zaključuje Milić.
Bez obzira na to kakve su aspiracije bilo predsednika Vučića, bilo premijera Kurtija, Helena Ivanov ističe da oružani sukob na Kosovu nije opcija i da takav razvoj događaja ne ide u prilog ni jednoj strani.
Iako su, po njenim rečima, česte paralele između ruske invazije na Ukrajinu i jednog potencijalno sličnog scenarija između Srbije i Kosova, ključna razlika je, kako kaže – prisustvo KFOR-a na Kosovu.
“Čak i u situaciji kada bi se bilo koja od dve strane odlučila da preterano eskalira situaciju, činjenica da je KFOR dole podrazumeva da bi bilo kakva verzija velikog oružanog sukoba bila vrlo brzo sprečana. Dakle, ja prosto mislim da je ovo jedna političke zavrzlame između Kosova i Srbije, ali ne vidim način na koji ovo može postati vojna zavrzlama u smislu da možemo imati ozbilniji oružani sukob ili oružani sukob većih razmera”, zaključuje sagovornica Glasa Amerike.