Apelacioni sud u Beogradu objavio je na upit Glasa Amerike, da je postupak koji se vodi pred tom sudskom instancom u vezi sa ubistvom novinara Slavka Ćuruvije u, kako je naznačeno, nejavnom delu.
O Slavku Ćuruviji
Slavko Ćuruvija bio je novinar i izdavač, osnivač listova „Nedeljni telegraf“, „Dnevni telegraf“ i „Evropljanin“.
Novinarsku karijeru počeo je u “Borbi” sredinom osamdesetih. Napušta je sredinom devedesetih, u trenutku državnog pritiska na medije.
Sa novinarom i publicistom Momčilom Đorgovićem osnovao je „Nedeljni telegraf“, a nakon toga „Dnevni telegraf“ i “Evropljanin”.
Neposredno uoči ubistva, tokom NATO intervencije 1999. tadašnja “Politika ekspres” objavila je tekst čiji je naslov bio "Ćuruvija dočekao bombe".
Isti tekst pročitan je u drugom Dnevniku Radiotelevizije Srbije.
Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. u Svetogorskoj ulici (bivšoj Ive Lole Ribara) u centru Beograda kod prolaza zgrade u kojoj je živeo.
Ustreljen je vatrenim oružjem s leđa.
U trenutku ubistva Slavka Ćuruvije, ministar informisanja u tadašnjoj Vladi Srbije premijera Mirka Marijanovića, bio je aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Decembra 2013. godine Vučić, koji je tada obavljao funkciju potpredsednika Vlade, obećao je da će podneti ostavku ukoliko Ćuruvijino ubistvo ne bude razrešeno.
To je, kako je ukazano u odgovoru portparolke Miljane Piljić, razlog koji Apelacioni sud onemogućava da se oglašava o tome.
“Svakako, čim pisani otpravak odluke u istom predmetu bude ekspedovan iz Suda javnost će o tome biti obaveštena. U ovoj fazi postupka dalje ne možemo da se izjašnjavamo niti da komentarišemo spekulacije o tome kakva je odluka”, ukazala je Piljić za Glas Amerike.
Pred Apelacionim sudom je tokom marta 2023. održan glavni pretres na kome se odlučivalo o prvostepenoj presudi za ubistvo Slavka Ćuruvije donetoj decembra 2021.
Tada su bivši funkcioneri i operativci Službe državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić, osuđeni na ukupno stotinu godina zatvora.
Pretres pred Apelacionim sudom održan je pošto su tužilaštvo i odbrana uložili žalbu na pomenutu prvostepenu presudu.
U njegovoj nadležnosti je da potvrdi presudu, poveća ili smanji kaznu, ili donese sopstvenu presudu, koja može biti oslobađajuća.
Mesecima nakon toga sudska odluka, od koje se očekuje da posle više od dve decenije stavi tačku na brutalno ubistvo istaknutog novinara, i dalje je nepoznanica. Upravo to je pobudilo sumnje i nedoumice u delu javnosti i medija Srbije.
“Odugovlačenje objavljivanja presude predstavlja indirektan dokaz da je presuda oslobađajuća. Vlasti Srbije pokušavaju da je plasiraju u trenutku kad njima najviše bude odgovaralo. Verujem da će biti plasirana onda kada predsednik Srbije Aleksandar Vučić bude napravio neki kompromis na međunarodnom planu – bilo u vezi sa Kosovom ili sankcijama Rusiji”, kaže za Glas Amerike Miroslav Mikuljanac bliski saradnik ubijenog Slavka Ćuruvije i nekadašnji urednik u listu “Dnevni telegraf”.
Mikuljanac nije usamljen u tvrdnjama da bi osobe kojima je dva puta nepravosnažno presuđena odgovornost za ubistvo osnivača i urednika listova “Dnevni telegraf” i “Evropljanin” – mogle proći nekažnjeno.
O toj mogućnosti je, uz nevladinu fondaciju koja nosi Ćuruvijino ime i političara Vuka Draškovića, govorio i predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić.
“Potvrdu te informacije dobio sam od jednog državnog sekretara, od suda nisam dobio potvrđujuću informaciju. Komunikaciju sa Apelacionim sudom završio sam sa dva zaključka. Prvi je da na osnovu komunikacije ne mogu tvrditi da je doneta oslobađajuća presuda. Drugi - da na osnovu komunikacije mogu pretpostaviti da je doneta oslobađajuća presuda, samo da nije dalje ekspedovana”, rekao je Matić za Glas Amerike.
Suđenje Slobodanu Miloševiću
Slobodanu Miloševiću, bivšem predsedniku Srbije i nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije, sudilo se pred Haškim sudom po optužbama za zločine počinjene u Hrvatskoj i na Kosovu, kao i za genocid u Bosni i Hercegovini.
Sudski proces protiv njega počeo je februara 2002. godine. Milošević je preminuo marta 2006. u pritvoru Tribunala - usled čega su sudije istog meseca proces protiv njega proglasile završenim.
Nekadašnji vlasnik i urednik Radio-televizije B92, medija koji je u vreme vladavine Slobodana Miloševića bio pod brojnim pritiscima, ukazuje da mu nije jasno zašto presuda, ukoliko je doneta, nije obelodanjena.
“To bi moglo da se tumači kao određeno taktiziranje, a samim tim i znak da je odluka doneta pod određenim uticajem i pritiskom. Ako je presuda oslobađajuća, može se reći i da to predstavlja kontinuitet u celokupnoj opstrukciji - počev od istrage ovog ubistva koja 15 godina nije davala rezultat, preko opstrukcije na suđenjima u kojima je dva puta donošena presuda na ukupno 100 godina zatvora za četvoricu optuženih, i na kraju samog suđenja pošto posle ove presude neće postojati mogućnost za bilo kakvu novu pravnu radnju koja bi donela neki drugi rezultat kada je reč o optuženima”, ističe Matić.
Slavko Ćuruvija ubijen je 1999, tokom NATO intervencije na bivšu Saveznu Republiku Jugoslaviju, u prolazu zgrade u kojoj je živeo u centru Beograda. Suđenje je počelo juna 2015 - sedamnaest godina nakon ubistva.
Do sada su sprovedena dva postupka u kojima su nepravosnažno krivim proglašavani bivši pripadnici državne bezbednosti Marković, Radonjić, Kurak i Romić. Prvu presudu, donetu 2019, Apelacioni sud ukinuo je godinu kasnije i odredio ponovno suđenje – jer je među osuđenima bila navedena i nepoznata osoba označena kao neposredni počinilac ubistva.
Dug interval obeležen nepoznanicama, koji je protekao od martovskog glavnog pretresa održanog o drugoj pravosnažnoj presudi, uočio je i njujorški nevladin Komitet za zaštitu novinara (CPJ).
“Poznati su nam izveštaji i izjave o mogućoj presudi i pomno pratimo dešavanja. Nadam se da je odlaganje objavljivanja presude pokazatelj da sud priprema temeljnu i pravičnu odluku, koja će zauvek stati na put nekažnjivosti ubistva Slavka Ćuruvije”, ukazao je za Glas Amerike Atila Mong – predstavnik američkog CPJ-a u Berlinu.
Šta znači moguća oslobađajuća presuda
Slavko Ćuruvija, nije jedini novinar u Srbiji, čiji je život nasilno prekinut.
Okolnosti koje su obeležile smrt istaknute novinarke lista “Duga” Radislave Dade Vujasinović i dalje nisu rasvetljene. Tvrdnje i navodi veštaka da je 1994. u svom stanu počinila samoubistvo, dovedene su u pitanje potonjim analizama stručnjaka, pošto su njene kolege i deo javnosti u Srbiji izražavali žestoke sumnje u zvaničnu verziju njene smrti. Nerasvetljena je i smrt dopisnika “Večernjih novosti” iz Jagodine Milana Pantića – ubijenog 2001. pred ulazom zgrade u kojoj je živeo.
To su okolnosti u kojima se otvoreno govori da je moguć epilog po kome ne bi bilo odgovornih za Ćuruvijunu smrt.
“Oslobađajuća presuda u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije poslala bi izuzetno lošu poruku građanima Srbije. Bila bi pokazatelj odnosa u sudstvu pošto bi postalo očigledno da u zavisnosti od volje vlasti presuda može biti ovakva ili onakva. Ukazala bi da je u bezbednosnim službama i vlastima u Srbiji ponovo ojačala frakcija koja je bila na vlasti ili uz nju u momentu kada je Ćuruvija ubijen”, navodi njegov kolega – novinar Miroslav Mikuljanac.
Marković, Radonjić, Kurak i Romić, koji su nepravosnažno osuđeni, bili su između ostalog optuženi da su ubistvo počinili iz niskih pobuda, zbog Ćuruvijinog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti - radi očuvanja njene postojeće strukture, koju je predvodio bivši predsednik Slobodan Milošević.
“Čak i kada postoji politička volja da se reši slučaj ubistva, u ovom slučaju Slavka Ćuruvije, snage duboke države koje se sastoje od pripadnika različitih službi koji su bili stubovi Miloševićevog režima, vodećih ljudi u nekadašnjoj državnoj bezbednosti, podrivali su istragu i suđenje permanentno. Oni bi izašli kao pobednici i u ovom slučaju. Bio bi to znak da se ništa nije promenilo od devedesetih godina kada su ubijani novinari”, ukazuje predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić.
Prema njegovim rečima, nekažnjivost u ovakvim slučajevima uvek predstavlja ohrabrenje za osobe koje žele da nanesu zlo pojedincima, institucijama ili državi.
“Ako se ne rešavaju ovakvi slučajevi i kada se dva puta osude optuženi na po 100 godina, onda ta činjenica govori da su još dovoljno jake snage pod čijom vlašću su se događala ubistva da, na isti ili sličan način, ugrožavaju bezbednost, ali i život novinara. Ali, ne samo novinara”, zaključuje on.
Mogućnost donošenja presude kojom kako podvlači, posle 24 godine pravda ne bi bila zadovoljena, za međunarodnog posmatrača Atilu Monga bio bi duboko potresan i poražavajuć epilog.
“Nekažnjivost ubistva Slavka Ćuruvije poslala bi jezivu poruku svim novinarima u Srbiji, da sistem vladavine prava nije sposoban da im garantuje bezbednost u obavljanju posla usred pretnji i napada kojima su izloženi”, ističe predstavnik njujorškog nevladinog Komiteta za zaštitu novinara.
U istraživanjima i izveštajima brojnih eminentnih nevladinih međunarodnih posmatrača, poput Reportera bez granica (RSF), Fridom hausa i drugih, Srbija konstantno nazaduje ili stagnira u oblasti medijskih, kao i ljudskih prava i sloboda.
U ovogodišnjem izveštaju RSF pozicija Srbije se pogoršala i trenutno se nalazi na 91. mestu od ukupno 180. zemalja obuhvaćenih publikacijom. Radi se o jedinoj državi Zapadnog Balkana koja je nazadovala prema kriterijumima te organizacije.
U bazi nevladinog Nezavisnog udruženja novinara Srbije u 2023. notirana su 122 napada na novinare od kojih je šest fizičkih, 85 pretnji i 31 fizičkih pretnji.
Takođe, prema podacima domaće Stalne radne grupe za bezbednost novinara u prvih šest meseci 2023. zabeležena su 42 slučaja napada i pretnji novinarima u Srbiji, a rešeno je njih 11.