Nedavno ubistvo troje crnaca u Džeksonvilu na Floridi skrenulo je pažnju na mračnu stvarnost koju su istraživači dugo dokumentovali - crni Amerikanci su najčešće žrtve rasno motivisanih zločina iz mržnje u Sjedinjenim Državama.
Novi izveštaj objavljen u utorak potvrđuje ovaj trend, pokazujući da su crnci bili mete više od jedne petine svih zločina iz mržnje prijavljenih u velikim američkim gradovima prošle godine, što je najveći udeo bilo koje grupe.
Izveštaj, zasnovan na policijskim podacima koje je analizirao Centar za proučavanje mržnje i ekstremizma na Kalifornijskom državnom univerzitetu u San Bernardinu, otkrio je da su zločini iz mržnje usmereni na crnce prošle godine pali u proseku za 6 odsto, nakon što su porasli u prethodne dve godine.
Ali trend nije bio ujednačen širom zemlje, a mnogi gradovi i države prijavili su najgore brojke ikada. Od 42 grada koje je centar ispitao, više od polovine je pokazalo porast zločina iz mržnje protiv crnaca, a neki su dostigli istorijski maksimum.
To je slučaj sa Njujorkom, Los Anđelesom, Ostinom i Sakramentom. Pet država - Kolorado, Nju Džersi, Ohajo, Teksas i Juta - takođe je oborilo svoje rekorde u zločinima iz mržnje protiv crnaca, dok su incidenti u Kaliforniji i državi Njujork, gde je brojno crno stanovništvo, porasli za više od 20 odsto, prema podacima iz izveštaja.
Istorijski gledano, Afroamerikanci su bili najčešće žrtve zločina iz mržnje u SAD, a to se nije promenilo prošle godine. Izveštaj je otkrio da su oni bili mete 22 odsto svih zločina iz mržnje u 2022, što je najveći udeo u bilo kojoj grupi. U 2021. udeo je bio čak 31 odsto.
Jevreji su prošle godine na drugom mestu sa 16 odsto, slede gej muškarci sa 12 odsto i belci sa 8,5 odsto, navodi se u izveštaju. Sve u svemu, zločini iz mržnje prijavljeni policiji u 42 američka grada porasli su za 10 odsto u 2022.
Česte mete zločina iz mržnje
Izveštaj je objavljen samo nekoliko dana pošto je naoružani belac ubio dva crnca i crnkinju u prodavnici na Floridi u zločinu iz mržnje. Ovaj 21-godišnji čovek, koji je sebi oduzeo život nakon ubistava, ranije iskazivao rasnu mržnju. Na jednom komadu vatrenog oružja korišćenog u napadu bili su iscrtani kukasti krstovi.
„Crnci su i dalje najčešća meta ne samo ovih ekstremističkih ubica, već su i najčešća meta za sveukupne zločine iz mržnje svake godine otkako su podaci prikupljeni, sve do naših delimičnih ukupnih podataka za 2023“, rekao je Brajan Levin, direktor Centra za Studiju mržnje i ekstremizma i glavni autor izveštaja.
Federalni istražni biro (FBI), koji prikuplja podatke o zločinima iz mržnje od 1991. godine, saopštio je da istražuje pucnjavu u Džeksonvilu kao zločin iz mržnje protiv crnaca.
„Iz svega što sada znamo, ovo je bio ciljani napad - zločin iz mržnje koji je bio rasno motivisan“, rekao je u ponedeljak direktor FBI Kristofer Rej tokom razgovora sa liderima za ljudska prava i zvaničnicima za sprovođenje zakona.
Ovo nije prva takva pucnjava u Džeksonvilu ove godine. U maju su trojica belaca optužena u vezi sa ubistvom 39-godišnjeg crnca u centru Džeksonvila.
Teorija 'zamene'
Levin je rekao da su ogromnu većinu rasno motivisanih ubistava u poslednjih pet godina počinili ljudi koji smatraju belu rasu superiornom. Ciklus se ponavlja ove godine, rekao je on.
„Očekujemo da će se ovaj ciklus ubijanja nastaviti, posebno kada ulazimo u nestabilnu izborni period“, rekao je Levin.
„Ova zlodela često čine ljuti mladi odrasli muškarci koji su nedavno nabavili oružje, deluju u matičnoj državi i koji se pozivaju na tvrdnje iz teorije zamene koje su koristile prethodne ubice".
Teorija zamene, koja tvrdi da se nebelci imigranti dovode u SAD da bi „zamenili“ bele ljude, inspirisala je belog napadača da puca i ubije 10 crnaca u maju 2022. u supermarketu u Bafalu u Njujorku.
Dok je ukupan broj ubistava motivisanih ekstremističkim razlozima opao prošle godine, brojke „zanemaruju brojne zavere i osujećene napade koji su, nažalost, mogli značajno povećati broj smrtnih slučajeva“, rekao je Levin.
On je pripisao porast zločina iz mržnje nekolicini faktora, među kojima je onlajn širenje političke retorike koja promoviše netrpeljivost, stereotipe i teorije zavere.
„Sveprisutnost i prodiranje retorike mržnje različitih dubina koja je sada u glavnom toku društveno-političkog diskursa demonizuje čitave grupe ljudi i stvara dubok bunar“, rekao je Levin.
