Temeljna istraga napada u selu Banjska i kažnjavanje počinilaca, glavni su zahtevi Sjedinjenih Država i međunarodne zajednice, posle okršaja naoružane grupe i kosovske policije na severu Kosova u kom je ubijeno najmanje četvoro ljudi.
Dok Evropska unija napad karakteriše kao teroristički, a kosovske vlasti povezuju direktno sa Beogradom i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, tamošnje vlasti kategorički negiraju bilo kakvu umešanost – tvrdeći da se radi o očajničkom potezu lokalnih kosovskih Srba koji su, pošto su nadjačani, iza sebe ostavili pozamašnu količinu naoružanja i opreme.
Osim ljudskih žrtava, jednog kosovskog policajca i najmanje trojice napadača srpske nacionalnosti, napad je imao i devastirajući uticaj na pregovarački proces kojim posreduje Evropska unija, a pomažu Sjedinjene Države.
„Incident u kom je ubijen kosovski policajac osmišljen je da bi izazvao odgovor kosovske strane – na koji bi onda Srbija reagovala. Mislim da je potrebno izvršiti pritisak na Beograd da učini sve što je moguće da se spreče takvi scenariji i provokacije. Ne verujem da bi se tako nešto događalo kada bi postojala jasna poruka da tako nešto nije dobrodošlo. Takođe, potrebno je i da obe strane pokušaju da smire strasti i ne preduzimaju ništa što bi druga strana smatrala kao provokaciju – što bi izazvalo nekakan odgovor“, kaže za Glas Amerike penzionisani američki diplomata Kurt Volker.
Iz Vašingtona i Brisela su tokom prethodnih dana stizale oštre osude i pozivi da se u što kraćem roku kazne odgovorni i organizatori. Ali – i da se okonča paralelni proces koji se odvijalo na granici Srbije i Kosova, u vidu raspoređivanja znatnog broja srpskih vojnika.
„Od kad smo objavili da smo videli srpske snage na granici, takođe smo uvideli i da su počeli da ih povlače. To je dobra stvar koja će pomoći smirivanju napetosti. Neće ih potpuno eliminisati, ali će pomoći smirivanju“, bila je jedna od opservacija Bele kuće koje je, prethodnih dana, javnosti prenosio Džon Kirbi - portparol Saveta za nacionalnu bezbednost.
Srpska strana međutim realnost sagledava na drugi način. Napad oružane grupe na kosovske snage reda tumači kao revolt lokalnih Srba protiv navodnog terora vlasti premijera Aljbina Kurtija, dok su tvrdnje o gomilanju trupa na granici sa Kosovom nastojali da pobiju negiranjem.
Međutim, ubrzo su zvaničnici obelodanili da je broj vojnika na jugu Srbije prema granici sa susedom drastično smanjen – čak i više nego prepolovljen.
„Nakon telefonskih poziva iz Vašingtona Srbija je počela povlačenje. Broj vojnika smanjen je sa više od osam hiljada na nešto oko četiri hiljade – što se podudara sa brojem vojnika KFOR-a na Kosovu. Deluje mi da je Srbija sada u fazi deeskalacije. Međutim, to smo viđali i ranije. Bilo je uspona i padova. Niko ne može da predvidi hoće li biti drugih incidenata – kada se sve opet vraća na početak“, rekao je za albanski servis Glasa Amerike Dmitar Bečev – saradnik američkog nevladinog Centra Atlantskog saveta za Evroaziju.
Napad u Banjskoj kosovske vlasti tumače, između ostalog, kao deo šireg plana Srbije da anektira sever Kosova. Osim sumnji o direktnoj odgovornosti Beograda, ne isključuju umešanost Rusije, koju označavaju partnerom Srbije u destabilizaciji Balkana.
„Balkan je za Vladimira Putina veoma zgodno mesto da se usredsredi na još nezarasle rane – jer jer veoma dobro razume značaj etničkih tenzija i različitih identiteta. Naravno, to ne bi bilo moguće bez pomoći iz Beograda i drugih mesta u regionu. I to je samo jedan od pokazatelja toga što se zaista dešava na Balkanu – jer eskalacije nema samo između Kosova i Srbije, već i u Bosni. Aktuelna je i politička polarizacija u Crnoj Gori – što je ostvarenje sna za Moskvu“, ocenjuje Ivana Stradner iz američke nevladine Fondacije za odbranu demokratije.
Za sada nema potvrde navoda o neposrednoj uključenosti Beograda ili umešanosti Rusije i javnost čeka rezultate istrage kosovskih vlasti u kojoj, uprkos javnim pozivima, zvanični Beograd ne učestvuje. Trenutno je jedino izvesno da je potpunu odgovornost za organizovanje i sprovođenje napada preuzeo Milan Radoičić. Bivši visoki politički zvaničnik Srpske liste, najveće političke partije kosovskih Srba povezane sa vlastima u Srbiji, koji je pod sankcijama Sjedinjenih Država i Ujedinjenog kraljevstva - usled optužbi za organizovani kriminal.
Iz beogradskog pritvora pušten je posle manje od dana. Na saslušanju u tužilaštvu je priznao organizovanje napada, ustvrdivši istovremeno da ne smatra da je počinio krivično delo.
„Počinilac nasilja koji je delo priznao treba da bude krivično gonjen, a ne tretiran kao heroj. To bi trebalo da važi za sve države. Prema mom mišljenju, međunarodna zajednica treba da učini sve da bi bila sprovedena objektivna istraga. To podrazumeva odobrenje Euleksu da ispita Radoičića“, ocenio je u pisanoj izjavi za Glas Amerike penzionisani američki diplomata Tomas Kantrimen.
Pre smrtonosnog napada na pripadnike kosovske policije – vlasti te zemlje i pogotovo premijer Aljbin Kurti bio je pod znatnim pritiskom Zapada da napravi iskorak u dijalogu i što pre omogući osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom – dogovorene Briselskim sporazumom pre jedne decenije.
Delovalo je čak da je tokom poslednjih, više od dve godine, Srbija uživala relaksiraniju poziciju u međunarodnim odnosima i u odnosu sa posrednicima u dijalogu u poređenju sa Kosovom. U zavisnosti od rezultata istrage napada u Banjskoj izvesna je mogućnost da se Srbija nađe pod nekom vrstom restriktivnih mera, poput Kosova, na koje su primenjene zbog nespremnosti da doprinese napretku blokiranog dijaloga.
„Videli smo da je od Srbije zatraženo da povuče vojsku sa granice. Mislim i da će imenovanje Džima O’Brajena (novoimenovani pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju prim.nov.) doneti svežiji pogled na sve. Potrebno je sačekati i videti kako će se postaviti u vezi sa posledicama ovih događaja. Mislim da je to moguće“, zaključuje Kurt Volker, nekadašnji američki ambasador pri NATO-u.
Za to vreme, u poslednjoj eskalaciji, najdeblji kraj izvukli su građani. Prema poslednjim informacijama iz Banjske nastava u tamošnjoj školi još nije nastavljena, meštani jedna da izlaze van domova – a jedino što, kako su nam preneli, žele i traže je miran suživot sa svojim komšijama Albancima.
