Ako je suditi na osnovu onoga što govore predstavnici sindikata i radnika sa jedne, i vrhova državne vlasti sa druge strane – izgleda kao da ove dve grupe ne žive u istoj državi. Nasuprot tvrdnjama predsednika Srbije Aleksandra Vučića o Srbiji kao ekonomskom tigru, privrednom lideru u regionu i sve većim platama u Srbiji, sindikalci tvrde da radnici i njihove porodice nikad nisu teže živeli, da mnogi odlaze da rade u inostranstvo kako bi se prehranili i sastavili kraj sa krajem.
Na panel diskusiji "Standard građana i jesen-zima 2023/2024", održanoj u utorak u Beogradu, sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović je rekao da su pregovori sa državom o minimalnoj zaradi fingirani, kao i da je trenutna cena rada rezultat toga što država smanjuje nezaposlenost dovođenjem stranih investicija koje nisu kvalitetne i ne mogu da doprinesu povećanju prosečne zarade.
Mihajlović smatra da će doći do još jednog inflatornog udara koji neće moći da amortizuje smanjenje cena proizvoda koji ne upadaju u minimalnu potrošačku korpu:
"Mi moramo da izađemo na ulice, moramo da radikalizujemo pristup ovome, jer ovakav način dalje mislim da je neodrživ. Ovo će dovesti sve nas u veliki problem već iduće godine, jer ćemo doći u inflatorni pad", rekao je Mihajlović i dodao da ga plaši da će građani u džepovima imati milijarde, a da sa njima neće moći ništa da kupe.
Na pitanje zbog čega danas u Srbiji, uprkos sve težoj materijalnoj situacija pored političkih nema i socijalnih protesta, Žarko Šunderić iz Centra za socijalnu politiku kaže da je Srbija društvo u kojoj postoje mehanizmi, zakoni, standari, institucije, ali, kako objašnjava, ti instrumenti nisu u dovoljnoj meri efektivni i ne rade svoj posao kako treba:
“I onda ljudi kad su pojedinci razmišljaju – šta mi vredi da radim kroz ovaj ili onaj instrument kad on ne funkcioniše. Dakle, vi sad imate tu jednu vrstu beznađa i usled tog beznađa vi nemate nekakav artikulisaniji govor. Dakle, nema ko ljude da drugačije organizuje, vi pokušate nešto i vrlo brzo odustanete jer nemate nikakvu podršku od ovih mehanizama koji su tu oko nas”, izjavio je Šunderić za Glas Amerike.
Prema njegovim rečima osiromašeni ljudi danas u Srbiji koriste različite strategije za preživljavanje:
“Koliko god ste u mogućnosti svodite potrebe na minimum, kvalitet svodite na minimum, svoje želje svodite na minimum. Pokušavate sa strane da nađete neke druge instrumente, proizvodite malo za sopstvene potrebe ili radite nešto neformalno, dakle što nije u sistemu. Dakle ljudi se prosto snalaze, eto tako preživljavaju”, kaže Šunderić.
Bivši ministar za rad u vladi Zorana Đinđića i čelnik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije Dragan Milovanović smatra da je za loš položaj radnika, koji su ujedno i među najugroženijim slojevima stanovništva, najviše kriv "fingirani" socijalni dijalog, u kome su predstavnici poslodavaca i sindikata, kako kaže, uslovljeni od partije na vlasti da sprovode neke od njihovih zahteva i da na taj način umanje posledice loše politike koju vladajuća struktura vodi.
“Mi smo čini mi se jedina zemlja koja ima ono što se zove “minimalna potrošačka korpa”, što znači da ti ljudi treba da žive sa nekim minumumom koji apsolutno nije dovoljan za život. Nažalost, mi smo sada suočeni sa jednom čudnom politikom ove vlade koja ne štiti dovoljno građane od jedne, čini mi se megalomanske politike, pre svega trgovinskih lanaca koji ostvaruju enormne profite pre svega podizanejm enormno cena pravdajući to raznoraznim događajima pre svega u svetu”, kaže Milovanović u izjavi za Glas Amerike i podseća da je već krenuo protest prosvetnih radnika, kao i da očekuje i protest zdravstvenih radnika.
Kako kaže, u vreme dok je on bio ministar rada postojao je ozbiljan socijalni dijalog u kome nije bilo pardona ni od strane sindikata, ni od strane države. U to vreme, dodaje Milovanović, vlada Zorana Đinđića bila je najuspešnija po rastu bruto nacionalnog dohotka u odnosu na ceo Balkan i malte ne i među vodećima u Evropi.
Sadašnja vlast ima politiku samoreklamerstva u kome se stalno priča kako je sve najbolje, kako je sve najuspešnije, a u isto vreme imate situaciju da jedan veliki broj ljudi odlazi iz zemlje u potrazi za boljim životom, naglašava Milovanović:
“Ako se poredi ovih zadnjih 10 godina od kada je ova politička struktura na vlasti videće se da, pored toga što su nominalno plate porasle, da je životni standard pao. Što znači da se vodi jedna veoma loša socijalna politika, da nema adekvatnih i pravih rešenja. Oseća se jedna nesigurnost po pitanju života u zemlji, prisutna je enormna korupcija i na taj način su ljudi čini mi se uplašeni za svoju sigurnost, uplašeni za ta svoja radna mesta i mislim da Srbija poslednjih deset godina nije napredovala nego nazadovala”.
Govoreći na tribini predstavnik Udruženih granskih sindikata “Nezavisnost” Zoran Ristić napomenuo je da treba ići ka tome da nema minimalne potrošačke korpe, već da postoji potrošačka korpa koja treba da zadovolji egzistencijalne potrebe zaposlenog i njegove porodice.
Do sada je minimalna zarada pokrivala oko 80 odsto minimalne potrošačke korpe, rekao je Ristić i dodao da se priča kako ona sada pokriva 90 odsto, što bi bio slučaj kada bi uvećanje minimalne zarade bilo primenjeno od 1. septembra tekuće godine.
