Američki predsjednik Džo Bajden u ponedeljak se sastao sa britanskim kraljem Čarlsom trećim s kojim je razgovarao o borbi protiv klimatskih promjena. Prethodno je na sastanku sa premijerom Rišijem Sunakom pozdravio "čvrsto" prijateljstvo sa bliskim saveznikom.
Bajden boravi u Britaniji na početku evropske turneje u okviru koje će prisustvovati NATO samitu u Litvaniji, na kojem saveznici planiraju da iskažu solidarnost sa Ukrajinom.
Bajden se sa Sunakom sastao pet puta za toliko mjeseci, mada mu je ovo prva posjeta Dauning stritu od kako je izabran za predsjednika.
"Odlično je što nastavljamo razgovor", rekao je Sunak Bajdenu.
"Razgovaraćemo o mnogo stvari. Naši odnosi su čvrsti. Sastajem se sa bliskim prijateljem i izvanrednim saveznikom", poručio je američki predsjednik.
Iz Bijele kuće je posle sastanka saopšteno da su dvojica lidera, između ostalog, razmotrila pripreme za NATO samit u Viljnusu i potvrdila čvrstu podršku Ukrajini u svijetlu ruske agresije. Bajden i Sunaks su, kako se navodi u saopštenju, razgovarali i o situaciji u Sjevernoj Irskoj i Atlantskoj deklaraciji o ekonomskom partnerstvu, koja je pokrenuta u junu.
Bajden i Sunak takođe su razgovarali o američkoj odluci da Ukrajini pošalje kasetnu municiju zabranjenu u više od 100 zemalja, među kojima je i Britanija. Rusija, Ukrajina i SAD nisu potpisale Konvenciju o kasetnoj municiji, koja zabranjuje njihovu proizvodnju, skladištenje, upotrebu i transfer.
"Poštujemo obaveze iz konvencije, koje obuhvataju obeshrabrivanje njene upotrebe (kasetne municije). Nema promjene našeg stava, očigledno svaka zemlja donosi svoju odluku", rekao je Sunakov portparol.
Nakon što je manje od sat proveo u Sunakovoj rezidenciji, Bajden se uputio u dvorac Vindzor na sastanak sa kraljem Čarlsom trećim koji ga je pozdravio uz počasnu gardu.
Iz Bijele kuće je posle sastanka saopšteno da su američki predsjednik i britanski monarh naglasili jačinu odnosa dvije zemlje i prijateljstvo dva naroda. Posle sastanka, kako je saopšteno, sastali su se sa grupom vodećih filantropa i investitora usredsređenih na prikupljanje finansija za rešavanje klimatske krize.
Bajden (80) i Čarls (74) razgovarali su telefonom ranije ove godine. Bajden je prisustvovao sahrani kraljice Eliizabete prošle godine, a prva dama SAD Džil krunisanju novog kralja.
Razgovor Bajdena i Erdogana
Tokom leta za Britaniju, Bajden je telefonom razgovarao sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom kako bi uposlednjem trenutku utro put kojim bi Ankara pristala na pridruživanje Švedske – što je proces koji mora biti jednoglasan među svim sadašnjim članicama Alijanse.
"Ne mogu da okarakterišem koliko blizu, koliko daleko, sve što mogu da kažem je da verujemo da Švedska treba da bude primljena u NATO što je pre moguće", rekao je savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost za Glas Amerike u predsedničkom avionu Er fors 1 (Air Force 1) na putu za London.
"Verujemo da bi trebalo da postoji put da se to uradi".
Ankara je navela da je Švedska preduzela neke korake u pravom smeru, ali da nije postigla dovoljan napredak da bi Turska podržala zahtev Stokholma za pridruživanje NATO-u.
Ankara optužuje Švedsku da je previše popustljiva prema ekstremističkim kurdskim organizacijama koje Turska smatra terorističkim grupama. Posle turskih zahteva, Švedska je izvršila reforme, uključujući novi zakon protiv terorizma. Erdogan je prvobitno optužio Finsku da radi isto, ali je odobrio zahtev Helsinkija za pridruživanje NATO u aprilu.
Salivan je dodao da su Bajden i Erdogan razgovarali o prodaji aviona F-16, što je tema koja ostaje ključna tačka za Ankaru uprkos njenim javnim poricanjima. U svom saopštenju, Ankara je istakla da je Erdogan rekao da bi "bilo netačno povezivati pridruživanje Švedske NATO-u sa prodajom aviona F-16" i zahvalio Bajdenu na podršci Ankari u njenoj želji da kupi borbene avione.
Zakonodavci iz obe stranke u američkom Kongresu, koji ima ovlašćenje da odobri veliku prodaju oružja, insistiraju na tome da Ankara prvo mora da odustane od prigovora na pristupanje Švedske pre nego što se sporazum nastavi.
Mađarska se takođe protivi kandidaturi Švedske, ali je rekla da će je odobriti ako Turska pristane.
Samit NATO o podršci Ukrajini
Bajden u ponedeljak uveče odlazi u Vilnjus na dvodnevni sastanak sa liderima NATO gde će razgovarati o jačanju podrške Ukrajini, što uključuje iznošenje konačne formulacije kompromisnog saopštenja koje će Kijevu signalizirati da se približava članstvu bez obećanja za brzo pristupanje. On je više puta rekao da Ukrajina mora da izvrši dodatne reforme da bi se kvalifikovala za članstvo u NATO.
U intervjuu snimljenom prošle nedelje, Bajden je za CNN rekao da misli da je preuranjeno pozivati na glasanje o ulasku Ukrajine u NATO.
"Ne mislim da je spremna za članstvo u NATO", rekao je Bajden. "Mislim da u NATO-u sada nema jednoglasnosti... usred rata. Ako rat traje [a Ukrajina bude članica NATO], onda smo svi u ratu. Mi smo (onda) u ratu sa Rusijom", pošto povelja NATO poziva sve njene članice da brane svaku pojedinačnu zemlju kada je napadnuta.
Saveznici će takođe razgovarati o bezbednosnim garancijama za Kijev van okvira NATO dok se kreće ka članstvu. Salivan je rekao da će Vašington zajedno sa saveznicima i partnerima u multilateralnom okviru pregovarati o dugoročnim bilateralnim bezbednosnim obavezama sa Ukrajinom.
"To znači da bi Sjedinjene Države bile spremne da obezbede različite oblike vojne pomoći, obaveštajnih podataka i razmene informacija, sajber podrške i drugih oblika materijalne podrške, kako bi Ukrajina mogla i da se brani i da odvrati buduću agresiju", rekao je on.
Zemlje NATO, predvođene Sjedinjenim Državama, poslale su milijarde dolara vrednu pomoć u naoružanju Ukrajini, ali rusko bombardovanje iz vazduha nastavilo je da ubija desetine ukrajinskih civila čak i kada snage Kijeva obore na stotine pristiglih projektila. Oni koji padnu ubijaju ljude i uništavaju stambene objekte.
Sledeća stanica: Helsinki
Posle samita NATO, Bajden odlazi u Helsinki, glavni grad Finske, kako bi obeležio nedavno pridruživanje Finske vojnom savezu stvorenom posle Drugog svetskog rata i sastao se sa nordijskim liderima.
Finska se pridružila NATO u aprilu, efektivno udvostručivši dužinu granice Rusije sa najvećim svetskim bezbednosnim savezom. Bajden je ojačani NATO savez okarakterisao kao znak opadanja uticaja Moskve.
