Kriterijume za članstvo u Evropskoj uniji Srbija bi mogla da ispuni do 2025. godine, kaže za Glas Amerike Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije u Vladi Srbije.

"To znači da najveći broj sistemskih zakona do te godine treba da bude usaglašen u potpunosti. Da sva sistemska merila budu uneta u domaće pravo i pravosuđe. Stvar je u tome što se Evropska unija iz dana u dan menja i povećava se opseg sa kojim moramo do momenta članstva da se usaglasimo", ukazuje Miščević, koja je boravila u trodnevnoj poseti Vašingtonu.

U američkoj prestonici razgovarala je sa zamenikom pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijelom Eskobarom, članovima Predstavničkog doma Kongresa Tomasom Kinom i Robertom Aderholtom i učestvovala u događajima koje je organizovao nevladin Atlantski savet.

Između ostalog, razmatrana je regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu, proces evropskih integracija, kao i koliko im Sjedinjene Države mogu pomoći.

Kako kaže, sa kongresmenima Kinom i Aderholtom bilo je govora o aktuelnim odnosima i dijalogu Kosova i Srbije – što je, podsećamo, jedan od glavnih i nužnih uslova napretka evrointegracija obe strane.

Ukazala je da je važna tema njenih susreta bila i potreba za kontinuiranim strateškim dijalogom između Srbije i Sjedinjenih Država, jer kako Miščević precizira, dve države imaju mnogo više tema za razgovor, od samog dijaloga između Kosova i Srbije.

“Otvara se prostor za razgovore o energetici – imajući u vidu da je jedan od akcenata na reforme u Srbiji energetska diverzifikacija. Zatim priča o digitalizaciji, ali i stalna potreba povećanja investicija koje iz Amerike dolaze u Srbiju. Tu ima mnogo prostora i interesovanja. Most svega toga je velika angažovanost Američke privredne komore (AMCHAM) u Srbiji”, ističe u intervjuu za Glas Amerike Tanja Miščević.

Glas Amerike: Pristupne pregovore sa Evropskom unijom Srbija je formalno otpočela januara 2014. kada je održana prva međuvladina konferencija. Od tada se licitiralo različitim vremenskim okvirima i rokovima mogućeg članstva. Ozbiljan ste poznavalac tog procesa u zvaničnom, ali i nevladinom kapacitetu. Kako vam u celini izgleda ta priča – šta su u njoj olakšavajući, a šta otežavajući faktori za Srbiju?

Miščević: Proces jako dugo traje. Deset godina pregovora, dvadeset i više godina učešća u procesu evropskih integracija – od decembra 2000. Pozitivna stvar dužine procesa je što su mnoge stvari u velikoj meri dovedene do nivoa koji već sada funkcionišu i postoje u uslovima Evropske unije. Od onih za koje vrlo često zaboravljamo koliko su važne, kao što je zaštita intelektualne svojine. U Srbiji je to potpuno usaglašeno i to se postiglo za ovih 20 godina, odnosno 10 godina pregovora. Naravno da se najviše stavlja akcenat na vladavinu prava, koja je za proces integracija i nas kao državu i društvo, najvažniji segment reformi. Tu smo u fazi koja sada predstavlja osnovu da se ide na jedan novi nivo odnosa. Nedavno smo u Briselu sa kolegama iz Evropske komisije razmatrali to da Srbija može da razgovara o ispunjenju prelaznih merila. Ona vam pružaju osnove da idete dalje u procesu pregovora, ne samo u oblasti vladavine prava, nego i u svim ostalim poglavljima. To je jedan novi kvalitet. Zašto smo došli do toga, da li je to kraj procesa… Naprotiv! U narednom periodu će naša mera uspeha u procesu evrointegracija biti stvarni broj slučajeva.

Nakon ustavnih amandmana postavili smo zakone na osnovu kojih stručna tela biraju sudije i tužioce. Očekuje se da takva vrsta organizacije sudske i pravosudne funkcije stvori novu kulturu nezavisnog pravosuđa. Prava mera uspeha svega toga jeste koliko su moja ili vaša prava zaštićena. To je zaista jedan novi element. Godine jesu važne i za proces pregovora je važno da imate tu krajnju godinu. Mi je moramo imati – jer je moramo definisati s vremena na vreme kako bismo odredili naše obaveze u smislu usaglašavanja do tog roka.

Glas Amerike: Dakle ispunjavanje kriterijuma 2025, možete li da podelite procenu o okončanju pregovora i mogućem članstvu? Jasno, to ne zavisi od vas….

Miščević: Apsolutno, ali svi danas govore o momentumu koji jeste posledica rata u Ukrajini i činjenice da Evropa mora da razmišlja o sebi kao jedinstvu svih država na njenom tlu. I tu se otvorilo pitanje članstva Ukrajine, Gruzije, Moldavije, ali je to povuklo i pitanje Zapadnog Balkana. Odnosno, šta je sa regionom koji je nesumnjivo u srcu Evrope i koji se već dvadeseset godina nalazi u procesu. Taj momentum koji se otvorio nam govori da se stvari ubrzavaju. Čuli smo i gospođu Fon der Lajen koja je govorila o pojačanoj integraciji u evropsko tržište i to je danas jedna od ključnih tema. Da li ćemo od Evropske unije i država članica dobiti godinu koja bi bila potencijalna, da ne kažem krajnja, još je suviše rano reći.

Glas Amerike: Poslednja međuvladina konferencija Srbije i EU održana je u decembru 2021, bilo je dugotrajnih perioda kada nisu otvarana ili zatvarana poglavlja. Zašto je to tako, šta jer uzrok tome?

Miščević: Tako je, od decembra 2021. po novoj metodologiji kada je otvoren jedan klaster, iako već dve godine postoji preporuka Evropske komisije da to završi, jer su preostala poglavlja iz tog klastera već otvorena. Razlog je uglavnom i uvek – politički. Nemojte zaboraviti Srbija je tokom procesa pregovora jedina država koja je imala poglavlje 35 koje paralelno sa vladavinom prava predstavlja ocenu napretka. U ovom momentu nemamo nijedan element sumnje da bi Evropska komisija mogla da oceni da Srbija nije konstruktivna u dijalogu. Ali, se u međuvremenu došlo do rata u Ukrajini i velikog broja različitih mera, podsetiću vas 11 paketa sankcija ili restriktivnih mera sa kojima Srbija nije u mogućnosti da se uskladi.

Ta nam je ocena prošle godine dala nazadovanje u jednom od pregovaračkih poglavlja. Od tada je mnogo toga urađeno u smislu humanitarne pomoći Ukrajini – jedina smo država u Evropi koja je obezbedila pomoć za obnovu elektroenergetskog sistema. Sa koalicijom država radimo na obnovi bolnica u delovima Ukrajine gde je ta pomoć potrebna. 80.000 ukrajinskih izbeglica ima potpunu zaštitu na teritoriji Srbije. Najnovije je i možda najvažnije što Srbija više nije država sa čije teritorije je moguće izbegavati sankcije koje je Evropska unija uvela Ruskoj Federaciji. Sve su to elementi usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom – a nama daju elemente za ocenu država članica da li će Srbija uskoro moći da otvori novi klaster.

Glas Amerike: Koliko je važno, ili koliko se isprečila činjenica da Srbija ne usklađuje spoljnu politiku sa državama članicama EU – konkretno u vezi sa kaznenom politikom prema Rusiji zbog agresije na Ukrajinu?

Miščević: Kao država kandidat Srbija ima obavezu da usklađuje svoje pravo kada takvo pravo postoji u Evropskoj uniji. Najveći obim pravnih pravila postoji u oblasti životne sredine, poljoprivrede i bezbednosti hrane. Međutim, obaveza Srbije je da postupno usklađuje i svoje politike. Neke od tih politika sa kojima imamo obavezu da se usklađujemo, ali do momenta članstva postupno, jesu vizna i zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika. Rat u Ukrajini i kriza sa migrantima podigli su značaj tim politikama u smislu interesovanja država članica Evropske unije. One su mnogo više u fokusu i naše usklađivanje sa njima promenilo je obaveze i ocenjivanje država članica. Kada je reč o viznoj politici, znate da je Srbija u vrlo kratkom roku uvela vize za šest država za koje se pokazalo da postoji veliki migratorni pritisak na države članice Evropske unije. To se reflektovalo na sedam puta manji tražilaca azila, recimo, u Austriji. I to je dobar primer. Mi i dalje nismo potpuno usklađeni sa onim što se naziva šengenskom crnom listom, ali to činimo postupno. Ista je priča sa spoljnom i bezbednosnom politikom. I dalje nema jakih pravila, ali postoji potreba približavanja u tom smislu. Mi to zaista pokušavamo da uradimo. Osem neizbegavanja sankcija i uključivanjem u misije, sada i uključivanjem u civilne misije. Upravo se sprema zakon kojim bi to trebalo da se reguliše.

Glas Amerike: U kontekstu tog neusklađivanja i čitave te priče: da li se na bilo koji način mogu povezati ili posmatrati novouvedene američke sankcije šefu tajne policije Srbije Aleksandru Vulinu?

Miščević: Ne znam kako bi se mogle uključiti u zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku…

Glas Amerike: Kao nekakav implus Srbiji da bi možda, na neki način, trebalo da promeni stav u vezi sa sankcijama prema Rusiji…

Miščević: Mislite kao vid pritiska?

Glas Amerike: Možda usmerenja ili sugestije…

Miščević: Ono što se očekuje od američke administracije je više informacija, podataka i činjenica zbog čega je došlo do uvođenja sankcija. Onda ćemo moći verovatno mnogo konkretnije da razgovaramo o tome.

Glas Amerike: Da li biste ocenili kako vama deluje taj slučaj? To ipak nije nekakva najobičnija stvar kada jednog državnog funkcionera, koji je i ranije u vladi bio na istaknutim pozicijama, tako ozbiljno tereti jedna od najmoćnijih država sveta?

Miščević: To je uvek jako važno imati na umu i dobro razumeti. Zato i kažem, poenta je saznati što više informacija kako bi se mogla davati konačna ocena o tome.

Glas Amerike: U rezoluciji američke vlade poznato je za šta se tereti. Vi znate da je predsednik Bajden 2021. pojačao uredbu kojom se kažnjavaju ljudi koji ostvaruju ličnu korist na osnovu svoje funkcije, sprečavaju napredak Zapadnog Balkana. U ovom slučaju gospodina Vulina pominje se i droga?

Miščević: Apsolutno, upravo zato što je reč o vrlo ozbiljnim optužbama neophodno je dobiti činjenice na osnovu čega su ne samo sankcije uvedene nego i takve ocene date.

Glas Amerike: Da li je to bio neki kontekst vaših razgovora sa američkim kolegama?

Miščević: Ne, nismo o tome razgovarali, zapravo sa kongresmenima i na konferenciji nije bilo prilike da se o tome razgovara.

Glas Amerike: Dali ste svoj osvrt, imate li nešto da dodate kako vi kao ministarka tumačite situaciju sa Vulinom koji je državni funkcioner na osetljivoj poziciji opterećen ozbiljnim optužbama za korupciju, kriminal i drogu.

Miščević: Prosto sam rekla da se procena i ocena moraju davati na osnovu činjenica.

Glas Amerike: Da popričamo o drugim kriterijumima članstva, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, nezavisnost pravosuđa, sloboda izražavanja, pored drugih stvari jesu pomenute u tom ukazu Sekretarijata za finansije u vezi sa Vulinom, suočavanje sa ratnim zločinima takođe važno pitanje, to su sve oblasti u kojima Srbija prema tumačenjima Evropske komisije, ali i uticajnih međunarodnih organizacija kao što su Fridom haus, Hjuman rajts voč – godinama nazaduje, kako se nadati iskoraku u članstvu u ovim oblastima imajući u vidu te činjenice koje se ponavljaju iz godine u godinu.

Miščević: Niste u pravu da Srbija nazaduje u ovim oblastima, dakle kada je reč o izveštaju EK poslednji koji smo imali iz oktobra prošle godine, on nije konstatovao nazadovanje niti u jednoj od ovih oblasti. Da, konstatovano je da nije u potpunosti završen posao, ali podsetiću vas, u oktobru mesecu kada je reč o reformi pravosuđa smo još razgovarali sa Venecijanskom komisijom, danas već imamo tela koja su formirana na osnovu usvojenih zakona, u dogovoru i po pravilima i procedurama koje je definisala i Venecijanska komisija. Takođe, u oktobru nismo imali ni predloge zakona koji se odnose na sprovođenje medijske strategije, trenutno je jedan usvojen, to je zakon o elektronskoj komunikaciji, a dva koja se odnose na elektronske medije i javni servis su predmet razgovora vrlo širokih radnih grupa. Dok mi ovde razgovaramo, moje kolege u Beogradu privode kraju ove nedelje rad na nacrtu strategije za borbu protiv korupcije koja se mnogo više bavi pitanjima prevencije, ali i korupcije kao krivičnog dela, opet u odličnoj saradnji koju imaju sa Transparentnost Srbija, koja je sastavni deo radne grupe koja priprema strategiju. Mi očekujemo da u svim ovim oblastima do izdavanja novog izveštaja – a to je oktobar mesec – ne samo usvojimo već i počnemo da sprovodimo zakone i strategije, a posebno pokažemo napredak u borbi protiv organizovanog kriminala. Dolazim u Vašington iz Brisela gde smo upravo razgovarali o nekim od elemenata napretka koji je Srbija postigla, o načinima borbe protiv organizovanog kriminala, pojačavanja nekih vrsta istražnih postupaka, uključivanje finansijske forenzike kao važnog elementa u borbi protiv organizovanog kriminala. Hoću da kažem da još nismo stigli do kraja procesa, ali zato i jesmo država kandidat koja pregovara. Zato vam i govorim da je proces mnogo značajniji, da su godine pred nama godine kada sistem moramo da dovedemo do toga, da stabilne demokratske institucije isporučuju rezultat.

Glas Amerike: Da li su tačna tumačenja da se pregovaračka poglavlja sa Srbijom neće zatvarati dok se ne ostvari napredak u poglavljima 23 i 24 i dijalogu sa Kosovom?

Miščević: Apsolutno, kada je reč o poglavljima 23 i 24, tu sam probala i to je za mene jako velika vest, da vam objasnim. Dakle nova metodologija, ali praktično je to bio model i po staroj metodologiji za pregovore, podrazumeva da zapravo ne možete da počnete da razgovarate o zatvaranju poglavlja sve dok ne ispunite takozvana prelazna merila u poglavljima vladavine prava – poglavljima 23 i 24. Rekoh, mi smo počeli da se pripremamo za te razgovore, druga polovina godine će biti posvećena tome, a to je da obrazložimo zašto mislimo da smo ispunili merila. Podsetiću vas, reč je o bezmalo stotinjak najrazličitijih merila za poglavlja 23 i 24. Postoje veoma velika merila gde je potrebno da izmenite Ustav, kako bi nezavisno pravosuđe imalo svoje mesto. Do pitanja koja se odnose na pravila obuke u Pravosudnoj akademiji, ili kada je reč o poglavlju 24, politika azila, uskladiti sa onim što je politika azila sa EU ili napravite ackioni plan za Šengenski prostor. Sve ove mere smo, neke mnogo a neke malo manje, u velikoj meri već postigli i zato nas je EK i pozvala da počnemo da pričamo na tu temu. Dakle, to je za nas taj novi nivo pregovora, kada ćemo se naći u situaciji da paralelno razgovaramo o ispunjavanju prelaznih merila za vladavinu prava. Da otvorimo još neotvorena poglavlja i počnemo da zatvaramo ona koja su spremna za zatvaranja. Imamo i takvih poglavlja - i to bi moglo da obeleži narednu 2024.

Glas Amerike: U kolikoj meri pristupni proces i pregovore otežava aktuelna kriza u odnosima Srbije i Kosova, ova poslednja na severu Kosova? Međunarodna zajednica normalizaciju odnosa dve države vidi kao uslov bez koga ni za jednu od strana nema napretka na tom putu, da li se iz tog začaranog kruga može izaći?

Miščević: Itekako, ja ću vas podsetiti ono što je poglavlje 35 u slučaju pregovora odnosi se na praćenje sprovođenja dogovorenih aranžmana iz dijaloga, i tu su vrlo jasno pobrojane sve obaveze koje proističu iz Briselskog sporazuma 2013. i svega što je došlo nakon toga. Podsetiću vas da je Srbija vrlo ozbiljno ispunjavala svoje obaveze iz Briselskog sporazuma uključujući tu i poziv ili uključivanje Srba u institucije, policiju, ali i administraciju, poziv za učešće…

Glas Amerike: Prekinuću vas, to sad nije aktuelni trenutak.

Miščević: Ali to je ono što se meri. Ne, ne, pogledajte samo kako nas mere.

Glas Amerike: To nije više situacija na terenu, nema Srba u policiji, u sudstvu…

Miščević: Da, ali to je zato što je istu takvu obavezu sprovođenja Briselskog sporazuma i Priština imala kroz svoj proces stabilizacije i pridruživanja i podsetiću vas već deset godina Zajednica srpskih opština – njihova obaveza u procesu, zajednička obaveza, nije nikada ostvarena i to je jedan od, ako ne i najvažniji razlog zbog čega su Srbi napustili institucije. Zbog čega u ovom momentu nemaju svoje predstavnike jer njihova kolektivna prava ni na koji način nisu zaštićena, i to je poziv na deeskalaciju. Podsetiću vas, aktuelni momenat je poziv na deeskalaciju, a to znači povlačenje gradonačelnika, specijalnih snaga, poziv na nove izbore ali iznad svega toga stoji Zajednica srpskih opština, zapravo ovde, odavde smo čuli da je Zajednica srpskih opština preduslov za sve ostalo.

Glas Amerike: Deluje da je na Kosovu taj proces deeskalacije začet juče ili prekjuče, deo specijalnih snaga se povlači i podržana je ideja da se izbori održe na jesen. Hoće li biti nekog odgovora Srbije?

Miščević: U kom smislu odgovor?

Glas Amerike: U smislu da se pridruže u taj blok ideja o deeskalaciji, hoće li biti reakcija?

Miščević: Naravno da pratimo, pošto je to jako važan politički elemenat, ali hajde da vidimo kako će sa deeskalacijom ići. Ono što znam je povlačenje najpre 25 odsto, ne znam zašto ne sve.

Glas Amerike: Evropska unija je prihvatila to kao korak da je krenulo, one ranije nisu prihvatali, koliko sam primetio, govorili su premijeru Kurtiju, "to što nudiš, nije adekvatno". Sada vidim da je Borelj rekao, da je proces deeskalacije, ja ću upotrebiti reč, začet sa tih 25 procenata, i idejom da se na jesen održe novi izbori, uz učešće srpske zajednice. Suštinski, nije Kosovo strana koja odlučuje da li će srpska zajednica učestvovati na tim izborima, nego mi se čini da u vezi sa tim dobija zvanični ili nezvanični input od Beograda….

Miščević: Srpska zajednica je učestvovala na lokalnim i na parlamentarnim izborima kada su garancije za njihovo učešće postojale. U momentu kada su bivali hapšeni i kada su ljudi manje-više proganjani, naravno da se nije moglo očekivati njihovo učešće na prethodnim izborima i tu Beograd zaista ništa više od toga nije mogao da uradi. Hajde da vidimo da li će zaista doći do povlačenje specijalnih snaga sa severa, ja definitivno nisam ekspert za dijalog, ali sa obzirom na prirodu posla itekako sam morala da pratim. Specijalne snage zaista nemaju ništa da traže na severu Kosova i Metohije i to je potpuno neuobičajena situacija. Srbija je od prvog momenta bila potpuno spremna za deeskalaciju. Ako se ne varam, jedini koji je u svim sukobima ranjen, jeste Srbin.

Glas Amerike: Vi se bavite poslom koji bi Srbiji trebalo da omogući da se integriše u zajednicu zasnovanu na zapadnom sistemu vrednosti. Kako vam kao nekome ko je tom poslu dugo posvećen, zvuče tvrdnje dela vaših kolega da zapadne zemlje finansiraju i inspirišu građanske proteste, kako bi izazvale nestablinost i uzdrmale vlast u Srbiji?

Miščević: Dakle vrlo često se razgovara o tome kakva je uloga i mesto protesta u ovom momentu u srpskom društvu i ja sam dobijala takva pitanja, ovde ne, ali u Briselu naročito. Hajde da se podsetimo svi zajedno da je reč o protestima koji su bili reakcija na sve ono što nam se jako neprijatno dešavalo, ali su se u nekom momentu ili od samog početka, ovi protesti politizovali. Vi znate da nema nikakvog, ne znam šta je prava reč, nikakve zabrane održavanja protesta uz poziv da građani zapravo imaju slobodu kretanja što je jako važno. Dakle, nikada niko iz Vlade Srbije čiji sam ja deo, nije na neki pežorativni način se obraćao prema svemu onome.

Glas Amerike: Da li se ja slažem ili ne, nije važno, ali suštinski mnogi inputi članova vlade bili su omalavažavajući prema protestima.

Miščević: Kao na primer, u smislu brojeva?

Glas Amerike: Recimo svih onih nakaradnih, ako mogu tako da se izrazim, fotografija koje su izlazile, čiji su autori bili članovi vlade, pa i premijerka Brnabić...

Miščević: Isto smo to videli, vrlo nakaradne fotografije i tokom protesta, od vešala i slično.

Glas Amerike: Pomenuli ste da su politizovani protesti, šta to konkretno znači, da predstavnici političke opozicije ne treba da dolaze, da im treba zabraniti ili ih isterati? Svako može da priđe nekom protestu...

Miščević: Poziv na protest od strane političkih stranaka, nije - prišao sam protestu. To nije ono što sam zapravo htela da vam kažem. Stvar je u tome da društvo koje želimo da imamo, kao okruženje, jeste društvo koje podrazumeva slobodu okupljanja, slobodu izražavanja, ali i dijalog. Dijalog je ključna reč koja nam u ovom momentu nedostaje. Taj poziv na dijalog odmah nakon nemilih ili katastrofalnih dešavanja u Beogradu i Mladenovcu je zapravo ostao bez odgovora. Ja bih strašno volela da svi, baš u duhu evropskih integracija zapravo probamo da razgovaramo o tome šta nam se dogodilo, kako da imamo društvo gde govor mržnje ne sme da postane način našeg...

Glas Amerike: Izvinite što vas prekidam, ali u brojnim slučajevima dešavalo se da je govor mržnje dolazio iz institucija vlasti. Pre nekoliko dana, gospodin Martinović je i prema oceni gospođe Janković, uvredio ogroman broj građana i građanki Srbije svojom pričom o deci i šetanju kućnih ljubimaca.

Miščević: On se za to izvinio. Ali takva izvinjenja ne čujemo i sa druge strane. Pazite, moj kredibilitet je preispitivan, eto da uzmem samo sopstveni primer, samo zbog činjenice što sam spremna da učestvujem i pomognem u procesu evropskih integracija. Imali smo priliku, evo vam jedan odličan primer, imali smo priliku... pre recimo mesec dana u Beogradu je održana Nedelja mogućnosti. To je bio dosta veliki skup, koji je podrazumevao da smo mi, Delegacija EU, različita ministarstva, posebno Ministarstvo evropske integracije predstavili šta su to mogućnosti da građani kroz različite fondove i programe mogu da iskoriste. Čitav program smo počeli dijalogom bukvalno na otvorenoj sceni, gde je bio predsednik Odbora za spoljne poslove, gospodin (Borko) Stefanović, gde je bila predstavnica Nacionalnog konventa Bojana Selaković i ja, gde smo upravo razgovarali na temu procesa evropske integracije, uz zamerke za koje svakako možete da zamislite dolaze od jednog opozicionog lidera, od civilnog društva. Ali, takva vrsta dijaloga gde se izvlače zaključci o tome šta zajednički možemo da radimo bi bila jako važna u političkom funkcionisanju našeg društva i države.

Glas Amerike: Šta bi za Srbiju i Balkan značilo dalje odugovlačenje pristupnog procesa ili pak scenario zamrzavanja?

Miščević: Iako je proces integracije - proces, što znači najveća korist je upravo od tog perioda kada dolazite do članstva, kada se pripremate, kada sprovodite reforme u najrazličitijim oblastima, kada menjate društvo, državu, politiku i institucije, sam momenat stupanja u članstvo i ta njegova vidljivost je neverovatno važan impuls za sve ove mere. Za Zapadni Balkan bi to značilo potpuni gubitak entuzijazma, ne samo u procesu reformi, nego, evo da ne uzmemo Srbiju, neka druga društva u regionu pokazuju veliki evroskepticizam upravo zato što se ne vidi napredak u koracima. Nemamo mi sada previše luksuza da gubimo vreme, ja mislim da momentum o kome smo govorili danas, nije prostor koji će biti beskonačno otvoren, dakle sledeće godine su izbori za Evropski parlament, dolazi nova Evropska komisija. Ta nova EK i te kako mora da definiše, trasira ako se vidi pravac proširenja EU. To znači da do te nove Komisije moramo dokazati da oni imaju dovoljno argumenata da pripreme uslove.

Glas Amerike: Je li to izvodljivo?

Miščević: Ja se iskreno nadam da smo i do sada pokazali kredibilitet, ali da ima dovoljno prostora da i više uradimo i pokažemo kredibilitet da je to izvodljivo.