Kada što se podvuče crta ispod najnovijeg susreta predsednika Srbije i premijera Kosova u četvrtak u Briselu – rezultat je u suštini identičan prethodnim sastancima Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija.
U najkraćem - rezultat je negativan i nešto što je déjà vu (već viđeno) u Briselu. Napretka nema i stvari se niti pomeraju sa mrtve tačke, niti se menjaju, a svi učesnici imaju drugačije viđenje pregovora i onoga o čemu se razgovara.
I međunarodna zajednica je pokazala da nema mehanizme kojima balkanske igrače može da natera da igraju po pravilima i poštuju dogovore.
Kako u razgovoru za Glas Amerike kaže Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDRRI), ključni problem prethodnog dogovora u Briselu, a zatim i plana o implementaciji iz Ohrida, jeste u tome što nije obuhvatio rešavanje glavnog problema koji postoji na terenu, a to je učešće Srba u institucijama, kako u policiju, sudstvu, tako i na izborima:
“I taj problem koji je postojao tada i nije rešen, on je eskalirao i Kurti je nastavio sa svojim maltretmanom Srba na severu Kosova, ne obazirući se čak ni na neke sankcije i sve oštriju retoriku od strane zapadnih sila. Taj problem i dalje stoji, on nije rešen juče, nije ni mnogo pričano o tome juče, barem ne u javnosti, sigurno je pričano za stolom. I taj problem i dalje gori”, kaže Milenković.
Ni za Milovana Drecuna, predsednika parlamentarnog odbora za Kosovo i Metohiju i člana vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), poslednji susret u Briselu nije doneo neočekivane rezultate i ključni stavovi svih strana u dijalogu ostaju suprotni i nepomirljivi.
Drugi problem je, kako kaže, militarističko ponašanje vlasti Aljbina Kurtija i njegovo odbijanje da se formira Zajednica srpskih opština (ZSO), kao i da se deeskalira situacija na severu Kosova.
Dokle god su takvi stavovi prisutni kod kosovskih vlasti "mislim da nije realno očekivati sporazum“, kaže Drecun za Glas Amerike i dodaje da ne može da bude napretka u dijalogu na osnovu francusko-nemačkog, odnosno evropskog predloga, jer taj predlog izlazi iz statusno neutralne forme u kojoj su dosad održavani svi briselski sastanci i na osnovu koje su postignuti svi dogovori.
On je kazao i da je za Beograd neprihvatljivo što predlog sporazuma tretira Kosovo kao državu. Srbija ne može da prihvati ni članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, dodao je Drecun.
Na pitanje kako dalje u dijalogu Beograda i Prištine, Dušan Milenković kaže da jedino što sada može da se menja je odnos, to jest dalje pooštravanje odnosa Zapada prema Aljbinu Kurtiju.
Taj odnos je sve lošiji i Zapad je, prema mišljenju Milenkovića, već stavio do znanja premijeru Kurtiji da Kosovo nije suštinski nezavisna država i da za sve moraju da pitaju vojnu silu NATO:
“Kurti se oseća moćnim, ili je barem njegova ubeđenost da radi pravu stvar toliko jaka, da je on spreman da žrtvuje i svoju državu, kako je on posmatra i svoj narod. Ja mislim da on prelazi te granice, to tako deluje i to je realno da se desi. Ja mislim da će to da donese samo loše – i njemu, i građanima Kosova generalno. Tako da u kom trenutku će on početi to da oseća i početi da popušta – ja zaista ne mogu da kažem u ovom trenutku, jer on ne deluje kao neko ko je spreman da popušta”.
Prema mišljenju Milovana Drecuna, Srbija se pokazuje kao konstruktivan partner i iako štiti svoj nacionalni interes, ona pokazuje neku spremnost da se postigne neki dogovor i teži deeskalaciji situacije na Kosovu.
“Rekli smo, za nas je prioritetno formiranje ZSO, ali u skladu sa briselskim sporazumom iz 2013. i 2015. godine, pa onda razgovor o svemu ostalom. Nama je najvažnije da očuvamo bezbednost srpskog naroda i stvorimo uslove za njegov opstanak“, navodi Drecun.
Najveći dobitnik dosadašnjih neuspešnih razgovora, kako smatra Milenković, je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, za kojeg kaže da ima odličnu pregovaračku poziciju i da je spreman na kompromise.
“I to je veoma ugodna pozicija u kojoj će on biti dok god sa druge strane ima čoveka koji ništa neće da prihvati”, kaže Milenković i naglašava da bi bilo dobro ako bi on tu svoju poziciju iskoristio za dobrobit Srbije i nekih srpskih nacionalnih interesa, kao i za položaj Srba na Kosovu.
Međutim, njihov položaj je sve lošiji, oni odlaze sa severa Kosova, što svakako nije u interesu niti Srbije, niti srpske zajednice na Kosovu, ističe sagovornik Glasa Amerike:
“Vučić je nesposoban da zaštiti Srbe sa Kosova, nema nikakve poluge uticaja, tako da je što se tiče političko-diplomatske pozicije njegova pozicija odlična. Što se tiče rezultat na terenu – to je veoma loše po Srbiju”.
