Bivši američki predsednik Donald Tramp izjasnio se da nije kriv ni po jednoj od četiri tačke optužnice koja ga tereti za pokušaje poništavanja rezultata predsedničkih izbora održanih 2020. godine.

Novinar Glasa Amerike koji je pratio ročište na federalnom sudu u Vašingtonu izvestio je da je Tramp rekao da nije kriv nakon što mu je sutkinja Moksila Jupadžaha pročitala sve tačke optužbe.

Naredno ročište zakazano je za 28. avgust, a očekuje se da bi tada mogao biti određen početak suđenja.

Proces će u nastavku voditi sutkinja Tanja Čatkan, a sutkinja Jupadžaha je u sredu navela da je Čatkan spremna da oslobodi Trampa prisustva na ročištu 28. avgusta.

U sudnici je bilo oko 50 osoba u publici, uz 15-ak osoba iz Trampovog tima i tužilačkog tima. Ročište je trajalo 27 minuta, a Asošijeted pres izveštava da je Tramp imao ozbiljan izraz lica i da je povremeno pisao na papiru ispred sebe.

Tužioci nisu tražili da bivši predsednik bude u pritvoru, a pretresu je prisustvovao i specijalni tužilac Džek Smit.

Sutkinja je odlučila da će se Tramp braniti sa slobode, a on je prihvatio uslove poput toga da ne sme da komunicira sa bilo kojom osobom koja je svedok u slučaju.

Optužnica protiv Trampa od 45 stranica sastoji se od četiri tačke: Zavera kako bi se obmanule Sjedinjene Države; Zavera čija je svrha ometanje službenog postupka; Ometanje i pokušaj ometanja službenog postupka i Zavera protiv prava. Poslednja tačka odnosi se na nastojanje da se građani liše ustavnih ili federalnih prava da njihovi glasovi budu pošteno prebrojani.

Najozbiljnija tačka optužbe može da rezultira kaznom zatvora od 20 godina.

Po okončanju ročišta, Tramp je odleteo iz Vašingtona, a pre toga se obratio medijima, rekaviši da je "danas bio veoma tužan dan za Ameriku" i ponovio svoje optužbe da je reč o političkom progonu.

Pre dolaska u Vašington, Tramp je boravio u svom klubu u Bedminsteru u Njudžersiju. U Vašington je na aerodrom Ronald Regan sleteo svojim privatnim avionom, a potom se ulicama glavnog američkog grada u koloni uputio do sudnice, uz veliku medijsku pažnju.

Tramp od početka negira sve optužbe, a pre polaska je na svojoj društvenoj mreži "Truth" napisao da je slučaj politički motivisan i izneo neosnovane tvrdnje da su izbori 2020. bili nepošteni.

Pred sudom su u poslednja dva dana bile pojačane mere obezbeđenja, a ta zgrada je udaljena oko kilometar od Kapitola, gde su Trampovi simpatizeri 6. januara 2021. godine pokušali sprečiti overu pobede Džoa Bajdena na presedničkim izborima.

Kako javlja reporter Glasa Amerike sa terena, policija je od građana i medijskih ekipa tražila da ne prilaze zgradi suda, niti da se kreću stranom centralnom gradskog bulevara na kojoj se nalazi. Bile su prisutne brojne medijske ekipe, a ovih dana su se na tom mestu sporadično okupljali protivnici i pristalice bivšeg američkog predsednika.

Tramp je odlučio da se lično pojavi pred sudijom, iako je postojala mogućnost i da to učini putem video linka.

Tu opciju su do sada koristili okrivljeni koji su se izjašnjavali o optužnicama povezanim sa napadom na Kapitol 6. januara 2021 - što jeste jedan od elemenata u Trampovom slučaju.

Tanja Čatkan, koja će voditi proces od narednog ročišta, je do sada izricala neke od najoštrijih kazni učesnicima nemira na Kapitolu, koji se dovode u vezu sa neutemeljenim tvrdnjama bivšeg predsednika o izbornim neregularnostima 2020. Takođe, u odvojenom slučaju, povezanom sa upadom u kompleks američkog Kongresa, donela je presudu protiv Trampa.

U novembru 2021. godine odbila je njegov zahtev da se blokira prosleđivanje dokumenta odboru Predstavničkog doma koji je istraživao napad na Kongres.

Radi se o bivšoj pomoćnici javnog pravobranioca, koju je na položaj sudije, imenovao bivši predsednik Barak Obama.

Sve Trampove optužnice

Optužnica, koju je podneo specijalni tužilac Džek Smit, tereti Trampa i šest neimenovanih osoba za zaveru čija je svrha bila poništavanje izbornih rezultata – uprkos porazu od demokratskog kandidata i aktuelnog predsednika Džoa Bajdena.

Prema navodima optužnice, to je učinjeno iako nije bilo verodostojnih dokaza o izbornim neregularnostima. Takođe, Tramp je optužen da je nastojao da iskoristi nerede 6. januara 2021. kako bi onemogućio potvrdu Bajdenove pobede u Kongresu.

Inače se u 2023. već dva puta izjašnjavao povodom krivičnih optužbi.

Bilo je to u aprilu i junu – kada je odbacio optužbe za falsifikovanje podataka o poslovanju u slučaju tajnih novčanih isplata bivšoj pornografskoj glumci Stormi Danijels i neovlašćeno zadržavanje poverljivih dokumenata nakon okončanja predsedničkog mandata.

U aprilu je postao prvi bivši američki predsednik optužen za krivično delo.

"Optužnica kao politički progon"

U prvoj reakciji po saznanju o podnošenju poslednje optužnice u nizu – kampanja bivšeg predsednika saopštila je da je uvek poštovao zakon i okarakterisalo je kao vid političkog progona, po uzoru, kako je navedeno, na period nacističke Nemačke.

Zvaničnici tokom istrage su, međutim, svedočili da je Tramp vršio pritisak na njih na osnovu lažnih tvrdnji o široko rasprostranjenoj prevari tokom glasanja. Deo njegovih pristalica je, prihvatajaći nekritički te tvrdnje, napao sedište američkog Kongresa 6. januara 2021. u nastojanju da spreči izbornu potvrdu aktuelnog predsednika Bajdena.

Istraga specijalnog tužioca Džeka Smita bavila se periodom tokom dva meseca posle novembarskih izbora 2020, kada je Tramp odbijao da prizna poraz od demokrate Džoa Bajdena i širio neutemeljene tvrdnje da mu je pobeda ukradena.

Konfuzija je dovela do nereda 6. januara 2021. godine na američkom Kapitolu, kada su Trampove pristalice nasilno upale u zgradu, napale policiju i ometale brojanje glasova u Kongresu.

Optužnice i rejting

Deluje da, za sada, podnete optužnice protiv bivšeg američkog predsednika nisu ugrozile njegov rejting u trci za republikansku nominaciju i mogućnost da bude kandidat za predsednika na izborima novembra 2024.

Inače, bivšeg predsednika odredbe američkog Ustava ne sprečavaju da se kandiduje za funkciju šefa države čak i ako bude osuđen za krivično delo.

Naime, prema najvišem pravnom aktu, kriterijume za obavljanje te prestižne funkcije ispunjava osoba koja je američki državljanin, stara najmanje 35 godina, koja je u Sjedinjenim Državama živela najmanje 14 godina.

Ustav ne pominje policijski dosije, pa osobi optuženoj ili osuđenoj za krivično delo ne bi bilo zabranjeno da obavlja predsednički fuunkciju sve dok ispunjava druge uslove.

Inače, prema 14. amandmanu na američki Ustav - osobama za koje se utvrdi da su učesvovale u pobuni protiv Sjedinjenih Država zabranjuje se obavljanje javne funkcije.

Klauzula je napisana nakon Građanskog rata u Sjedinjenim Državama i ne pominje druga krivična dela.