Vrijednost ruske rublje dostigla je u ponedeljak najniži nivo od prvih nedelja rata u Ukrajini, dok zapadne sankcije utiču na izvoz energenata, a slabi potražnja za nacionalnom valutom.
Od početka godine, vrijednost ruske valute pala je za više od 25 odsto. U ponedeljak, za jedan dolar je trebalo u jednom trenutku izdvojiti više od 101 rublju, što je bio njen najniži nivo za gotovo 17 mjeseci, prenosi agencija Asošijeted pres. Kasnije je rublja ojačala, nakon što je centralna banka najavila vanredni sastanak u utorak.
Ekonomski savjetnik ruskog predsjednika Vladimira Putina, Maksim Oreškin, za slabu rublju je u ponedeljak okrivio "blagu monetarnu politiku". U autorskom članku za državnu novinsku agenciju Tass, Oreškin je rekao da je snažna rublja u ineteresu ruske ekonomije, a da slaba valuta "komplikuje ekonomsko restrukturiranje i negativno utiče na zarade"
Oreškin je poručio da ruska centralna banka ima "sva sredstva na raspolaganju" da stabilizuje situaciju i da očekuje skoru normalizaciju.
Zamjenik guvernera centralne banke Aleksej Zabotkin rekao je na pres konferenciji u petak da se banka pridržava promjenljivog kursa zato "što to omogućava ekonomiji da se u suštini adaptira na eksterne uslove".
Nekoliko dana ranije, centralna banka saopštila je da će prestati da kupuje stranu valutu na domaćem trištu do kraja godine da bi pokušala da osnaži rublju i smanji nestabilnost. Rusija obično prodaje stranu valutu da bi nadomjestila pad prihoda od nafte i prirodnog gasa, a kupuje je ako ima višak.
U januaru, jedan dolar je bio oko 66 rublji. Međutim, ruska valuta je od tada izgubila oko trećinu vrijednosti.
Nakon što su zapadne zemlje uvele sankcije Rusiji posle invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, vrijednost rublje pala je na 130 za jedan dolar, ali je centralna banka uvela kontrolu kapitala da bi stabilizovala valutu. Do ljeta prošle godine, kretala se od 50 do 60 u odnosu na dolar.
Zabotkin je u petak rekao da je zbog međunarodnih sankcija značajno smanjen uvoz u Rusiju, što je doprinijelo padu rublje, ali je odbacio spekulacije da je jedan od uzroka takođe odliv kapitala iz Rusije, navodeći da nema dokaza za to.
Centralna banka je prošlog mjeseca povećala referentnu kamatnu stopu za jedan odsto, navodeći da očekuje dalji rast inflacije, te da pad vrijednosti rublje povećava taj rizik. Zabotkin je nagovijestio da bi kamatna stopa - trenutno od 8,5 odsto - mogla ponovo da bude povećana na narednom sastanku 15. septembra.
