Gugl radi na razvijanju alata kojima bi veštačka inteligencija mogla da piše novinske članke.
To budi zabrinutost brojnih stručnjaka, koji navode da takvi uređaji mogu da dovedu do širenja propagande ili ugroze bezbednost izvora.
Njujork tajms je objavio da Gugl testira proizvod pod radnim naslovom "Dženezis", koji koristi veštačku inteligenciju da piše novinske članke.
"Dženezis" može da preuzme informacije, kao što su detalji o nekom događaju i da napiše vest, prenosi Tajms.
Gugl je već predložio korišćenje ovog programa Tajmsu i drugim kućama, kao što su Vašington post i Njuz korp, koja je vlasnik Vol strit žurnala.
Lansiranje ChatGPT koji koristi veštačku inteligenciju, pokrenulo je debatu o tome kako će se AI uklopiti u svetske tokove, ukjučujući medije. Veštačka inteligencija može da pomogne novinarima da brže istražuju tako što će da analiziraju podatke i da ih vade iz PDF dolumenata. Takođe, može pomoći novinarima da provere podatke koje im daju izvori.
Veću zabrinutost budi mogućnost širenja propagande ili nepostojanje ljudskog osećaja u izveštavaju. Taj strah postoji i nezavisno od Guglovog programa koji bi uključio AI u prikupljanje vesti.
"Ako se pažljivo ne provere tekstovi koje piše veštačka inteligencija, oni mogu dovesti do dezinformacija ili nedostatka informacija", kaže Džon Skot Rejlton, koji se bavi izučavanjem dezinformacija u Citizen Lab u Torontu.
"Nekako je šteta da mesta koja nisu najlakša za ulazak veštačke inteligencije i gde plaćate sadržaj, budu mesta gde se mora paziti na dezinformacije i propagandu. Izbacivanje ljudi iz ovog procesa neće doprineti tome da se uoče dezinformacije", naveo je Skot Rejlton za Glas Amerike.
Pol M. Beret, zamenik direktora na Njujorškom Stern univezitetu za biznis i ljudska prava, slaže se da veštačka inteligencija može samo da pojača širenje lažnih vesti.
"Sad će biti lakše da se šire laži i dezinformacije. Količina neproverenog sadržaja će sada, mislim, samo rasti", rekao je Beret za Glas Amerike.
U pisanoj izjavi za Glas Amerike, predstavnik za odnose sa javnošću naveo je da je takva inicijativa u povoju.
"U saradnji sa kućama koje objavljuju vesti, pogotovo manjim, u najranijim smo fazama istraživanja ideje o potencijalnom uključivanju AI kao pomoć novinarima u njihovom poslu", ukazano je u objavi.
"Naš je cilj da novinarima pružimo izbor da koriste nove tehnologije tako da pobošljaju njihov posao i produktivnost. Najkraće rečeno, ovi programi nemaju nameru i ne mogu da zamene ključnu ulogu novinara u izveštavanju, kreiranju sadržaja i proveri činjenica za njihov rad", navodi portparol Gugla.
Posledice po kredibilnost medija takođe se uzimaju u obzir kada je reč o korišćenju veštačke inteligencije. Već sada se mnogi mediji muče sa krizom kredibiliteta. Polovina Amerikanaca veruje da nacionalni mediji loše obaveštavaju ili dezinformišu publiku, prema februarskom izveštaju Galupa i fondacije Knight.
"Zbunjuje me što uopšte neko misli da je je rešenje ovog problema, uvođenje u redakcije programa sa još manje kredibiliteta, koji još teže proverava činjenice", navodi Skot Rejlton, koji je nekada i bio saradnik programa Google Ideas.
Već ima izveštaja o tome da četbotovi veštačke inteligencije proizvode odgovore koji su potpuno pogrešni ili izmišljeni. Istraživači AI ovu pojavu nazivaju "halucinacijom". Takođe, eksperti su zabrinuti oko bezbednosnih rizika ukoliko bi veštačka inteligencija počela da piše vesti. Anonimni izvori ni na primer mogli da budu da meti, ako bi se njihov identitet otkrio.
"Svi koji koriste sisteme iza kojih je AI, moraju da budu svesni informacija koje daju tim sistemima. Novinari bi morali da budu vrlo oprezni da identitet poverljivih izvora ili informacije, ne odu u javnost", kaže Beret.
Skot Rejlton misli da AI ima budućnost u mnogim industrijama, ali je važno da se sa time ne žuri, pogotovo ne u medijima.
"Ono što me plašije da će lekcija u ovom slučaju koštati nekoga teško zarađenog ugleda kao i tačnosti i informacija", naveo je Skot Rejlton za Glas Amerike.
