Osam amazonskih zemalja složilo se sa listom jedinstvenih ekoloških politika i mera za jačanje regionalne saradnje na velikom samitu o prašumama u Brazilu u utorak, ali nisu uspeli da se dogovore oko zajedničkog cilja za okončanje krčenja šuma.
Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, koji je svoju međunarodnu reputaciju uložio na poboljšanje ekološkog statusa Brazila, zalagao se da se region ujedini iza zajedničke politike okončanja krčenja šuma do 2030. — politike koju je on već usvojio.
Umesto toga, zajednička deklaracija izdata u utorak u brazilskom gradu Belem stvorila je savez za borbu protiv uništavanja šuma, sa zemljama koje su ostale pri tome da slede svoje individualne ciljeve u krčenju šuma.
Neuspeh osam amazonskih zemalja da se dogovore o paktu za zaštitu sopstvenih šuma ukazuje na veće, globalne poteškoće u sklapanju sporazuma za borbu protiv klimatskih promena. Mnogi naučnici kažu da kreatori politike deluju presporo da bi sprečili katastrofalno globalno zagrevanje.
"Planeta se topi. Svakodnevno obaramo temperaturne rekorde. Nije moguće da, u ovakvom scenariju, osam amazonskih zemalja ne bude u stanju da da izjavu — velikim slovima — da krčenje šuma mora biti nula", rekao je Marsio Astrini iz ekološke lobističke grupe Klajmat opservatori (Climate Observatori).
Lula i drugi nacionalni lideri napustili su sastanak u utorak ne komentarišući deklaraciju. Samitu su prisustvovali predsednici Bolivije, Brazila, Kolumbije i Perua, dok su Ekvador, Gvajana, Surinam i Venecuela poslali druge visoke zvaničnike.
Bolivija i Venecuela su jedine amazonske zemlje koje nisu potpisale sporazum iz 2021. između više od 100 zemalja koje će raditi na zaustavljanju krčenja šuma do 2030. Izvor iz brazilske vlade rekao je Rojtersu uoči samita da je Bolivija, gde je uništavanje šuma u porastu, suzdržana po tom pitanju.
Bolivijski predsednik Luis Arce nije se u svom govoru u utorak osvrnuo na obavezu za 2030.
Brazilski ministar spoljnih poslova Mauro Vieira rekao je na brifingu za novinare da pitanje krčenja šuma "ni na koji način neće podeliti region" i naveo "razumevanje krčenja šuma" u deklaraciji, bez detaljnijeg objašnjenja.
Ovonedeljni samit bio je prvi tog tipa u proteklih 14 godina, sa planovima za postizanje širokog sporazuma o nizu pitanja, od borbe protiv krčenja šuma do finansiranja održivog razvoja.
Ali tenzije su se pojavile uoči samita oko različitih stavova o krčenju šuma i razvoju proizvodnje nafte.
Druge amazonske zemlje takođe su odbile kampanju kolumbijskog levičarskog predsednika Gustava Petra za okončanje dodatnog razvoja eksploatacije nafte u Amazonu. U svom govoru u utorak, Petro je uporedio želju levice da nastavi da buši naftu sa desničarskim poricanjem nauke o klimi.
On je rekao da je ideja o postepenoj "energetskoj tranziciji" od fosilnih goriva način da se odloži rad potreban za zaustavljanje klimatskih promena.
Brazil razmatra da li da razvije potencijalno ogromno nalazište nafte na moru blizu ušća reke Amazon i severne obale zemlje, kojom dominiraju prašume.
"Ono o čemu danas razgovaramo u Brazilu je istraživanje obimnog i velikog područja — u mojoj viziji možda poslednje granice nafte i gasa pre... energetske tranzicije", rekao je brazilski ministar energetike Aleksandar Silveira novinarima nakon Petrovog govora.
Silveira je rekao da bi trebalo da sprovedu istraživanje o tome koja je nafta tamo kako bi doneli odluku o tom pitanju.
Osim krčenja šuma, na samitu takođe nije određen rok za okončanje ilegalnog iskopavanja zlata, iako su se lideri složili da sarađuju po tom pitanju i da se snažnije bore protiv prekograničnog ekološkog kriminala.
Završna zajednička izjava, nazvana Belemska deklaracija, snažno je potvrdila prava i zaštitu starosedilaca, dok se takođe pristalo na saradnju u oblasti upravljanja vodama, zdravstva, zajedničkih pregovaračkih pozicija na samitima o klimi i održivog razvoja.
Kako je Rojters ranije izvestio, deklaracijom je dodatno uspostavljeno naučno telo koje će se sastajati godišnje i proizvoditi autoritativne izveštaje o nauci u vezi sa amazonskom prašumom, slično Međunarodnom panelu Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama.
