Pravni zastupnici ruskog antiratnog aktiviste Vladimira Volohonskog uložili su žalbu na odluku MUP-a da mu odbije zahtev da produži boravak u Srbiji, gde živi od 2022. Zakonski rok za odlučivanje o žalbi je dva meseca, i za to vreme Volohonski ne mora da napušta zemlju. Neizvesna je sudbina ostalih pripadnika ruske dijaspore u Srbiji koji kritikuju Putina, jer je ovo drugi slučaj u proteklih mesec dana da im srpske vlasti nešto zabranjuju ili odbijaju pozivajući se na bezbednost. Rusko demokratsko društvo apelovalo je u otvorenom pismu da se prestane sa političkim progonom pripadnika dijaspore koji misle drugačije od Kremlja.
Vladimiru Volohonskom, opozicionaru iz Sankt Petersburga i antiratnom aktivisti koji već godinu dana živi u Srbiji na osnovu zaposlenja, MUP je odbio zahtev za produženje boravka. Kako je saopštilo Rusko demokratsko društvo, odluka nije detaljnije obrazlagana, osim što je navedeno da je 29. maja Uprava granične policije obavestila MUP da postoje "bezbednosne smetnje" da se Volohonskom produži boravak, ali nije navedeno šta je konkretno bezbednosna smetnja.
"I dalje nisam dobio objašnjenje, niko mi od vlasti u Srbiji ništa nije rekao, ne znam šta nije u redu sa mnom. I to je glavni problem za našu zajednicu u Srbiji - nije nam jasno šta treba da radimo", kaže za Glas Amerike Vladimir Volohonski, i dodaje da u Srbiji nije imao nikakve probleme sa zakonom.
Kao suosnivač Ruskog demokratskog društva napominje da su sve akcije koje su do sada pravili – poput protesta za podršku Ukrajini ili žrtvama političkog progona u Rusiji - bile nenasilne i javne.
"Mislim da je posredi politička odluka bezbednosnih službi, jer ja nisam pretnja Srbiji. Ne dopadaju im se naši politički stavovi, žele da nas pritisnu zbog aktivizma. Oni vole Putina, šef vaše glavne bezbednosne službe (Aleksandar Vulin, prim.nov) je otvoreno proruski nastrojen i možda samo koristi svoju moć da podrži svoje političke stavove", ocenjuje Volohonski.
Da li je vlast postupila svojevoljno ili su zaista postojali neki bezbednosni razlozi, nije jasno ni Petru Nikitinu, suosnivaču Ruskog demokratskog društva kojem je početkom jula, po povratku iz inostranstva, na aerodromu izrečena mera zabrane ulaska u Srbiju. U zemlju je pušten više od 24 sata kasnije, takođe bez obrazloženja.
“Očigledno je da je to problem zbog našeg aktivizma, nema nijednog drugog razloga”, kaže Nikitin za Glas Amerike i dodaje da “ne vidi kako bilo šta što rade iritira srpsku vlast, ali da vidi da iritira rusku, jer ruše propagandnu sliku po kojoj svi Rusi treba da podržavaju rat i Putina”.
“Zaista ne znamo ko je sledeći. Hoćemo neku jasnu poruku šta nam je tu zabranjeno da radimo, šta je konkretno zabranjeno od onoga što radimo i predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost i tražimo neku pravnu sigurnost, da znamo šta su nam prava i obaveze. Jer, očigledno ono što piše u zakonu, kosi se sa realnošću”, kaže Nikitin.
Šta je problem sa pravne tačke gledišta?
U slučaju Volohonskog, pravnici su saglasni da je prvi propust to što rešenje kojim se odbija zahtev za produženje boravka ne odgovara na glavno pitanje - zašto.
Advokat Marko Štambuk koji zastupa Volohonskog za Glas Amerike navodi da Zakon o opštem upravnom postupku propisuje da rešenje mora da bude razumljivo, da sadrži činjenično stanje i dokaze na osnovu kojih se donosi.
“Međutim, praksa nam govori da to ipak nije slučaj u predmetima u kojima u donošenju odluke učestvuje i državni organ nadležan za zaštitu nacionalne bezbednosti. Naime, rad i postupanje organa te vrste, ne samo u Srbiji, nego i drugim državama, neretko je obavijeno velom tajne. To je nekada razumljivo i logično budući da se bezbednosne službe bave vrlo osetljivim pitanjima i raspolažu poverljivim informacijama. Međutim, kada se odlučuje o nečijim pravima i obavezama, obrazloženja odluka državnih organa moraju ispunjavati određeni minimum u pogledu načina na koji je utvrđeno činjenično stanje”, navodi se u pisanom odgovoru advokata.
Štambuk podseća da je Evropski sud za ljudska prava u slučajevima protiv Severne Makedonije, Rumunije i Poljske konstatovao da države imaju pravo da kontrolišu ulazak i boravak stranaca na svojoj teritoriji, ali da to mora biti u skladu sa načelom pravne sigurnosti – čime se sprečava svojevoljno postupanje vlasti.
Petar Vidosavljević iz Beogradskog centra za ljudska prava ukazuje da izostanak obrazloženja, obojici ruskih aktivista pravi problem prilikom ulaganja žalbe.
“U oba ova slučaja zapravo je povređeno pravo na ulaganje delotvornog pravnog leka, jer se nigde ne navode razlozi koji bi kasnije mogli da budu pobijeni žalbom”, kaže Vidosavljević i ističe da osim Ustava Srbije i Evropska konvencija o ljudskim pravima predviđa pravo na žalbu.
Takođe, sagovornik Glasa Amerike ističe da se Beogradski centar za ljudska prava u slučaju Petra Nikitina obratio i Zaštitniku građana.
“Dobili smo odgovor da se nisu ispunili uslovi za izuzetno postupanje Zaštitnika građana pre nego što se iscrpe ostala pravna sredstva kako bi Zaštitnik pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada MUP-a i BIA, uprkos tome što je vidno da u ovom slučaju postoji posebno nekorektan odnos uprave i da su povređeni principi dobre uprave”, ističe Petar Vidosavljević.
Ako mu bude odbijena žalba, Volohonskom ostaje mogućnost da se žali Upravnom sudu. U slučaju da mu Srbija otkaže gostoprimstvo, opcija koja sigurno nije u igri je povratak u Rusiju.
“Jer su šanse da me uhapse na aerodromu, kao Alekseja Navalnog, 95 posto”, zaključuje Volohonski u razgovoru za Glas Amerike.
