“Čuju se samo ptice i avioni”, ovim rečima u razgovoru za Glas Amerike Arman Arči Bivas opisuje atmosferu u Izraelu dva dana posle napada militantne islamističke grupe Hamas iz Gaze u kojoj je ubijeno 900, a ranjeno više od 2.600 ljudi.
Ovaj penzionisani inženjer koji je rođen u nekadašnjoj Jugoslaviji, a sada živi u gradu Rehovot u središnjem delu Izraela kroz gorak smeh navodi kako ih Hamas “bombardovanjem na svakih sat vremena trenira”.
“Valjda žele da nam pokažu da su još u životu. Pre sat vremena smo bili u skloništu. Mi smo relativno blizu Gaze, a tu je i najveći vojni aerodrom u Izraelu, vidim da stalno sleću i uzleću avioni”, kaže u Bivas u telefonskom razgovoru, dok se u pozadini povremeno čuju zvuci vojnih aviona.
Izrael se u subotu, 7. oktobra suočio sa najsmrtonosnijim napadom u poslednjih 50 godina, maltene na godišnjicu početka Jom Kipur rata, kada su Egipat i Sirija takođe izveli iznenađujući napad. Bivas kaže da pored osećaja šoka, preovlađuje pitanje kako su izraelske službe napravile propust.
“Izgleda da su obaveštajne službe odradile katastrofalan posao. Sve mi deluje da je ta posledica arogancije, po principu - mi pa mi, … I evo 50 godina i jedan dan kasnije opet se desio ovakav jedan napad”.
Bivas ima dvojicu sinova, žive takođe u Izraelu i kaže da telefon ne prestaje da zvoni.
“Mlađi sin ima bebu od dva meseca, živi šest kilometara od Nazareta. Tamo je relativno mirno, naravno ako se ne zarati i na severu. Zauzeti su bebom, prethodno su očistili bunker, koji im je par metara od ulaznih vrata… Stariji sin je tu, 10-ak kilometara od mene, često razgovaramo”.
Ivona Fišer je u Izrael došla pre više od tri decenije i živi u Aškelonu, gradu koji se prethodna tri dana najviše nalazio na udaru Hamasovih raketnih udara, ali i upada pripadnika ove militantne organizacije.
“U poslednje 34 godine nikad nije bilo ovako. Bilo je huškanja, bombardovanja koje bi trajalo po dva dana. Mi smo udaljeni 20 kilometara od Gaze, ne smemo na ulice jer je takva je naredba. Teroristi su bili svuda oko nas, juče je uhvaćena jedna grupa na izlazu iz grada”, navodi Fišer za Glas Amerike.
Opisuje kako ih je iznenadio subotnji napad, pošto je počeo na veliki jevrejski praznik Simhat Tora. “Bila je jutro, inače volimo da spavamo subotom malo duže. Poskakali smo iz kreveta kad su se upalila upozorenja za uzbunu. Srećom, sklonište nam je tu, na tri metra od stana”, kaže Fišer i dodaje da je njena ćerka pre mesec i po dana završila obavezni vojni rok.
Damjan Haim Peković, koji živi u Jerusalimu, razgovor za Glas Amerike, započeo je neki minut pošto je napustio sklonište, kada su sirene oglasile kraj vazdušne opasnosti.
“Sad smo imali uzbunu, čule su se četiri eksplozije, verovatno su ‘skinuli’“, opisuje Peković. “U Jerusalimu su ljudi bili iznenađeni i potreseni zbog napada na jugu Izraela. Mnoge radnje su zatvorene, ali sačuvali su duh i imaju veru da će snage bezbednosti i vojska brzo rešiti situaciju”, kaže on.
Posle napada Hamasa, izraelska vojska je odgovorila akcijama u Gazi, gde je do sad ubijeno najmanje 670 ljudi, a ranjeno više od 3.700. Izraelske odbrambene snage (IFD) najavile su stezanje obruča oko Gaze, u kojoj je od 2007. vlada Hamas, organizacija koju Sjedinjene Države, Izrael i Evropske unije označavaju kao terorističku. U Gazi je trenutno nastanjeno više od dva miliona Palestinaca, procene su Ujedinjenih nacija.
Peković kaže da mu deluje da su ljudi, posle početnog stanja šoka, disciplinovano postupili u situaciji sa kakvom su več suočavali u prošlosti.
“Ljudi uglavnom disciplinovano slede instrukcije bezbednosnih snaga. Sakupljaju se donacije za stradale, ja sam juče nekoliko sati stajao u redu za davanje krvi”, navodi Peković, rođeni Beograđanin.
I on govori o snažnom utisku kod Izraelaca da su nadležne strukture napravile ogroman propust, mada ističe da mu izgleda da se društvo ujedinilo u prvim danima posle napada.
“Kao da su se neke stvari preokrenule. Izrael je bio podeljeno društvo do pre neki dan, ali deluje da je ova sitaucija ujedinila narod. Trenutno se ne traže odgovori od vlade zašto se to desilo i kako, ali doći će na red. Narod želi da se prvo Hamas potpuno porazi”, kaže Peković.
Mesecima uoči napada, desničarska izraelska vlada i premijer Benjamin Netanjahu su se suočili sa najmasovnijim protestima u istoriji zemlje zbog predložene reforme pravosuđa, koja kako tvrde kritičari, ukida nezavisnost sudova.
“Mi smo se ovde već bili skroz podeljeni, levica, desnica, religiozni, nereligiozni, ultraortodoksni. Imamo desničarsku vladu, čiji sam protivnik, a plašim se da će se sve ovo gledati kroz neku političku membranu”, govori Bivas. “Zamislite, Hamas je uspeo da uđe u baze izraelske vojske, da pokupi džipove, tenkove. Tresem se od nervoze, nemam reči”, ocenjuje Arman Bivas iz Rehovota.
Stanovnici Izraela navikli su na česte raketne napade militantnih islamističkih organizacija, a postoji razvijen sistem upozorenja.
“Sve je kompjuterizovano, zna se gde će da padne koja raketa, na telefonu imate aplikaciju. U trenutku kada se čuje sirena, telefon krene da vam vibrira, zvoni, a upali se i lampa. Pre neko veče mi je ispao telefon kad je krenulo sve da pišti i vibrira. Supruga kad se probudila videla me je da lovim nešto po podu, bila je u čudu”, pokušava kroz šalu Bivas da dočara često sumornu svakodnevicu.
Stanovnicima Aškelona svakodnevnica je takva da ponekad samo odu do prodavnice, jer je to jedino što u ovom trenutku radi.
“Danas smo sestra i ja prvi put izašle zajedno sa njenom decom i otišli do supermarketa. Nedostaje mnogo stvari, nema mogućnosti da se dostavi roba".
Napominje da je videla da su srpske vlasti poslale avione da evakuišu državljane iz Izraela, ali navodi da to nije opcija za nju u ovom trenutku.
“Aškelon je uvek najbombardovaniji grad iz pojasa Gaze, ali nismo razmišljali da se vratimo u Srbiji, iako imamo gde”, dodaje.
Iako je situcija u Jerusalimu trenutno mirna, Damjan Haim Peković kaže da su ljudi naučili da žive sa mogućnošću od incidenata i napada.
“Teško je, ljudi su bili šokirani, a postoji i bojazan da se sukob ne proširi jer terorističke organizacije koriste svaku mogućnost koja im se ukaže. Situacija i tempo života ovde su takvi, ali su se navikli i to im je postala svakodnevica”.
Bivas kaže da je u kontaktu sa prijateljima sa prostora bivše Jugoslavije koji su se tokom prethodnih decenija doselili u Izrael.
“Sedimo, ćutimo, prebacujemo kanale. Čuju se samo ptice i avioni. Svakih par minuta zovu ljudi, moja žena je iz Češke, zovu i odande, raspituju se. Od moje koleginice je sin u vojsci, pogođen je u obe noge. Unuk našeg prijatelja Dušana Mihaleka se vodi kao nestao, jedna prijateljica iz Udruženja iseljnika iz eks-Jugoslavije ubijena u jednom od kibuca”.
Svi sagovornici Glasa Amerike saglasni su u jednom – da su stanovnici Izraela bili šokirani brutalnošću pripadnika Hamasa, a snimci kidnapovanja, mučenja i ubistava su objavljivani i na pojedinim društvenim mrežama.
“Ko može da opravda ovakve zločine i to na veliki jevrejski praznik? A onda je sada očigledno da to neće proći bez velike osvete, pritom se ne zna da li će umereniji političari da se uključe u rad vlade. Strašna situacija i ne vidim kako ćemo izaći iz ovoga”, tvrdi Bivas. “Ja nemam ništa protiv Arapa. Mnogi od njih rade u Izraelu kad građevinski radnici”, dodaje.
Damjan Haim Peković kaže da “čeka da ljudskost pobedi, a ne zlo koje je pokazalo svoje najgore lice”.
“Zaprepašćeni smo surovošću tih terorista, ubijali su žene, starce, decu… Izrael je znao da primi udarac, ali i posle da ga vrati”.
Ivona Fišer, dok polako završava razgovor, kaže da sada na svaki zvuk sirene ide u sklonište, što ranije nije bio slučaj i smatra da će ovaj sukob biti drugačiji.
“Deluje mi da će trajati, ali i treba dugo da traje, dok se ne reši problem. Palestinci dolaze ovde da rade, da zarađuju za hleb, a onda nas gađaju. Razumem da se bore za svoje, ali ovo nije način”, zaključila je ona.
