Ni pisci naučne fantastike ne bi mogli da učine prizor u Nikopolju zlokobnijim, mjesec dana nakon eksplozije brane Kahovka, čiji rezervoar je godinama vodom snabdijevao čitav region.
Rezervoar, toliko veliki da su za njega govorili da je more, gotovo je u potpunosti presušio. Ogromna nuklearna elektrana Zaporožje, kojom upravlja ruska okupatorska vojska, nazire se na dalekoj obali dok bombe gotovo svakodnevno padaju na grad.
Mještani Nikopolja u Ukrajini pune plastične flaše i kante sa vodom dovezenom na kamionima kako bi mogli da piju i da se peru. Ukrajinski zvaničnici navode da bi, dok je u rukama ruske vojske, nuklearna elektrana Zaporožje, mogla biti poprište katastrofe.
„Pokušaćemo preživjeti i spasiti našu djecu. Nadajmo se da će sve biti u redu sa nuklearnom elektranom“, kaže Melanija, stanovnica Nikopolja, koja motorom ide od prodavnice do prodavnice kako bi pronašla vodu za piće.
Ipak, potencijalna katastrofa u budućnosti nije toliko urgentna kao ova aktuelna, kažu mještani. Osim što je usmrtila desetine ljudi i poplavila gradove i sela nizvodno, eksplozija na brani Kahovka u junu isušila je rezervoar i praktično uskratila pristup vodi stotinama hiljada ljudi koji žive na njenim obalama.
“Narednog dana svi su već tražili gdje da nabave vodu, jer je već nije bilo na česmama. Dan kasnije, sve je bilo organizovano“, prisjeća se Marina, stanovnica Nikopolja.
Ona dodaje da se voda za piće još i može naći, zahvaljujući lokalnim vlastima i kamionima koji ih dovoze, ali da je vodu za čišćenje mnogo teže naći.
Uzvodno uz blatnjavu pustinju koja je nekada bila rezervoar, stanovnici kažu da im izumiru usjevi.
“Nema vode za zaljevanje bašta. Smrad je izuzetno snažan", kaže Olena, stanovnica Malokaterinivke. "Velika količina ribe je uginula. Tamo u daljini je nekada bio naš čuveni nacionalni park. Tamo je bilo mnogo životinja prije nego je rezervoar presušio, ali su ptice sada odletjele.“
Za petnaestogodišnju Olenu i druge sagovornike Glasa Amerike, prijetnja od nuklearne katastrofe je previše i da se zamisli.
Godine 1986. nuklearna eksplozija blizu Černobila je u atmosferu oslobodila 400 puta više radioaktivnih čestica nego bombardovanje Hirošime u Drugom svjetskom ratu. Stotine hiljada ljudi su raseljeni i 2.600 kilometara zemlje je do danas ostalo nepodobno za stanovanje.
Iako su zbog te katastrofe zabilježeni smrtni slučajevi i bolesti, uključujući i povećan broj slučajeva raka kod djece, potpune posljedice na ljudsko zdravlje ni danas nisu poznate.
