Predsednik Džo Bajden optužio je ruskog predsednika Vladimira Putina da "žudi za moći i teritorijama" na kraju NATO samita u Litvaniji, na kome je Ukrajina dobila nove bezbednosne garancije od Sjedinjenih Država i saveznika u odbrani od Moskve.
Članice najmoćnijeg vojnog saveza na svetu ponudile su dugoročnu zaštitu Ukrajini, dan pošto je njen predsednik Volodimir Zelenski kritikovao kao "apsurdno" odbijanje da se uputi poziv ili odredi rok za prijem Ukrajine u NATO.
Ukrajina se zalaže za brzi prijem u zapadni savez dok se odupire ruskoj invaziji koja je počela u februaru 2022. godine, i u kojoj su ubijene desetine hiljade ljudi a raseljeni milioni.
Umesto toga, deklaracija grupe 7 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta postavila je okriv za bilateralne pregovore kako bi se pružila vojna i finansijka podrška, i razmena obaveštajnih podataka, uz obećanje hitnih koraka ukoliko Rusija ponovo napadne Ukrajinu.
"Naša podrška će trajati dugo u budućnosti", rekao je Bajden stojeći uz Zelenskog i lidere G7 koju čine SAD, Britanija, Nemačka, Francuska, Kanada, Nemačka, Italija i Japan.
Govoreći na kraju samita, Bajden je izjavio da je ruski predsednik "ozbiljno potcenio" rešenost saveza koji predvode Sjedinjene Države.
"NATO je jači, energičniji i jedinstveniji nego ikada u svojoj istoriji. To se nije dogodilo slučajno. I to nije bilo neizbežno", rekao je Bajden. "Kada je Putin, žedan zemlje i moći, započeo brutalni rat protiv Ukrajine, kladio se da će se NATO raspasti. Ali pogrešno je procenio."
Progutavši nezadovoljstvo zbog izostanka određivanja roka za prijem Ukrajine u članstvo, Zelenski je pohvalio "praktičnu i do sada neviđenu podršku NATO-a Ukrajini", i rekao da je Ukrajina na samitu dobila "nedvosmislenu i jasnu sliku da će biti u NATO-u."
"Verujem da ćemo biti u NATO-u kada se bezbednosna situacija stabilizuje. Jednostavno rečeno, kada se rat završi, Ukrajina će biti pozvana u NATO i očigledno je da će Ukrajina postati članica alijanse".
Govoreći na završetku samita koji je opisao kao "istorijski", američki predsednik izrazio je nepokolebljivu podršku Ukrajini i uputio upozorenje Moskvi.
"Nećemo se pokolebati", ponovio je dva puta Bajden obraćajući se hiljadama ljudi u publici na Univerzitetu Viljnusa, četiri veka staroj instituciji koja je prebrodila poljsku, rusku, sovjetsku i nemačku okupaciju te baltičke zemlje.
“Naša predanost Ukrajini neće oslabiti", poručio je Bajden. "Zalagaćemo se za slobodu, danas, sutra, i koliko god bude potrebno". Takođe je uputio ozbiljno upozorenje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
“Nažalost, Rusija do sada nije pokazala da je zanima diplomatsko rešenje. Putin i dalje pogrešno veruje da, ako bude strpljiv, može da izdrži duže od Ukrajine. On ne može da veruje da je to njihova zemlja, njihova teritorija, njihova budućnost. I posle sveg ovog vremena, Putin i dalje sumnja u to da ćemo mi ostati uz Ukrajinu. Ali pogrešno se kladi", dodao je Bajden.
Predsednik Bajden je Zelenskom ranije tokom samita rekao da se raduje danu kada će moći da poželi Ukrajini dobrodošlicu u NATO, nastojeći da ublaži nedavne komentare da sada nije trenutak za ukrajinsko članstvo u vojnom savezu.
"Obećavam vam da SAD čine sve što mogu da biste dobili to što vam je potrebno", poručio je Bajden u prisustvu novinara. "Radujem se danu kada ćemo imati sastanak na kome ćemo proslaviti vaše zvanično članstvo u NATO."
Pred polazak na NATO samit, Bajden je u intervjuu CNN-u rekao da smatra da sada nije vreme da se Ukrajina pridruži NATO savezu. "Da Ukrajina sada postane članica, bili bismo u ratu sa Rusijom", rekao je.
Ranije tokom dana, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom da razume da neki saveznici ne žele da razmatraju ulazak Ukrajine u Alijansu u ovom trenutku zbog straha od svetskog rata i da je jasno da Ukrajina ne može da se pridruži savezu dok traje sukob sa Rusijom.
Lideri NATO su u pisanoj deklaraciji od utorka rekli da će blok "biti u poziciji da uputi poziv Ukrajini da se pridruži Alijansi kada se saveznici slože i kada se ispune uslovi".
Dan pošto je izostanak jasnog roka za prijem kritikovao kao "apsurdan", Zelenski je u sredu rekao da razume da izjava znači da će uslovi biti ispunjeni kada teritorija Ukrajine bude bezbedna.
Iako joj nije obezbeđen brzi put ka članstvu, NATO je odustao od zahteva da Ukrajina završi takozvani akcioni plan za članstvo - spisak političkih, ekonomskih i vojnih ciljeva koji moraju da se ispune pre ulaska u zapadni vojni savez.
"Danas se sastajemo kao jednaki", rekao je šef NATO-a Jens Stoltenberg. "Radujem se danu kada ćemo se sresti kao saveznici".
Na pitanja o mogućem dodatnom raspirivanju krize, Stoltenberg je rekao da se u Evropi već vodi "rat u punom obimu" i da ne postoji opcija bez rizika. On je rekao da je "najveći rizik ako predsednik Putin pobedi".
Stoltenberg je ponovio stav NATO da je samo na Ukrajini i NATO saveznicima da odluče da li će se Ukrajina pridružiti Alijansi i da "Moskva nema pravo veta".
Zelenski branio američko slanje kasetne municije
Ukrajinski predsednik Zelenski u sredu je takođe branio odluku Bajdenove administracije da snabde Kijev kasetnom municijom - oružjem koje je zabranilo više od 120 zemalja zbog posledica po civile, navodeći da će ono pomoći Ukrajini da se odbrani od ruske agresije.
“Lako je kritikovati kasetnu municiju", rekao je tokom sastanka sa američkim predsednikom. "Odluka će nam pomoći da se spasimo", dodao je.
Odluka Vašingtona izazvala je nelagodnost nekih NATO saveznika, od kojih su mnogi potpisnici konvencije kojom se zabranjuje kasetna municija.
Ukrajinski lider je podsetio da Moskva koristi kasetnu municiju na bojnom polju. "Nisam čuo neke od vaših zemalja da kritikuju Rusiju", rekao je.
Savet NATO-Ukrajina
Novoformirani Savet NATO-Ukrajina stalno je telo u kome će 31 saveznik i Ukrajina moći da održavaju konsultacije i sazivaju sastanke u vanrednim situacijama.
To je deo napora NATO da Ukrajinu što više približi vojnom savezu, a da mu se zapravo ne pridruži.
Ovakav ishod samita pokazuje koliko je teško da se pronađe konsenzus među sadašnjim članicama Alijanse dok se rat nastavlja. Zelenski je ostao razočaran, iako je izrazio zahvalnost za vojnu opremu koji je obećala Grupa sedam industrijskih zemalja.
Buduće članstvo Ukrajine bilo je pitanje koje je izazivalo podele i najviše emocija na ovogodišnjem samitu.
"Moramo da ostanemo van ovog rata, ali da budemo u mogućnosti da podržimo Ukrajinu. Uspeli smo u tom veoma delikatnom balansiranju poslednjih 17 meseci. Svima je na dobro da održavamo tu ravnotežu", rekao je u sredu belgijski premijer Aleksandar De Kru.
Letonska premijerka Krisjanis Karins, čija zemlja leži na istočnom krilu NATO i ima dugu, problematičnu istoriju sa Rusijom, rekla je da bi volela da je Ukrajina dobila više.
"Uvek će postojati razlika u ukusu koliko brzo želite da idete", rekla je ona. Međutim, dodala je Karins, "na kraju, svi dobijaju, uključujući Ukrajinu, i ono što Moskva vidi je da smo svi veoma ujedinjeni".
Amanda Sloat, viša direktorka za evropske poslove u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD, brani odluke samita.
"Složila bih se da je saopštenje bez presedana, ali ja to vidim na pozitivan način", rekla je ona novinarima u sredu. Sloat je napomenula da Ukrajina neće morati da podnese "akcioni plan za članstvo" jer želi da se pridruži NATO, iako je rekla da "još uvek postoje reforme u oblasti upravljanja i sektora bezbednosti koje će biti potrebne". Akcioni plan je ključni korak u procesu koji uključuje savete i pomoć za zemlje koje žele da se pridruže.
Više oružja
Zelenski je u sredu održao bilateralne sastanke sa Sjedinjenim Državama, Kanadom, Nemačkom, Britanijom, Japanom i Holandijom na marginama drugog dana samita NATO u Viljnusu kako bi obezbedio više naoružanja za svoju kontraofanzivu.
"Više oružja za naše ratnike, više zaštite života za celu Ukrajinu! Donećemo Ukrajini nova važna odbrambena oruđa", naveo je u poruci na Tviteru.
Rusija: Bezbednosne garancije Zapada za Ukrajinu "opasna greška"
Dmitrij Medvedev, zamenik sekretara moćnog ruskog Saveta bezbednosti kojim predsedava predsednik Vladimir Putin, rekao je da povećanje vojne pomoći NATO Ukrajini približava Treći svetski rat.
Kremlj je u sredu saopštio da bi bezbednosna uveravanja koja Zapad razmatra za Ukrajinu bila opasna greška koja bi ugrozila bezbednost Rusije i izložila Evropu većim rizicima u narednim godinama.
Moskva kaže da je jačanje sopstvene bezbednosti u suočavanju sa, kako to vidi, neprestanim širenjem NATO-a i neprijateljski militarizovanom Ukrajinom bio jedan od glavnih razloga zašto je prošle godine pokrenula ono što naziva "specijalnom vojnom operacijom" u Ukrajini.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da su predložene bezbednosne garancije za Kijev greška koju će Moskva biti prinuđena da uzme u obzir u svom budućem donošenju odluka.
"Smatramo ovaj potez teško pogrešnim i potencijalno veoma opasnim", rekao je Peskov novinarima.
Za Rusiju je bilo nemoguće da toleriše bilo šta što ugrožava njenu bezbednost, dodao je Peskov, rekavši da se nada da će političari na Zapadu shvatiti rizike koji su povezani sa pružanjem takvih uveravanja Ukrajini.
Takav potez je "prepun veoma negativnih posledica u srednjem, dugom pa čak i kratkom roku." rekao je Peskov.
"Donošenjem takve odluke, ove zemlje će učiniti Evropu mnogo opasnijom za još mnogo (budućih) godina. I naravno da će nam učiniti medveđu uslugu, o čemu ćemo voditi računa i imati na umu u budućnosti"
TASS: Telefonski razgovor obaveštajnih šefova SAD i Rusije krajem juna
Šef ruske spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin rekao je u sredu da je imao telefonski razgovor sa svojim kolegom iz Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijamom Bernsom krajem juna da bi razgovarali o tome "šta da se radi sa Ukrajinom", prenela je ruska agencija TASS.
Prošlog meseca Njujork Tajms i Vol strit žurnal izvestili su da je Berns telefonirao Nariškinu da uveri Kremlj da Sjedinjene Države nisu imale nikakvu ulogu u kratkoj pobuni ruske plaćeničke grupe Vagner 23-24. juna.
Berns i Nariškin održavaju liniju komunikacije od početka ruskog rata u Ukrajini u vreme kada su drugi direktni kontakti između dve zemlje na minimumu, a odnosi su na najnižoj tački od kubanske raketne krize 1962. godine.
TASS je citirao Nariškina koji je rekao da je moguće da bi njih dvojica mogli i lično da se sastanu.
Njihov poslednji takav javno poznat sastanak bio je u Turskoj prošlog novembra, kada su američki zvaničnici rekli da je Berns upozorio Rusiju na posledice bilo kakve upotrebe nuklearnog oružja i pokrenuo pitanje američkih zatvorenika u Rusiji.
U izveštaju su korišćeni neki materijali agencija Asošijeted pres, Rojters i Agencije Frans pres.
