Novo upozorenje u nedelju da Kremlj "već iskorišćava i verovatno će nastaviti da iskorišćava napade Hamasa na Izrael" kako bi pojačao svoju retoriku protiv uplitanja Zapada u rat u Ukrajini, demoralisao Ukrajince i uverio Ruse da će fokus Zapada na izraelsku krizu skrenuti pažnju od rata u Ukrajini, ocena je Instituta za proučavanje rata (ISW).
Posle napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, Kremlj je pre svega okrivio Zapad što je zanemario sukobe na Bliskom istoku u korist Ukrajine i ustvrdio da će međunarodna zajednica skrenuti pažnju na bliskoistočnu krizu i da će prestati da se fokusira na Ukrajinu.
Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, rekao je da SAD i njeni saveznici treba da budu "zauzeti" radom na "palestinsko-izraelskom rešenju" i da se ne "mešaju" u poslove Rusije i pružaju vojnu pomoć Ukrajini, izvještava ISW.
Ruski propagandista Sergej Mardan i drugi ruski blogeri imaju za cilj da demorališu ukrajinske slušaoce izjavom da će Rusija imati koristi od eskalacije u Izraelu jer će svet "na neko vreme skrenuti pažnju sa Ukrajine i ponovo gasiti večnu vatru na Bliskom istoku", saopštava ISW. Grupa dodaje da narativ Kremlja da će Ukrajina izgubiti međunarodnu podršku ima za cilj da uveri rusku publiku da će međunarodna zajednica ignorisati ukrajinske ratne napore.
Reagujući na koordinisane napade Hamasa na Izrael u subotu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski podsetio je svet tokom noćnog video obraćanja — da se čvrsto bori protiv terora gde god da se pojavi.
"Teror je otvorio previše frontova protiv čovečanstva. Rat protiv Ukrajine. Rat na Bliskom istoku. Strašna destabilizacija u Africi. Stalni pokušaji da se izazove kriza na svetskom tržištu hrane. Biti jak u takvim uslovima znači suprotstaviti se teroru. Nije dovoljno biti velika zemlja. Nije dovoljno biti bogata zemlja. Nije dovoljno imati ambicije. Biti jak znači pomoći u zaštiti ljudi i života od svih oblika terora. I to je upravo ono što jeste. Pomoći", rekao je.
Zelenski je u nedelju obavio hitan telefonski razgovor sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom o situaciji u Izraelu i akcijama oružanih snaga i čuvara reda u odbijanju napada.
On je izrazio solidarnost Ukrajine sa Izraelom i izrazio saučešće zbog brojnih žrtava.
Ruski dronovi i zima
Ukrajinske vazduhoplovne snage očekuju navalu ruskih bespilotnih napada ove zime, rekao je u nedelju portparol Jurij Ihnat, dok se Kijev priprema za drugu zimu masovnog bombardovanja svoje energetske infrastrukture.
Ihnat je rekao da podaci za septembar pokazuju da bi ruska upotreba bespilotnih kamikaza letelica Šahid iranske proizvodnje nadmašiti prošlogodišnje brojeve.
"Ova jesen i zima... je već rekordna po broju dronova Šahid. Preko 500 (je upotrebljeno) u septembru", rekao je Ihnat u intervjuu za nacionalnu televiziju.
On je ovaj broj uporedio sa kampanjom ruskih vazdušnih napada na Ukrajinu prošle zime, kada je rekao da je za šest meseci upotrebljeno oko 1.000 dronova Shahed.
U napadima na energetske objekte prošle zime oštećen je značajan deo ukrajinskog elektroenergetskog sistema, a većina gradova je bila primorana da racionalizuje snabdevanje strujom i toplom vodom.
Uprkos tome što je Ukrajina pojačala svoju protivvazdušnu odbranu, zvaničnici su upozorili na rizik ove zime od još jedne serije ozbiljnih kvarova njene električne mreže, koja je daleko od obnavljene nakon poslednje kampanje bombardovanja.
Kancelarija UN zabrinuta zbog nepostojanja sistema za vraćanje ukajinske dece
Kancelarija Ujedinjenih nacija za ljudska prava saopštila je u ponedeljak da je zabrinuta što ne postoji sistem za vraćanje ukrajinske dece odvedene u Rusiju nakon invazije Moskve na tu zemlju prošle godine i da su neki od onih koji su se vratili prijavili maltretiranje.
Ukrajinske vlasti kažu da su identifikovale i verifikovale skoro 20.000 dece koja su odvedena u Rusiju tokom rata.
Ukrajina je do sada vratila više od 400 dece i ne zna tačno koliko ih ima jer nema pristup Rusiji ili delovima okupirane teritorije na jugu i istoku.
"Kancelarija visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR) i dalje je ozbiljno zabrinuta da ne postoji uspostavljen sistem za vraćanje ukrajinske dece koja su prebačena u druge regione na teritoriji koju je okupirala Rusija ili u Rusku Federaciju", rekla je zamenica visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava Nada Al-Našif Savetu UN za ljudska prava u Ženevi.
"Među decom koja su se ponovo spojila sa svojom porodicom nakon što su rođaci otputovali u Rusku Federaciju da ih pokupe, neka su opisala da su tamo doživela ili prisustvovala psihičkom ili fizičkom nasilju od strane prosvetnog osoblja".
Moskva je više puta negirala da je nasilno odvela ukrajinsku decu, rekavši da je decu koja su nađena u sirotištu ili bez roditeljskog staranja premeštala u Rusiju radi sopstvene bezbednosti i da je što veći broj njih smestila kod rođaka.
Međunarodni krivični sud optužio je ruskog predsednika Vladimira Putina i rusku komesarku za prava deteta Mariju Lvovu-Belovu za ratni zločin nezakonitog deportovanja ukrajinske dece.
Ukrajinski komesar za ljudska prava pozvao je na veći međunarodni pritisak na Moskvu da pomogne Kijevu da vrati decu kući.
UN istražuju masakr u ukrajinskom selu, Rusija raspoređuje nove nuklearne rakete
27-godišnja žena i njena beba bile su među desetak ljudi ranjenih u ruskom napadu u ukrajinskoj oblasti Herson, rekao je u subotu regionalni guverner.
Istražitelji Ujedinjenih nacija nalaze se u ukrajinskom selu Hroza, gde su u ruskom raketnom udaru ove nedelje poginule 52 osobe tokom bdenja nad ubijenim vojnikom koje je držano u kafiću.
Glavni istražitelj je u izjavi rekao: "Moji prvobitni razgovori sa lokalnim stanovnicima i preživelima pokazuju da su praktično svi ubijeni bili civili i da je sama meta, pun seoski kafić i prodavnica, takođe očigledno bila civilna".
Među poginulima su bili seoski vođa, bračni par koji je iza sebe ostavio četvoro dece i supruga i sin poginulog vojnika.
Novi ruski interkontinentalni balistički nuklearni raketni sistem stacioniran u silosu uskoro će biti spreman za borbu, izjavio je u subotu ministar odbrane Sergej Šojgu, nakon što je pregledao proizvodnju raketa Sarmat, jednog od najnaprednijih ruskih oružja.
"Ponovno opremanje Strateških raketnih snaga ovim sistemom, koji će postati osnova ruskih kopnenih strateških nuklearnih snaga, prioritet je u obezbeđivanju odbrambenih sposobnosti zemlje", rekao je Šojgu.
Njegovi komentari odražavaju eskalirajuću nuklearnu retoriku Rusije u njenom sukobu sa Zapadom oko rata u Ukrajini.
Poznate vojnim saveznicima NATO-a pod kodnim imenom "Satana", rakete Sarmat navodno imaju kratku početnu fazu lansiranja, što daje malo vremena sistemima za nadzor da prate njihovo poletanje.
Rusija izlazi iz spoazuma o zabrani nuklearnih proba?
U petak je predsednik ruskog parlamenta Vjačeslav Volodin rekao da će poslanici ponovo razmotriti da li da povuku ratifikaciju globalnog Ugovora o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba (CTBT).
Volodinova izjava usledila je nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin upozorio da bi Moskva mogla da razmotri poništenje ratifikacije međunarodnog pakta pošto ga SAD nikada nisu ratifikovale.
Ugovor iz 1996. kojim se zabranjuje "svaka eksplozija probnog nuklearnog oružja ili bilo koja druga nuklearna eksplozija" bilo gde u svetu potpisalo je 187 država, ali ih osam, uključujući Sjedinjene Države, nije ratifikovalo.
SAD nisu ratifikovale sporazum, ali su od 1992. godine poštovale moratorijum na eksperimentalne eksplozije nuklearnog oružja i kažu da će nastaviti da ga se pridržavaju.
"Bilo bi zabrinjavajuće i duboko žalosno kada bi bilo koja država potpisnica ponovo razmotrala svoju ratifikaciju CTBT-a", rekao je izvršni sekretar Organizacije za sveobuhvatnu zabranu nuklearnih proba Robert Flojd u saopštenju.
Postoji široko rasprostranjena zabrinutost da bi Rusija mogla da nastavi sa nuklearnim probama kako bi pokušala da obeshrabri Zapad da nastavi da nudi vojnu podršku Ukrajini.
