Žene nikad nisu u pravom starosnom dobu da bi vodile posao, prema najnovijem istraživanju, čiji je zaključak da su žene često smatrane previše mladim i neiskusnim, ili prezauzete decom, ili da više nisu u "najboljoj formi" kako stare. Istraživanje Harvard biznis rivjua pokazuje kako se starosno doba koristi kao izgovor za diskriminaciju žena. Istraživači su razgovarali sa 913 žena koje su liderke u četiri američke industrije: visoko obrazovanje, verske neprotfitne organizacije, pravosuđe i zdravstvo.

"Nijedno starosno doba nije pogodno za ženu da bude liderka. Ili je previše mlada, ili previše stara, ili je previše brzo", kaže za Glas Amerike Ejmi Dil, jedna od koautorki izveštaja i istraživačica rodne ravnopravnosti.

Žene koje su na rukovodećim položajima, a imaju manje od 40 godina često neko greškom nazove pomoćnim osobljem.

"Neke su nazivane potcenjujućim nadimcima, kao što su "mala" ili "klinka". Deficit kredibiliteta je još jedan problem, i to su posebno primetile žene koje nisu bele. Moraju da se predstave tako što će da izrecituju svoj CV, kako bi im verovali", dodaje Dil.

Žene između 40 i 60 goldina starosti se posmatraju za osobe sa previše porodičnih obaveza, kao i da je teško sa njima sarađivati. Menopauza je takođe jedan od razloga zašto se ne zapošljavaju starije žene, kaže Dil. Sa druge strane, žene preko 60 se posmatraju kao previše blizu penzije da bi dobile unapređenje, tako da kao da nije isplativo ulagati u njihov profesionalni razvoj.

"Ejdžizam okrenut prema polu i dalje ostaje jedan od socijalno prihvaćenih načina da se uglavnom diskriminišu žene", navela je za Glas Amerike Lien Džubinski, koautorka izveštaja i profesorka menadžmenta u Esburi teološkom seminaru.

Dok se muškarci od 40 i 50 godina smatraju iskusnim i da su u najboljim godinama, žene istih starosnih doba i statusa u karijeri se posmatraju drugačije, kaže Amber Stivenson, koautorka izveštaja i profesorka menadžmenta na Klarkson univerzitetu u Njujorku.

"Smatraju ih manje kompetentnim ili manje vrednim za organizaciju, manje inovativnim, te da nisu sposobne za unapređenje ili preuzimanje rukovodećih odgovornosti", navela je Stivenson u pisanoj izjavi za Glas Amerike.

Sve ovo navodi na zaključak da ne postoji pravo starosno doba za ženu da bude na rukovodećem položaju.

"I dok je nekada bilo ideja o optimalnom dobu, kada su žene smatrane najsposobnijim ili najiskusnijim, sada to nismo našli u ovom istraživanju", istakla je Stivenson.

Ejdžizam prema ženama je toliko ukorenjen da će eliminisanje ove diskriminacije zahtevati promene u organizacijama u samom korenu, kulturi, strukturi i stereotipima, prema Džubinski, koja je sa Dil napisala knjigu "Stakleni zidovi: Razbijanje šest predrasuda koje su prepreka za žene da se zaposle".

"Predložile smo pristup, "zameni mesta, pa probaj". Ako je nekoj ženi uskraćena neka mogućnost, šefovi zreba da se zapitaju da li bi isti komentar imali o njenom muškom kolegi. Ako mladi muškarci "imaju potencijal", dok su mlade žene "previše mlade" i dok stariji muškarci imaju "ogromno iskustvo i mudrost", starije žene više "nisu u najboljim godinama", e to je ejdžizam prema ženama na poslu", kaže Džubinski.

Istraživačice takođe žele da poruče neke preporuke rukovodiocima koji imaju moć i odgovornost da stvore zdravu radnu atmosferu za sve zaposlene.

"Kao i sve vrste rodnih diskriminacija, ejdžizam vrlo može da se reši. Znamo šta je problem, a znamo i kako da ga rešimo", navela je Džubinski.