U Severnoj Mitrovici i Prištini različito vide rešenje za izlaz iz najnovije krize na severu Kosova, nastale posle napada na policiju u selu Banjska 24. septembra, kada su ubijeni jedan policajac i trojica napadača.
Aleksandar Arsenijević, lider Građanske inicijative Opstanak iz Severne Mitrovice, grada u kojem živi uglavnom srpsko stanovništvo, smatra da je “jedina mogućnost za normalizaciju situacije da međunarodne snage pruzmu ingerencije u ovom delu Kosova“.
On je za Glas Amerike rekao da bi posle toga mogao da usledi „dijalog u cilju smirivanja situacije i poboljšanja međuetničkih odnosa“.
„Rešenje je pristup međunarodne zajednice, da uzmu ingerencije na Severu i da se kroz neki vid dijaloga koji neće biti požurivan, zarad interesa međunarodne zajednice i međunarodnih partnera, već zarad interesa zajednice na Kosovu. Da se polako na taj način stvara neka vrsta poverenja i da se vremenom omoguće uslovi za bilo koje procese”, naveo je Arsenijević.
Fatmir Šeholi, direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa u Prišini, smatra da “situaciju na severu Kosova treba da deeskaliraju na prvom mestu predstavnici kosovskih institucija”.
“Premijer Kurti, ali i svi ostali kao i predsednica Kosova, i političke partije Albanaca treba da predlože jedan paket bezbednosti za sever Kosova koji bi podrazumevao da se pre svega ljudi osećaju sigurnim. S druge strane da se učini sve da se organizuju lokalni izbori u četiri opštine i da svi građani učestvuju i oni koji će biti birani i oni koji se biraju. Potom, naravno, razgovor sa lokalnim Srbima oko formiranja Zajednice srpskih opština”, rekao je Šeholi za Glas Amerike.
Međutim, kad su u pitanju eventualni izbori u četiri opštine na severu Kosova, Arsenijević smatra da u ovom trenutku tako nešto nije realno.
„To je apsolutno nemoguće i mogu vam reći da nijedan od političara mislim da se ne bi usudio da učestvuje posle ovog (Banjske) u bilo kakvim integracionim procesima, jer samo stanovništvo posle ovoga siguran sam da ne bi učestvovalo na izborima“.
Glas Amerike: Zašto?
„Mislite da je situacija gde je ovakav defetizam prisutan na Kosovu, na severu, uopšte normalna za održavanje bilo kakvih izbora? Ljudi razmišljaju kako će sutra da prežive dan i osećaju se kao pred streljačkim vodom. Nama je sad najbitnije da zadržimo stanovništvo ovde, da ih umirimo, da pokažemo da su i posle ’99 ljudi i na jugu, kao i na severu, ostali i opstali da žive na svojim ognjištima“, rekao je Arsenijević.
Kriza na severu Kosovu traje od novembra prošle godine kad su Srbi napustili kosovske institucije, nakon čega su organizovani vanredni lokalni izbori u četiri opštine. Srbi su bojkotovali izlazak na birališta, izlaznost je bila jednocifrena, a vlast su preuzeli predstavnici albanskih političkih partija.
Usledili su sukobi srpskih demonstranata i kosovske policije, kada su predstavnici albanskih partija koje su pobedile na izborima, pokušali da uđu u opštinske zgrade i počnu da obavljaju funkcije. Epilog sukoba bio je više desetina povređenih pripadnika KFOR-a, Kosovske policije i demonstranata.
Sjedinjene Države i Evropska unija zahtevale su tada od srpskih i kosovskih vlasti da spuste tenzije, da se vrate dijalogu, a Zapad je tražio od prištinskih zvaničnika da organizuju nove izbore u četiri opštine na severu sa većinskim srpskim stanovništvom.
