Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je u četvrtak evropske lidere na samitu u Granadi da bi Rusija mogla da obnovi vojne kapacitete i da napadne druge zemlje u roku od pet godina ako se kontinent pokoleba u podršci Kijevu.
Zelenski je, prisustvujući samitu Evropske političke zajednice, takođe rekao da ostaje uveren u nastavak finansijske pomoći SAD i Evrope uprkos "političkim olujama" u Vašingtonu i drugde.
Razgovori na marginama skupa u četvrtak biće usredsređeni na krize između Azerbejdžana i Jermenije i između Srbije i Kosova , koje su se rasplamsale poslednjih nedelja usled neuspešnih napora EU u posredovanju.
U emotivnom govoru, Zelenski je opisao kako su ukrajinska deca u istočnom gradu Harkovu učila na daljinu ili pohađala nastavu u stanicama metroa zbog vazdušnih napada.
"Dok ne postoji potpuno efikasan sistem protivvazdušne odbrane, deca ne mogu da idu u školu", rekao je on na skupu u španskom gradu Granadi.
"Obezbeđivanje dodatne vojne opreme Ukrajini moglo bi da znači da dron, tenk ili bilo koje drugo rusko oružje neće pogoditi nikog drugog u Evropi", dodao je Zelenski.
"Ne smemo dozvoliti (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu da destabilizuje bilo koji drugi deo sveta i naše partnere kako bi uništio moć Evrope", rekao je Zelenski. "Prisustvo Rusije, njene vojske ili punomoćnika na teritoriji bilo koje druge zemlje predstavlja pretnju za sve nas. Moramo zajedno da radimo na potiskivanju Rusije sa teritorije drugih zemalja".
Evropska politička zajednica osnovana je prošle godine nakon ruske invazije na Ukrajinu kako bi podstakla saradnju između više od 40 zemalja od Norveške do Albanije.
Skup u Granadi daje priliku liderima poput francuskog predsednika Emanuela Makrona, nemačkog kancelara Olafa Šolca i britanskog premijera Rišija Sunaka da ponove svoju privrženost Ukrajini nakon što su političke turbulencije u SAD i Evropi pokrenule pitanja o nastavku podrške.
Spor među republikanskom većinom u Predstavničkom domu američkog Kongresa zakomplikovao je pregovore o budžetu i podstakao demokratskog predsednika Džoa Bajdena da od uverenja da će biti postignut dogovor o pomoći Ukrajini pređe na otvoreno izražavanje zabrinutosti.
Podrška u Evropi takođe je izgledala manje čvrsta nakon što je proruski bivši premijer Robert Fico pobedio na izborima u Slovačkoj prošlog vikenda obećavajući da će prekinuti vojnu pomoć Ukrajini.
Zelenski je umanjio takvu zabrinutost, rekavši: „Uveren sam u Ameriku. Oni su jaki ljudi sa jakim institucijama i jakom demokratijom“.
Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, rekla je da blok radi na paketu pomoći od 50 milijardi evra za Ukrajinu za period 2024-2027, dodajući da je "veoma uverena" u nastavak pomoći SAD Kijevu.
Zelenski je na platformi Eks, nekadašnjem Tviteru, rekao da je sa španskim premijerom Pedrom Sančezom, domaćinom samita, razgovarao o novom paketu vojne pomoći, energetskoj pomoći i o tome kako zadržati otvoren koridor u Crnom moru za ukrajinski izvoz žitarica.
Izvor iz španske vlade rekao je da će Madrid obezbediti protivvazdušnu odbranu i sisteme protiv bespilotnih letelica Ukrajini, kao i obuku za ukrajinske vojnike kako da ih koriste.
Zelenski se odvojeno sastao i sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni.
Rusija se povukla iz sporazuma u julu koji je Ukrajini omogućio da bezbedno isporučuje prehrambene proizvode preko Crnog mora.
Rusija je do sada odbijala nastojanja UN- a da oživi sporazum, dok Ukrajina nastavlja da izvozi preko onoga što naziva privremenim "humanitarnim koridorom" za teretne brodove.
Napori Ukrajine da izvozi žito kopnom preko zemalja EU izazvali su tenzije sa Poljskom i nekim drugim istočnim članicama bloka koje žele da zaštite svoje poljoprivrednike. Kijev i Brisel takođe razgovaraju o proširenju alternativnih morskih puteva.
Izazovi
Na samitu će se takođe razgovarati o naporima Ukrajine i drugih da se pridruže EU, kao i o tome kako da se pozabave sve većim dolascima izbeglica i migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike što se smatra egzistencijalnim izazovima za blok.
"Prelazak sa EU od 27 na EU od 35 stvoriće mnoge unutrašnje izazove. Otvorićemo u Granadi ovu veliku debatu koja će nas odvesti do duboke reforme EU", rekao je Sančez.
Nade za prvi sastanak lidera Azerbejdžana i Jermenije od prošlomesečne vojne operacije Bakua za vraćanje kontrole nad enklavom Nagorno-Karabah propale su kada je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev odlučio da ne prisustvuje.
Mnogi lideri EU osudili su operaciju u Azerbejdžanu, koja je izazvala egzodus više od 100.000 etničkih Jermena.
Drugi, imajući na umu da je Baku povećao isporuke gasa EU tokom energetske krize prošle godine, naglasili su potrebu da se usredsrede na pomoć Jermeniji da se izbori sa neposrednom humanitarnom krizom, kao i na pružanje političke i ekonomske podrške.
