Stanje ljudskih prava u Rusiji značajno se pogoršala otkako je ta zemlja izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru prošle godine, rekla je u ponedeljak stručnjakinja Ujedinjenih nacija, opisujući "sistematski udar" na civilno društvo i pozivajući na popravljanje situaciji.
U izveštaju specijalnog izvestiteljke Marijane Kacarove navodi se da su ruske vlasti izvršile masovna proizvoljna hapšenja kritičara rata i da su oni koji su u pritvoru u smrtnom riziku zbog "upornog mučenja i zlostavljanja".
Ovo je prvi put da je Savetu UN za ljudska prava (HRC), osnovanom 2006, povereno da ispita dosije jednog od sopstvenih takozvanih članova "P5", zemalja koje imaju stalna mesta u Savetu bezbednosti.
Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, rekao je da za sada ne može da komentariše jer još nije video izveštaj.
Moskva je ranije nazvala neosnovanim kritike na račun stanja ljudskih prava u zemlji i negirala da cilja civile u Ukrajini, gde kaže da sprovodi "specijalnu vojnu operaciju" za uništavanje vojne infrastrukture.
"Dokumentovana su nedavna zakonska ograničenja koja se koriste da ućutkaju civilno društvo i da se kažnjavaju aktivisti za ljudska prava i drugi zbog njihovog antiratnog stava", navodi se u zaključcima izveštaja.
"Često nasilna primena ovih zakona i propisa rezultirala je sistematskim udarom na organizacije civilnog društva kojim su zatvoreni građanski prostor i nezavisni mediji", navodi se u saopštenju.
Od ruske invazije na Ukrajinu, Moskva je donela oštrije zakone za kažnjavanje neistomišljenika i "izdajnika".
Stručnjakija UN Kacarova, bivša novinarka iz Bugarske koja je za Amnesti internešenel vodila istrage tokom dva čečenska rata, takođe se osvrnula na pokušaje Rusije da opstruira njen mandat, rekavši da takvi postupci pokazuju "nedostatak političke volje da ispuni svoje obaveze iz oblasti ljudskih prava".
Moskva je ranije rekla da neće sarađivati sa istragom.
Debata o nalazima izveštaja očekuje se na tekućoj sednici HRC-a u Ženevi u četvrtak. Zemlje Evropske unije su spremne da traže obnovu mandata Kacarove.
Više desetina nevladinih organizacija pisalo je diplomatama u Ženevi tražeći od njih da podrže reizbor.