Međugodišnja inflacija opada i u julu je iznosila 12,5 odsto, što je za 3,7 procentnih poena niže u odnosu na mart, kada je dostigla vrhunac, izjavila je guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.
Na predstavljanju izveštaja o inflaciji ona je navela da je bazna inflacija sa 11,3 odsto u martu snižena na 9,4 odsto u julu i da to ukazuje na to da se usporavanje inflacije duguje ne samo padu svetskih cena energenata i hrane već i merama monetarne politike NBS.
Tabaković je dodala da se očekuje da će se u nastavku godine međugodišnja inflacija smanjivati svakog meseca za oko jedan procentni poen i da će na kraju godine biti oko osam odsto.
Ona je rekla da se povratak inflacije u granice cilja očekuje u drugom tromesečju 2024. godine.
Tabaković je rekla da je domaća privreda ubrzala rast u drugom tromesečju na 1,7 odsto međugodišnje i da se u nastavku godine očekuje dalje ubrzanje privrednog rasta, a da će stopa rasta bruto domaćeg proizvoda biti između dva i tri odsto.
"S obzirom na očekivano kretanje inflacije u horizontu monetarne politike, ciklus zaoštravanja monetarne politike najverovatnije se približava kraju", rekla je Tabaković.
Mihailo Gajić: Iluzija novca
Prema oceni ekonomiste Mihaila Gajića iz nevladine organizacije Libek, jasno je da se u srpskoj privredi inflatorni pritisci polako smanjuju i da dolazi do smanjivanja inflacije, ali to, kako kaže, ne znači da će cene da se smanje ili da vrate na nekadašnje niže nivoe.
“Niža inflacija samo znači da će cene sporije da rastu nego što je do sada bio slučaj”, rekao je Gajić u izjavi za Glas Amerike i ocenio da je rast inflacije u Srbiji posledica i domaćih i eksternih faktora.
“Mi se nećemo vratiti na onaj stari nivo cena koji je bio u 2019-2020. godini pre ubrazavanja inflacije, to je sigurno. Međutim, niža inflacija znači da mi nećemo imati mnogo gore scenarije kada uđemo u prodavnicu za tri ili četiri meseca. Dakle, što bi se reklo – čaša je do pola puna, pitanje je koliki smo optimisti ili pesimisti kad je posmatramo”", smatra Gajić.
S obzirom na to da je u poslednjih godinu dana u Srbiji došlo do velikog skoka maloprodajnih cena, pre svega namirnica, na pitanje da li će građani osetiti ovo smanjenje inflacije kada uđu u radnje, Gajić podseća na ekonomski termin “iluzije novca” i posmatranje samo nominalnih iznosa, umesto toga šta se za taj novac može kupiti.
“Kada kažemo da plate nikada nisu bile više, ili da penzije nikada nisu bile više – to je jasno samo kada pogledamo cifru na računu, ali to nam ne govori puno šta mi možemo sa tim novcem zaista i da kupimo. Mi vidimo recimo da nakon nekoliko godina realnog rasta kupovne moći plata u Srbiji – one su rasle i nominalno u količini novca, ali i u vrednosti toga šta sve može za tu platu kupiti u odnosu na prethodne godine, mi sada prvi put tokom ove godine imamo realno obezvređivanje plata”, objašnjava Gajić.
On dodaje i da se sa većim platama i penzijama može kupiti manje roba i usluga nego pre godinu dana.
Inflacija je, kako objašnjava, nesavršena merna jednica, koja kao i temperatura kod čoveka govori samo da nešto nije dobro, ali ne i gde je problem.
“Dakle, ako je inflacija tokom prošle godine bila oko 15 odsto, rast cena hrane je bio 25. Drugim rečima, ako posmatramo samo cene hrane kao pojedinačno najvažniju stavku budžeta domaćinstava penzionera, oni zapravo ipak gube trku sa inflacijom i njihove penzije vrede danas manje nego što je to bio slučaj pre godinu dana”, kaže na kraju Mihailo Gajić.
Kako zaključuje sagovornik Glasa Amerike - u narednom periodu najveći izazov za privredu Srbije biće dostizanje stope ekonomskog rasta većeg od aktuenih dva odsto.
