Američki sekretar odbrane Lojd Ostin rekao je u utorak da će tenkovi M1 Ejbrams, koje je Pentagon obećao, uskoro stići u Ukrajinu i da se napori da se ukrajinski piloti obuče za avione F16 proširuju na obuku u SAD.
Govoreći na početku sastanka Kontakt grupe za odbranu Ukrajine predvođene SAD u Nemačkoj, Ostin je pozvao saveznike da obezbede Kijevu sisteme protivvazdušne odbrane koji su joj potrebni jer Rusija gađa infrastrukturne lokacije kao što su luke i objekti za žito.
Ostin je rekao da je ruskim napadima izvan bojnog polja "naneta neopisivu ljudska patnja" i da se njima ugrožava globalna bezbednost hrane.
Kontakt grupa, koja uključuje oko 50 zemalja, trebalo bi da se u utorak usredsredi ne samo na kratkoročne potrebe ukrajinske vojske, već i na pomoć Ukrajini "da izgradi kredibilne, sposobne borbene snage na dugi rok", rekao je Ostin.
Šef Pentagona je takođe pozdravio učešće novog ukrajinskog ministra odbrane Rustema Umerova, koji je zamenio Aleksija Reznikova ranije ovog meseca.
"Ostaćemo ujedinjeni, ostaćemo odlučni, ostaćemo čvrsti u svojoj odlučnosti da odbranimo Ukrajinu i da podržimo svet u kome se agresija ne isplati", rekao je Ostin.
Napad na Lavov na zapadu Ukrajine
Rusija je u utorak rano ujutru dronovima napala tri industrijska skladišta u gradu Lavov na zapadu Ukrajine, izazvavši veliki požar i ubivši najmanje jednu osobu, saopštili su lokalni zvaničnici.
Gradonačelnik Lavova Andrij Sadovij objavio je na Telegramu da je jedna osoba povređena.
Maksim Kozicki, regionalni guverner, rekao je da je jedna žena takođe spašena iz ruševina na licu mesta, ali da nije povređena. Kozicki je rekao da u tom skladištu nije bilo vojne opreme.
Lavov, koji se nalazi u blizini granice Ukrajine sa Poljskom, ključno je čvorište za zapadnu pomoć koja ulazi u Ukrajinu i bio je meta ranijih ruskih napada.
Ruske snage su granatirale i južni grad Herson, ubivši policajca i ranivši dva civila u trolejbusu, rekao je načelnik gradske vojne uprave.
"Ujutro je u ruskom artiljerijskom napadu ubijen 49-godišnji policijski narednik u Hersonu", rekao je ministar unutrašnjih poslova Igor Klimenko.
Ukrajinska vojska saopštila je da je protivvazdušna odbrana uništila 27 od 30 bespilotnih letelica koje je Rusija koristila u svojim napadima, a presretanja su se desila u južnoj, centralnoj i zapadnoj Ukrajini.
Vojska je takođe saopštila da je oborila ruski izviđački dron u istočnom delu zemlje.
Rusija povećala proizvodnju oružja do 10 puta
Rusija je povećala proizvodnju nekih vrsta oružja i opreme i za više od deset puta kako bi snabdela svoju vojsku u Ukrajini, značajno povećavši proizvodnju projektila, dronova, borbenih vozila i artiljerije, saopštio je u utorak najveći ruski proizvođač oružja.
Predsednik Vladimir Putin naredio je da se poveća proizvodnja kako bi se osiguralo da Moskva postigne ciljeve, kako on naziva, "specijalne vojne operacije" u Ukrajini uprkos tome što Zapad snabdeva Kijev oružjem vrednim milijarde dolara i uvodi sankcije ruskoj ekonomiji bez presedana.
Bekan Ozdoev, industrijski direktor kompleksa naoružanja u Rosteku, ruskoj državnoj korporaciji koja kontroliše veći deo industrije oružja, rekao je da se obim proizvodnje različitih vrsta oružja povećao između dva i deset puta.
Za neke tipove oružja i opreme, izlaz je povećan "desetinama puta", rekao je Ozdoev. "Idemo napred velikom brzinom, punom parom", rekao je on.
Ozdoev je rekao da je došlo do značajnog rasta proizvodnje tenkova, oklopnih vozila, raketnih bacača, artiljerije, balističkih raketa kratkog dometa Iskander, raketnog sistema zemlja-vazduh srednjeg dometa Pancir i hipersonične rakete Kinžal.
On nije naveo ukupan obim proizvedenog oružja.
Rostek, koji je sankcionisan od Zapada, vodi Sergej Čemezov, bliski Putinov saveznik. Ona kontroliše 800 ruskih civilnih i odbrambenih subjekata i daleko je najveći proizvođač oružja u Rusiji.
Sekretarijat za finansije SAD naziva Rostek "kamenom temeljcem ruskog odbrambenog, industrijskog, tehnološkog i proizvodnog sektora".
Teretni brod sa žitom napustio ukrajinsku luku na Crnom Moru
Teretni brod koji je prevozio žito napustio je ukrajinsku crnomorsku luku Černomorsk prvi put od kolapsa ugovora o žitu, rekao je u utorak visoki vladin zvaničnik, što je test sposobnosti Ukrajine da deblokira svoje morske luke za izvoz žita.
"Plovilo Rezilient Afrika , sa 3.000 tona pšenice, napustilo je luku Černomorsk i kreće ka Bosforu", rekao je zamenik premijera Oleksandr Kubrakov na Fejsbuku.
"Ovo je prvi od dva plovila koja su prošle nedelje ušla u Černomorsk kroz privremeni koridor za civilne brodove koji je uspostavila ukrajinska mornarica", napisao je on.
"Drugi brod je u luci na utovaru ukrajinske pšenice za Egipat. Brodovi su pod zastavama Liberije i Palaua, a njihove posade čine državljani Turske, Azerbejdžana, Egipta i Ukrajine", napisao je Kubrakov obavljujući fotografiju broda na otvorenom moru.
Ukrajina je prošlog meseca najavila "humanitarni koridor" u Crnom moru kako bi oslobodila brodove zarobljene u njenim lukama otkako je Rusija izvršila invaziju na tu zemlju u februaru 2022. i da bi zaobišla de fakto blokadu nakon što je Rusija odustala od dogovora o dozvoli Kijevu da izvozi žito.
Teretni brodovi Rezilient Afrika i Arojat stigli su u Ukrajinu u subotu i trebalo je da krenu nakon što su utovarili skoro 20.000 metričkih tona pšenice za Afriku i Aziju.
Kubrakov je rekao da je drugi brod, Arojat, još uvek usidren u Černomorsku i da se puni pšenicom za Egipat.
Utovar je test sposobnosti Ukrajine da ponovo otvori brodske puteve u trenutku kada Rusija pokušava da ponovo uvede svoju de fakto blokadu.
Moskva je često izvodila napade dronovima i raketama na ukrajinsku infrastrukturu za izvoz žitarica.
Tri morske luke u Odesi, uključujući Černomorsk, isporučile su desetine miliona tona žitarica tokom ruske invazije u skladu sa sporazumom uz posredovanje UN koji je propao kada se Moskva povukla.
Pet od nekoliko plovila koja su se zaglavila u Odesi do sada je napustila luku koristeći privremeni koridor koji grli zapadnu obalu Crnog mora u blizini Rumunije i Bugarske.
Dogovor o crnomorskom žitu su posredovali UN i Turska u julu 2022. u cilju borbe protiv globalne prehrambene krize pogoršane invazijom Rusije na Ukrajinu. Ukrajina i Rusija su među najvećim svetskim izvoznicima žitarica.
G7 poziva Kinu da pritisne Rusiju da obustavi agresiju
Grupa sedam (G7) pozvala je u utorak Kinu da izvrši pritisak na Rusiju da zaustavi agresiju u Ukrajini nakon što su ministarsti spoljnih poslova zemalja bloka sastali na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i objavili zajedničko saopštenje.
U saopštenju, koje je objavilo Ministarstvo spoljnih poslova Japana koji predsedava G7, navodi se da se članovi nadaju da će Kina insistirati na trenutnom, potpunom i bezuslovnom povlačenju ruskih trupa iz Ukrajine.
Saopštenje dolazi u trenutku kada najviši kineski diplomata Vang Ji boravi u Rusiji u četvorodnevnoj poseti tokom koje se očekuje da obe nacije obećaju dublje međusobne političke veze, a na vidiku je moguća poseta predsednika Vladimira Putina Pekingu.
U zajedničkoj izjavi G7 nije navedena nijedna država, ali se navodi da su njene članice "ponovile svoj poziv trećim stranama da prestanu sa bilo kakvom pomoći ruskom agresorskom ratu ili se suoče sa teškim troškovima".
Turska kupila od Rusije ugalj sa okupiranih područja Ukrajine
Prema podacima ruske carine koje je pregledao Rojters, ugalj u vrednosti od najmanje 14,3 miliona dolara proizveden u oblastima Ukrajine koje je pripojila Rusija izvezeno je ove godine u Tursku, članicu NATO.
U periodu između februara i jula 2023. godine u Tursku je stiglo oko 160.400 tona uglja iz aneksiranih istočnih ukrajinskih regiona Donjecka i Luganska, pokazuju podaci. Tri proizvođača navedena u carinskim podacima potvrdila su Rojtersu da su u tom periodu slala ugalj iz dva regiona u Tursku.
Za razliku od Sjedinjenih Država i Evropske unije, Turska nije ograničila trgovinu sa Rusijom ili oblastima Ukrajine koje kontroliše Moskva. Vašington je upozorio kompanije da ne pomažu Rusiji da vodi rat protiv Ukrajine ili da zaobiđe sankcije.
