BEOGRAD – Novi protest „Srbija protiv nasilja“ najavljen je za subotu u 20h ispred Skupštine Srbije, a šetaće se do zgrade Republičkog javnog tužilaštva, rečeno je na konferenciji za novinare stranaka opozicije.
Ovo je 13. protest po redu otkako su se dogodila dva masovna ubistva u Srbiji početkom maja, i dešava se uporedo sa pokušajima opozicije da izdejstvuje ispunjenje nekih zahteva u institucijama – što vlast ignoriše ili blokira.
Istraživanje Nove srpske političke misli (NSPM) iz juna ove godine pokazuje podršku zahtevima protesta, ali istovremeno i izostanak porasta rejtinga onih opozicionih stranaka koje stoje iza protesta.
Vlast je, najpre, pristala na zahtev protesta da ministar prosvete Branko Ružić podnese ostavku, što se i desilo nekoliko dana posle tragedije u OŠ "Vladislav Ribnikar". Ali, njegovo mesto ostalo je SPS-u, pa je za novu ministarku u utorak i zvanično izabrana Slavica Đukić Dejanović.
Anketni odbor o rasvetljavanju okolnosti, propusta i odgovornosti nadležnih u dva masovna ubistva, koji je izglasan većinom u Skupštini 11. jula, trenutno ne može da radi – jer je vlast saopštenjem obavestila da je uvažila molbu roditelja žrtava iz Ribnikara i da će zaustaviti rad tog tela. Druge zahteve protesta vlast odbija da ispuni, uključujući i ostavke šefa BIA-e Aleksandra Vulina i ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, kojem nije izglasano nepoverenje u Skupštini.
Vlast radi ono što najbolje zna, a to je da na svaki mogući način i na svakom polju guši bilo kakav otpor, kaže za Glas Amerike zamenica glavnog urednika nedeljnika NIN, Vesna Mališić.
„Jedan od načina je ignorisanje protesta, drugi način je huškanje protiv opozicije i pokušaj da odvoji građanske proteste od opozicije, i treći je da se kroz protok vremena obesmisle svi zahtevi opozicije. Oni su pristali na Anketni odbor, računajući da će im napraviti sačekušu, minska polja, i da će na kraju se dogoditi ovo što se dogodilo. Onaj ko je mislio da će vlast dozvoliti da se na Anketnom odboru vrši operacija bez anestezije toga šta ona radi, taj je politički naivan“.
„Ono što je tragedija Srbije za sve ove godine višepartizma je da je više stvari urađeno na ulici nego kroz institucije“, kaže urednica u NIN-u.
Rejting proevropske opozicije ne raste
Na ulici je u poslednje vreme uočljiv manji broj demonstranata nego što je bio u početku, ali postoji podrška pojedinim zahtevima protesta.
Istraživanje NSPM, sprovedeno na 1.100 ispitanika, pokazuje da 47 odsto smatra da je vlast odgovorna za eskalaciju nasilja u društvu, a 43 odsto misli da nije. Čak 76, 90 anketiranih odsto želi zabranu rijaliti programa na nacionalnim televizijama.
Međutim, podrška opozicionim, većinom proevropskim strankama koje stoje iz protesta, nije porasla. Prema ovom istraživanju, SSP ima 4 odsto, Narodna stranka 3,4 odsto, Ekološki ustanak 3,4 odsto. Ispod cenzusa od 3 odsto ostaju DS, Ne davimo Beograd, Zajedno.
„Razlog tom prividnom paradoksu leži u načinu na koji režim, odnosno Aleksadnar Vučić menadžuje krize sa kojima se susreće, odnosno da on zna sa koje strane vetar duva i odakle mu preti najveća opasnost“, kaže politički analitičar i glavni urednik Nove srpske političke misli, Đorđe Vukadinović.
Prema njegovom mišljenju, slična situacija se desila početkom godine, kada su se stranke desnice usprotivile francusko-nemačkom predlogu za Kosovo, i uprkos tome što i javnost većinski nije bila za taj predlog, desne stranke nisu politički profitirale.
„Zato što je i tada režim vrlo jasno znao šta je glavna opasnost i bila je aktivna, prljava kampanja protiv lidera tih stranaka. Vučić je tako ublažio svoj pad i sprečio rast protivnika, a to i sada postiže. Tada je opasnost dolazila s desna, a sada opasnost prepoznaje sa strane građanske ili proevropske strane i prema tome se podešava“, podseća Vukadinović i dodaje da uz kampanju protiv opozicije, ide i "davanje obećanja ili obećanje davanja novca različitim kategorijama stanovništva" što dodatno zbunjuje građane.
„Za ovih 10 godina vlast je imala strategiju da kompromituje vrhove opozicije, da ne mogu da pređu više od 3,5,7 posto. I sada kada su počeli protesti, čim neko podigne glavu iz opozicije, oni počnu da ga kompromituju. Što u parlamentu, što kroz tabloide, kroz medije, oni imaju sve instrumente“, smatra Vesna Mališić.
SNS u padu, ali stabilna
SNS, prema istraživanju NSPM, stoji na 37,6 odsto – što nije veliki pad u odnosu na prethodne nalaze, ali jeste u odnosu na rezultat sa parlamentarnih izbora 2022. kada su naprednjaci dobili više od 44 odsto glasova.
Vesna Mališić kaže da je miting SNS-a 26. maja pokazao da postoji nezadovoljstvo ovom vlašću, što počinju da detektuju i istraživanja.
„Evidentno je da su građani Srbije nezadovoljni. Bez obzira na to da li su izašli na protest ili ne, vi osećate da Srbija vri. Ljudi su se probudili iz anesteziranosti i apstinentcije“, zaključuje urednica nedeljnika NIN.
Vukadinović, međutim, ukazuje da postoji jaz između nezadovoljstva vlašću i podrške opoziciji.
„I na tom jazu igra Vučićev režim i taj se jaz mora smanjiti ako se želi ozbiljno ugroziti ili učiniti neizvesnom buduća izborna trka“, kaže urednik NSPM.
Protesti doneli porast evro-atlantske agende
Istraživanje NSPM i dalje pokazuje da je većina građana protiv ulaska u NATO (84,6 odsto), protiv uvođenja sankcija Rusiji (79 odsto), 46, 3 odsto ne podržava ulazak Srbije u EU.
Međutim, bez obzira na rezultate, Đorđe Vukadinović kaže da je junsko istraživanje detektovalo porast evro-atlantske agende u odnosu na prošle nalaze.
„U zavisnosti od pitanja - od 2 do 4 ili 5 odsto. To je i dalje značajno manje od procenta koji se opredeljuje suprotno evro-atlantskoj agendi, ali to jeste pomak koji je, po meni, jednim delom sigurno i posledica atmosfere u vezi sa protestima protiv nasilja i vodeće uloge koje su evropske stranke igrale u tim protestima“.
