Potreban je samo deo sekunde da se dobije ozbiljna opekotina. Asfalt i beton na direktnom suncu mogu da dostignu temperature od 82 stepena Celzijusa kada su vredli dani, kaže doktor Kevin Foster, direktor Centra za opektotine Arizone u Finiksu.
Meteorolozi predviđaju još jedan talas vrućine u ovom gradu, samo nedelju dana nakon što je grad imao mesec dana temperatura preko 43 stepena.
Širom Evrope, rekordno visoke temperature i talasi vrućine očekuju se i tokom avgusta.
Zbog vrelina u Finiksu, doktori su imali posla sa brojnim pacijentima koji su zadobili opekotine prilikom pada na zemlju ili su dodirivali površine koje su bile toplije nego inače zbog visokih temperatura. Temperature pojedinih površina imaju ključnu ulogu u tome koliki je osećaj vrućine, ali su istovremeno i zdravstveni rizik kada je jako toplo.
Tokom talasa vrućine, ogromna količina energije sunca se upija i reflektuje na površinama koje su pod udarom sunčanih zraka, čime se značajno povećava temperatura. Ove vrele površine potom prenose temperaturu na okolinu, time je i temperatura vazduha viša. Dok neke porozne i vlažne površine, kao zemlja ili trava upijaju manje toplote, građevinski materijali kao što su asfalt i beton mogu da apsorbuju čak 95 odsto sunčeve energije, koja posle zrači u okolinu.
Temperaturu od 38 stepeni, meteorolozi uglavnom mere na visini većoj od metar. Ipak, na takvim temperaturama, površine kao što je asfalt ili beton mogu da dostignu i više od 65 stepeni, što može da izazove opekotine na koži. Jako je važno imati to u vidu, i preduzeti sve mere zaštite.
Toplotna urbana ostrva
Sam proces razvoja gradova, uticao je i na njihov izgled. Prirodne i travnate površine zamenjene su zgradama i drumovima. Time se pravi ono što klimatolozi nazivaju toplotnim urbanim ostrvima, delovima grada u kojima su značajno više temperarure od ostalih sredina.
Takođe su to i sredine gusto naseljene ljudima. U Evropi, skoro polovina škola i bolnica je u toplotnim urbanim ostrvima, čime se osetljiva populacija izlaže temperaturama koje su štetne po zdravlje, dok je uticaj klimatskih promena sve gori, upozorava Agencija za prirodnu okolinu EU.
Prema podacima te agencije, godišnja temperatura vazduha u gradu od milion i više ljudi, može da bude stepen do tri toplija nego u okolnim sredinama. Kada je mirna i vedra noć, razlika u temperaturama može biti i do 12 stepeni između gradskih i seoskih sredina.
Toplotna urbana ostrva nastaju kombinacijom više faktora. Zelene površine i vegetacija igraju ključnu ulogu u smanjenju ovog fenomena, jer biljke puštaju vodu, čime razbijaju vrelinu. Sa druge strane, gradske konstrukcije, skupljaju vrelinu i tokom noći, i apsorbuju i čuvaju više toplote nego prirodno tlo, čine samo podižu temperaturu. Kada se ovo shvati, pomaže da gradovi ne budu vreli i da budu održivi.
Termalne satelitske slike otkrivaju kakvi su profili gradova, koje su oblasti koje imaju toplije, a koje hladnije temperature, zavisno od reljefa. Razlika koju samo parkovi prave u gradskim temperaturama je od ključne važnosti za balans između razvoja gradova i zelenih površina. U Grčkoj su gradske arhitekte stvorile parkove, tako što su sredili male površine, na kojima je uglavnom bilo đubre i korov.
"Stvaranje zelenih površina, spuštanje temperature, bolji je kvalitet za život i stvara dobre tačke u gradu", kaže gradonačelnik Atine Kostas Bakojanis.
