Linkovi

"Gnev građana neće nestati uprkos manjem broju ljudi na protestima"


Sedmi protest protiv nasilja u Beogradu (foto: Jovana Đurović)
Sedmi protest protiv nasilja u Beogradu (foto: Jovana Đurović)

BEOGRAD – Danas je tačno dva meseca od masovnog ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar“, događaja koji je pokrenuo masovne proteste sa zahtevima da se prekine promocija nasilja i utvrdi institucionalna odgovornost. Građani su do sada devet puta izašli na ulice u Beogradu, protesti se održavaju i u drugim gradovima, u nekoliko navrata blokiran je i autoput, ali vlast za sada ne posustaje i ne ispunjava zahteve.

Na poslednjem protestu ispred televizije Pink bio je uočljiv manji broj učesnika nego ranije. Pojedini predstavnici opozicije poručuju da proteste ne treba prekidati tokom leta i čekati septembar za eventualno veću masovnost. Sagovornici Glasa Amerike smatraju da su protesti „načeli“ vlast na nekoliko nivoa i da ne može da bude mirna – čak i ako se broj ljudi na ulici smanji ili protesti poprime drugačiji oblik.

Žarko Korać, psiholog, bivši narodni poslanik i član vlade Zorana Đinđića, za Glas Amerike kaže je situacija sa trajanjem uličnih protesta uvek složena jer će određena grupa ljudi dolaziti do kraja, dok će drugi biti demotivisani – posebno ako vlast ne ispunjava zahteve, kao što je slučaj sada.

Međutim, ističe da to što neki ljudi ne izlaze na ulicu, ne znači da su manje besni.

Korać: Ljudi žele da vide rezultate svog protesta
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:10 0:00

„Ono što bi bila velika greška vlasti, a ona će sigurno tu grešku napraviti, je što ona misli da su ovi ljudi koji su bili na ulicama, u početku ogroman broj, da su odustali od svojih zahteva. Naprotiv, oni uopšte nisu odustali od svojih zahteva, oni će biti dodatno iritirani arogantnim i nepopustljivim stavom vlasti...Režim će napraviti grešku da misli, ako prestanu protesti ili prerastu u nešto drugo, da to znači „mir za vlast“. Gnev ljudi neće nestati, gnev će rasti“, objašnjava aktivni učesnik demonstracija devedesetih.

Po mišljenju vanrednog profesora Fakutleta političkih nauka Dušana Spasojevića, očito je da se polako ulazi u letnju šemu i da sada organizatori traže način kako da na najbolji način sačuvaju energiju građana tokom leta.

“Čini mi se da nije došlo do krize u onom klasičnom smislu, jer i dalje mi izgleda da postoji dovoljno potencijala i ovo je, kad gledamo istraživanje javnog mnenja koje je uradila CRTA sa učesnicima protesta – mislim da je ipak reč o jednom malo dugoročnijem procesu ili bar o posledicama koje su dugoročnije i ne bih se kladio da će protesti tek tako propasti”.

Poredeći situaciju u Srbiji sa situacijom u Izraelu, gde protesti protiv reforme pravosuđa traju više od 30 nedelja, Spasojević ističe da se rezultati protesta mogu videti tek nakon prolećnih izbora sledeće godine.

Blokada autoputa u okviru protesta "Srbija protiv nasilja"
please wait

No media source currently available

0:00 0:03:17 0:00

“I da je to horizont u koji bi možda morali da gledamo”, kaže sagovornik Glasa Amerike i dodaje:

“Ja mislim da se ta iluzija da će se nešto desiti odmah razbila relativno brzo, posle tri ili četiri nedelje, ali je i dalje na ulicama ostao veliki broj ljudi. I mislim da bi i dalje ostao da nije ovaj period godine i mislim da je važno za opoziciju da ona nađe način da to objasni ljudima koji su u protestu – a to je da je protivnik previše snažan i da je potreban mnogo veći pritisak da bi oni dali neke ustupke”.

Spasojević smatra da je vlast uspešno prevazišla "prvi udar" protesta i sada je u onoj uobičajenoj - kada ih ignoriše. Ali, napominje i da su protest na srednji i duži rok doveli do promena koje malo brinu vlast.

Iako kaže da opozicija još traži pravi ključ kako da se suprotstavi vlasti, Korać je u jedno siguran: protesti su oslabili vlast.

„Vučić neće biti jači posle ovih protesta nego što je bio. On je doživeo težak politički fijasko sa svojim kontra-mitingom...Dakle, on gubi podršku i svakako odbrojava, ovo je početak kraja njegove vlasti. Ovi protesti imaju veliku važnost jer su rasplašili građane Srbije koji su uplašeni, ali i demonstrirali i nama i svetu da je ovo početak kraja“.

Uz par grešaka i u veoma spacifičnim okolnostima, opozicija je, kako smatra Dušan Spasojević uspela na pristojan način da provedu protest kroz ove prve faze.

Mislim da je tu važno i to jedno poverenje koje se vremenom gradi između opozicionih stranaka koje su u protestu, a čini mi se i da se, bar u određenoj meri gradi između opozicionih poslanika i građana. I u tom kontekstu je jako važan taj paralelizam protesta i onoga što se dešava u Narodnoj skupštini. Čini mi se da tu postoji jasna sinergija”, kaže Spasojević i dodaje da je potencijal protesta na neki način sačuvan i da protesti imaju nekakvu šansu zajedno sa opozicijom da naprave nekakav uticaj.

Za Koraća, masovnost na protestima koje vodi proevropska opozicija, pokazala još jedan važan aspekt: da veliki broj građana ne želi desne politike i vraćanje u prošlost.

„Već traže alternativu. Važno je da opozicija izvuče naravoučenije da se sa mnogo više hrabrosti zalaže za stvarne evropske integracije i odbacivanje političke prošlosti, upravo Vučić predstavlja tu rđavu političku prošlost“.

XS
SM
MD
LG