Srbija trideset godina nakon raspada Jugoslavije nije postala stabilna zemlja, a tokom poslednjih deset vratila se nacionalističkoj ideologiji kroz izgradnju "Srpskog sveta".
Uz to odustala je od sučavanja sa prošlošću uz legitimizaciju zločina i zločinaca i - uz pomoć desničara oslonjenih na Rusiju - generiše ekstremizam kroz otvoreno kosovsko pitanje, konstantno destabilišući Balkan, rečeno je na predstavljanju Izveštaja o ljudskim pravima i slobodama: "Srbija - zarobljeno društvo", koji je objavio Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora, ocenila je da je Srbija opredelivši se za politiku nacionalizma i prekomponovanja Balkana, izgubila trku sa vremenom i istorijom, pa tako i mogućnost da racionalno promišlja sopstvene realne interese i da traži rešenja u skladu sa zahtevima vremena:
"Nakon pokušaja da se orijentiše ka reformama nakon 2000. godine, Srbija se poslednjih 10 godina kreće u pravcu autoritarnosti koji razara javno polje i sferu kritičke javnosti. Uspostavljen je autokratski sistem u kom su institucije uništene iznutra, mediji potlačeni, pravosuđe blokirano, a opozicija diskreditovana. To je obesmislilo svaku ideju o konceptu građanstva. Usavršeni su mehanizmi represije i vladavina jednog čoveka koji se nametnuo kao ključni arbitar u svim situacijama".
Biserko, predstavljajući navode u Izveštaju, kaže da je aktuelni režim legitimisao zločine i zločince, falsifikovao prošlost i da drži ceo region pod stalnim tenzijama: "Represivni aparat se uglavnom fokusira na nezavisne novinare i istraživačke organizacije koje se kritički odnose prema korupciji i organizovanom kriminalu".
Ono što karakteriše kulturnu strategiju Srbije jeste neka vrsta žrtvenog nacionalizma. Takav pristup opterećuje pristup prošlosti i prevazilaženje njenih tamnih stranica, jer se zločnci kriju iza nacionalnog sećanja na žrtve, kazala je ona.
Vlast u Srbiji je, nastavlja, ponizila i ostale građane Srbije, obesmislila svako angažovanje, bahato se uzdigla iznad svih i spustila Srbiju na nivo zapuštene i nekompenentne države i društva.
Uloga Srpske pravoslavne crkve
Biserko je rekla da Srbija ima sve neophodne instrumente koji obezbeđuju poštovanje ljudskih prava, ali njihova primena ne samo da je neadekvatna, nego za to ne postoji ni politička volja. Društvena atmosfera ne pogoduje integraciji manjina, posbno onih koje su teritorijalno kompaktne poput Albanaca u Preševskoj dolini i Bošnjaka u Sandžaku, dok su manje nanjine u opasnosti od asimilacije.
Posebno je skrenula pažnju na odnos između političke elite i Srpske pravoslavne crkve, koji je prerastao u sinhronizovanje i koordinaciju.
"Antizapadnjaštvo SPC podrazumeva i određeni koncept države i društva, što pretpostavlja njihovu organsku celinu. To je i osnovna poveznica sa Ruskom pravoslavnom crkvom, otpor liberalnim vrednostima, uključujući i idelogiju ljudskih prava", kaže Biserko ukazujući i na izgradnju tenzija sa susedima i uvođenje maksime "Srpski svet", za šta postoji podrška akademske zajednce, SPC, velikog dela opozicije i dela civilnog sektora i medija.
Biserko ocenjuje da je Srbija uspešno realizovala svoje ciljeve integraciju Srba u regionu u kulturni, duhovni, informacioni i ekonomski prostor.
"Republika Srpska i od nedavno Crna Gora, najbolja su ilustracija te politike", kaže ona i naglašava da SPC ima glavnu ulogu u sprovođenju te strategije, kao jedina legitimna prekogranična institucija u regionu i most između matične države i "tzv. dijaspore".
Ekstremizam, Kosovo i maligni ruski uticaj
Izabela Kisić, izvršna direktorka Heslišnog obora, rekla je da je jedan od osnovnih generatora ekstremizma u Srbiji otvoreno kosovsko pitanje, koje aktuelna vlast ne želi da reši. Vlast ne želi da sprovede postignute sporazume, radeći već godinu dana "intenzivno na radikalizaciji javnosti":
"Vlast je uradila sve da pripremi javno mnjenje da se sporazum koji je nedavno prihvaćen u Ohridu - odbije", ocenjuje Kisić.
Desničarske grupe su se pojavile na barikadama na Kosovu u decembru, podseća Kisić, a tamo su viđene sve grupe koje su povezane sa Rusijom. Pomenula je poimence Narodne patrole, Srpsku akciju, bajkerske grupe, grupu"Kormilo" i ostale.
"Ove desničarske grupe su grupe širenja malignog ruskog uticaja i evidentno je da... imaju uspešnu saradnju sa ruskim grupama, uključujući i Vagner i neke od ovih grupa koje je Stejt department proglasio za globalnu terorističku pretnju".
Pomenula je Rusko slovensko ujedinjene i preporod Rusov, Rusko-srpski kulturno informativni centar "Orlovi" - koji je, kako navodi, administracija SAD u aprilu 2020. proglasila za globalnu terorističku pretnju - kao i paravojnu formaciju Vagner.
Desničari su, kaže Kisić, eksplicitno govorili da su odlazili u Rusiju da bi obezbedili podršku te zemlje u slučaju zaoštravanja situacije na Kosovu.
Nastavlja da su u te odnose gotovo uvek uključeni i predstavnici SPC, ali i predstavnici vlasti.
Kampovi za decu, dobrovoljci iz Srbije u ruskom ratu protiv Ukrajine...
Kisić ukazuje i na opasnost koju predstavlja organizovanje nekoliko kampova za decu: Jedan od njih je organizovan u maju 2022. u okolini Kruševca. "I u tom slučaju se uočava saradnja između Rusije i desničarskih organizacija... a da je finansiranje kampa pomoglo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije", kao i da se za rad kampa "vezuje jedan pripadnik ruske obaveštajne službe".
Govoreći ododlasku boraca iz Srbije u rat Rusije protiv Ukrajine, Kisić kaže da je jasno po objavama samih dobrovoljaca na društvenim mrežama da njih na ratištu ima. Helsinški odbor, naglašava, nije uspeo da dobije informacije ni o jednoj sudskoj presudi otkako je počela invazija Rusije na Ukrajinu, što znači da "ni jednog procesa nije bilo", iako Srbija ima zakon koji takvo angažovanje brani.
"Veoma smo zabrinuti šta se dešava po njihovom povratku, pogotovo sada kada se menjaju određene uloge unutar Rusije i kada dolazi do prvih ozbijnijih previranja unutar ruskih snaga", kazala je Kisić.
Uloga ekstremista je, nastavlja, da napadaju političke oponente, aktiviste civilnog društva i nezavisne novinare - sve one koji se bore za ljudska prava. Legitimitet, tvrdi, crpe iz Srpske pravoslavne crkve, koja je postala jedan od "glavnih generatora protiv ljudskih prava".
To je eskaliralo nakon dolaska patrijarha Porfirija na čelo SPC, navodi Kisić, a dodatno brine sve veća uloga SPC u sferi prosvete u Srbiji, kao i jačanje antisemitizma.
Koautorka izveštaja Jelena Krstić rekla je da je tokom posednjih 10 godina došlo do potpunog odustajana od suočavanja sa prošlošću i da se odustalo od bilo kakavog kritičkog sećanja na ratove tokom devedestih godina, iako je ovo bio period kada su mogli da se naprave ključni iskoraci na tom polju.
"Umesto toga je došlo do izgradnje novog narativa, koji odgovara povratku na nacionalističke pozicije srpske elite, što uključuje i vlast i kulturne elite", rekla je ona.
"Došlo je do gradnje novog narativa koji je pogodniji i zapravo odgovara sveukupnom povratku na nacionalističke pozicije srpske elite, koje uključuju i vlast i kulturnu elitu".
Tomislav Marković govorio je o tome kako je kultura zamenila "oganj i mač", nakon što ratni nacionalistički projekat Srbije 1990-ih nije uspeo. Kaže da je naprednačka vlast donela čitav niz zakona u kojima se legitimiše nacionalistička ideologija u kulturi.
Izveštaj u celini, u PDF formatu, možete preuzeti ovde.
