Grčka je u petak zatvorila Akropolj tokom najvrelijeg dela dana, od podneva do pet sati popodne, kako bi zaštitila turiste, dok stanovnici južne Evrope trpe posledice žestokog vrelog talasa, a više od 100 miliona Amerikanaca je nekoliko dana izloženo opasno visokim temperaturama.
Evropska svemirska agencija (ESA), čiji sateliti mere temperaturu kopna i mora, upozorila je da se Italija, Španija, Francuska, Nemačka i Poljska suočavaju sa ekstremnim uslovima.
Temperature u Evropi bi sledeće nedelje mogle da obore trenutni evropski rekord - 48,8 Celzijusa koliko je izmereno na Siciliji u avgustu 2021.
Italijanski meteorolozi su nazvali sledeću fazu evropskog vrelog talasa "Haron" - po lađaru iz Grčke mitologije koji prevozi duše mrtvih u Had. Ovonedeljni talas je bio nazvan "Kerber" po troglavom psu, čuvaru ulaza u podzemni svet.
Svet je prošle nedelje zabeležio najvreliji dan ikada, za šta meteorolozi krive kombinaciju dugoročnog globalnog zagrevanja izazvanog optuštanjem štetnih gasova, uz kratkoročni efekat redovne, tople faze vremenskog fenomena El Ninjo, koja nastaje na Pacifiku.
Smrtni slučajevi, opekotine i dehidracija
U mnogim delovima američkog jugozapada, gde su vrela leta norma, ekstremne temperature koje bi mogle da obore rekorde su najavljene za naredne dane.
Grad Finiks u Arizoni već je 15 dana zaredom imao temperature iznad 110 Farenajta, odnosno 43,3 Celzijusova stepena, dok mobilne klinike pružaju pomoć beskućnicima koji su zadobili opekotine trećeg stepena i teško su dehidrirani.
U Las Vegasu je prognozirano 46 Celzijusovih stepeni za predstojeći vikend. U Dolini smrti u Kaliforniji, jednom od najvrelijih mesta na planeti tokom leta, očekuje se da će temperature tokom vikenda dostići 127 Farenhajta, odnosno 52 Celzijusa. Rekordna vrućina je bila izmerena 10. jula 1913. godine - 134 Farenhajta, ili 56,6 Celzijusa. To je ujedno i svetski rekord za najvišu temperaturu ikada izmerenu u prirodi.
O opasnom efektu ekstremnih letnjih vrućina govori i studija koja je objavljena ove nedelje, prema čijim podacima je prošlog leta više od 61.000 ljudi u Evropi preminula od posledica vrelog vremena.
Džon Balester, profeso na Institutu za globalno zdravlje u Barseloni, izjavio je da je Francuska naučila pouke od smrtonosnog vrelog talasa 2003. godine, koje bi zemlje poput Italije, Grčke, Španije i Portugala mogle da slede.
"Postoje mere koje su relativno jednostavne, kao što je pravljenje popisa ranjivih delova stanovništva", navodi Balester koji je i koautor studije.
"Međutim, postoje i mnogo skuplje mere kao što je redizajniranje gradova kako bi se popravili uslovi stanovanja", izjavio je za Rojters.
Lekari upozoravaju da su siromašni, stariji ljudi sa već postojećim zdravstvenim problemima, najugroženiji.
