Hirurzi su presadili bubreg svinje u telo čoveka čiji je mozak mrtav i već mesec dana donirani organ radi normalno, što je veliki korak za njujorški tim koji se nada da to proba i na živim pacijentima. Naučnici pokušavaju da što pre prouče kako životinjski organi mogu da spasu ljudske živote i oni koji doniraju tela nauci pružaju neverovatne mogućnosti za istraživanje.
Najnoviji eksperiment medicinskog dela Langon njujorškog univerziteta beleži rekord u tome koliko je bubreg svinje radio u ljudskom telu, doduše telu preminulog, i radi i dalje. Naučnici se spremaju da prate rad bubrega i u drugom mesecu.
"Da li će ovaj organ raditi kao ljudski? Za sada deluje da hoće", naveo je direktor Instituta za transplantaciju Langona za AP Robert Montgomeri.
On je rekao da čak i izgleda bolje nego ljudski bubreg, kada je 14. jula oba bubrega preminulog pacijenta, zamenio jednim bubregom genetski modifikovane svinje, i gledao kako je organ odmah počeo da proizvodi mokraću.
Mogućnost da svinjski bubrezi jednog dana olakšaju nestašicu organa ubedila je porodicu Morisa Moa Milera iz Njujorka da donira njegovo telo nauci. Mo ima 57 godina.
"Mnogo sam o tome razišljala, ali on je voleo da pomaže drugima i pomislila sam da je to nešto što bi moj brat voleo. Tako sam im ponudila mog brata. Biće u udžbenicima medicine i živeće zauvek", navela je Meri Miler Dafi, sestra preminule osobe za AP.
Transplantacije životinjskih organa u ljude nisu uspevale već decenijama jer ih ljudski imuni sistem odbacuje kao strano tkivo. Naučnici sada koriste genetski modifikovane svinje, kako bi njihovi organi bolje odgovarali ljudskom telu.
Uz specijalnu dozvolu nadležnih, Univerzitet u Merilendu je prošle godine obavio transplantaciju genetski unapređenog svinjskog srca kao poslednji pokušaj da se spase pacijent na samrti. Preživeo je još dva meseca, nakon što je srce prestalo da radi iz još nepoznatih razloga, ali ostaje kao lekcija za buduće pokušaje. Sada Agencija za hranu i lekove razmatra da li da dozvoli male ali rigorozne studije o transplantaciji svinjskog srca ili bubrega u telo dobrovoljaca.
Eksperiment u Njujorku jedan je od mnogih koji bi da ubrzaju razvoj sličnih kliničkih studija. Univerzitet Alabama u Birmingemu je takođe objavio svoj uspeh: dva svinjska bubrega uspešno rade u telu već sedam dana.
Bubrezi ne proizvode samo urin, oni obavljaju i razne druge funkcije u telu. U medicinskom žurnalu JAMA Surgery, hirurg sa tog univerziteta Džejmi Lok objavila je laboratorijske testove koji pokazuju kako rade organi genetski modifikovane svinje. Ona kaže da njihov eksperiment pokazuje da već nedelju dana uspevaju da zamene funkciju bubrega.
Ovi eksperimenti su od ključne važnosti da se nađu odgovori na pitanja da li se dovode nečiji životi u opasnost, naveo je Montgomeri, njujorški hirurg koji sam ima presađeno srce i svestan je potebe da se nađu novi izvori organa.
Više od 100 hiljada pacijenata je na nacionalnoj listi za presađivanje i hiljade umre svake godine čekajući. Pre ovoga, i njujorški i univerzitet u Birmingemu su testirali presađivanje svinjskih bubrega na preminulim ljudima na dva ili tri dana. Njujorški tim je takođe presadio svinjska srca na donirana ljudska tela na tri dana radi daljih pretraga.
Ali kako svinjski organi reaguju na napad ljudskog imunog sistema kome je potrebno duže od mesec dana da se stvori? To može da se zna nakon dužeg ispitivanja. Sama operacija nije ništa drugačija od hiljada koje je već uradio, ali "negde vam u glavi stoji koliko je važno to što radite i saznanje da može da ima veliki uticaj na budućnost presađivanja", kaže Montgomeri.
Operacija je pažljivo isplanirana. Rano ujutru tog dana doktori Adam Grisemer i Džefri Stern su otišli miljama daleko u Virdžiniju, gde se nalaze genetski modifikovane svinje i izvadili bubrege u kojima nema gena koji bi izazvao da ga odmah odbaci ljudski imuni sistem.
Dok su žurili nazad na univerzitet u Njujorku, Montgomeri je izvadio oba bubrega iz tela čoveka, da ne bi bilo zabune da li svinjski organ radi. Jedan bubreg je presađen, a drugi sačuvan za poređenje kada se eksperiment završi
"Stalno ste nervozni. Kada vidite da je tako brzo počeo da radi, osetite uzbuđenje i olakšanje", naveo je Grisemer.
Koliko treba da traju ovi eksperimenti? Lok iz Alabame nije sigurna, a postoji i etičko pitanje koliko dugo su porodice spremne na to i da li im to stvara dodatnu tugu. Ipak je održavanje nekoga kome je mozak mrtav na aparatima teško, a isto tako proces zavisi od toga u koliko je stabilnom stanju telo.
U njenom eksperimentu, telo je bilo u stabilnom stanju, a čak i da nije bilo planirano trajanje od nedelju dana, ona misli da bi moglo da izdrži i mnogo duže, što po njenom mišljenju, budi veliku nadu.
Doktor Univerziteta u Merilendu Muhamed Muhidin upozorava da nije jasno koliko dugo telo preminulog može da pruža utisak kao da telo živog pacijenta reaguje na organ, ali dodaje da je njegovo istraživanje o tome kako edukovati javnost o presađivanju neljudskih organa, kako ne bi bili šokirana, kada bude bilo vreme da počne transplantacija kod živih pacijenata.
