Izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo i poslanica Zelenih Viola fon Kramon izjavila je u nedelju u intervjuu za jednu albansku televiziju da je za Srbiju pripremljen „paket političkih i finansijskih mera koji će naneti štetu Vladi Srbije“ kao „odgovor na teroristički napad 24. septembra u Banjskoj“, što su pojedini beogradski mediji protumačili kao najavu uvođenja sankcija Srbiji.
Da je ta izjava nespretno prenesena u medijima i da oslikava stav grupacije Zelenih kojoj fon Kramon pripada, smatra direktor Centra saveremene politike i urednik portala European Western Balkans (EWB) Nemanja Todorović Štiplija. On za Glas Amerike kaže da je fon Kramon govorila o sankcijama u kontekstu rezolucije EP o situaciji na Kosovu, u čijem tekstu bi mere protiv Srbije mogle da se nađu kao preporuka i objašnjava da takve preporuke nisu obavezujućeg karaktera.
„O merama protiv Srbije svakako ne odlučuje Evropski parlament, već Evropska komisija i države članice. Međutim, preporuke Evropskog parlamenta same po sebi nisu obavezujuće za države članice i to ne znači da će mere biti uvedene“, kaže Todorović Štiplija.
Međutim ne isključuje mogućnost da će biti pritiska pojedinih zemalja da se pojedine mere Srbiji ipak uvedu. Za eventualno donošenje takve odluke, podseća on, sačekaće se kraj istrage o oružanom napadu koji se dogodio 24. septembra u selu Banjska na severu Kosova.
„Kako će se postupati prema vlastima u Srbiji u budućnosti dosta će zavisiti od stavova najuticajnijih država članica, poput Nemačke i Francuske“, kaže on i dodaje da je po pitanju sankcija u ovom trenutku posebno glasna jedino Hrvatska.
Sagovornik Glasa Amerike smatra da ukoliko neke mere protiv Srbije budu uvedene, neće biti šire od onih koje su već uvedene Prištini, gde je EU ograničila posete zvaničnika samo na dijalog sa Beogradom i stopirala finansijska sredstva za neke velike infrastrukturne projekte.
„Sve i da se uvedu mere, one će biti usmerene prema vlastima u Beogradu, ne i prema građanima Srbije. Tako da ne treba očekivati da će EU ukinuti bezvizni režim, ili stopirati neke fondove koji se tiču zdravstva, obrazovanja i slično“, zaključuje Todorović Štiplija.