Papa Franja, poglavar Rimokatoličke crkve, naveo je da bi mogli da postoje načini koji bi omogućili davanje blagoslova istopolnim zajednicama. To je istakao u odgovoru petorici konzervativnih kardinala, koji su doveli u pitanje papinu afirmaciju crkvenog učenja o homoseksualnosti, uoči velikog sastanka na kom su na dnevnom redu LGBTQ+ katolici.
Vatikan je u ponedeljak objavio pismo koje je Franja napisao kardinalima 11. jula, pošto je dan ranije od njih primio listu sa pet pitanja. U njemu papa sugeriše da bi se takvi blagoslovi mogli proučavati ako ne utiču na blagoslove koji se daju sakramentalnim brakovima.
Vatikan inače smatra da je brak neraskidiva zajednica muškarca i žene i kao rezultat toga dugo se protivi gej brakovima. U objašnjenju iz 2021, Kongergacija za doktrinu vere je otvoreno saopštila da crkva ne može da blagoslovi gej zajednice jer "Bog ne može blagosloviti greh".
Međutim, papin odgovor kardinalima označava preokret od trenutnog zvaničnog stava Vatikana. U pismu kardinalima on je ponovio da je brak zajednica muškarca i žene, ali je odgovarajući na pitanje o homoseksualnim zajednicama naveo da "pastirsko milosrđe" zahteva strpljenje i razumevanje i da, bez obzira na to, sveštenici ne mogu postati sudije koje "samo poriču, odbacuju i isključuju".
"Iz tog razloga, pastirska razboritost mora na odgovarajući način razaznati da li postoje oblici blagoslova koje zahteva jedna ili više osoba, a koji ne prenose pogrešno shvatanje braka", napisao je on. "Zato što kada se traži blagoslov, to je izražavanje molbe za pomoć od Boga, molba da možemo da živimo bolje, poverenje u oca koji nam može pomoći da živimo bolje".
Napomenuo je da postoje situacije koje objektivno "nisu moralno prihvatljive", ali je rekao da isto "pastirsko milosrđe" zahteva da se ljudi tretiraju kao grešnici koji možda nisu u potpunosti krivi za svoje situacije.
Dodao je da nema potrebe da biskupije ili biskupske konferencije pretvore to pastoralno milosrđe u fiksne norme ili protokole, rekavši da se to pitanje može rešavati od slučaja do slučaja "jer život crkve teče kanalima iznad norme"
Ministarstvo Nju vejz (New Ways), koje se zalaže za prava LGBTQ+ katolika, kaže da pismo„značajno unapređuje" pristup pripadnicima te zajednice crkvi i da predstavlja "slamku spasa" u njihovoj marginalizaciji, a izvršni direktor te organizacije Fransis De Bernardo pozdravio je papin odgovor.
"Dozvola za pastoralne službe da blagosiljaju istopolne parove implicira da crkva zaista priznaje da sveta ljubav može postojati između istopolnih parova, a ljubav ovih parova odražava ljubav Božju", naveo je on u saopštenju. "Ta priznanja, iako nisu u potpunosti ono što bi LGBTQ+ katolici želeli, predstavljaju ogroman napredak ka potpunijoj i sveobuhvatnijoj jednakosti".
Papinom odgovoru su prethodila pitanja koja su mu uputila petorica konzervativnih kardinala iz Evrope, Azije, Afrike i Amerike. Između ostalog, oni su doveli u pitanje papinu afirmaciju crkvenog učenja o homoseksualcima.
Oni su objavili pitanja dva dana pred početak velikog tronedeljnog Koncila, odnosno sastanka u Vatikanu, na kom su na dnevnom redu LGBTQ+ katolici i njihov položaj u crkvi.
Potpisnici su neki od najglasnijih Franjinih kritičara – svi u penziji i iz više doktrinirane generacije kardinala koje su imenovali Sveti Jovan Pavle II ili Papa Benedikt XVI.
Radi se o bivšem vatikanskom istoričaru iz Nemačke Valteru Brandmuleru; Rejmondu Berku iz Sjedinjenih Država koga je Papa Franja smenio sa mesta predsednika Vrhovnog suda Vatikana; Huanu Sandovalu iz Meksika, penzionisanom nadbiskupu Gvadalahare; Robertu Saru iz Gvineje, penzionisanom šefu liturgijske kancelarije Vatikana; i Džozefu Zenu, penzionisanom nadbiskupu Hong Konga.
Brandmuler i Berk su bili potpisnici i prethodnog kruga pitanja, odnosno "dubije" koji su bili upućeni papa Franji 2016, posle njegove kontroverzne dozvole da razvedeni i ponovo venčani parovi imaju pričest. Kardinali su tada bili zabrinuti što je papa prekršio crkveno učenje o neraskidivosti braka. Papa tada nije odgovorio na njihova pitanja.
