Raspravom o situaciji u Ukrajini i potrebi očuvanja čvrstog jedinstva i solidarnosti među saveznicima, u sredu uveče je otvorena ovogodišnja Beogradska bezbednosna konferencija.
Skup koji kao i prethodnih godina organizuje Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) otvorio je direktor BCBP-a Igor Bandović, koji je u kraćem izlaganju istakao da i posle mnogo godina pregovora i dijaloga, nedavni oružani sukobi na Kosovu su pokazali koliko je mir ranjiv, to jest koliko su blizu rat i razaranja.
On je rekao i da je dogovoreno da se na trodnevnoj konferenciji ne razgovora o Kosovu jer posle pokušaja organizatora da u Beograd pozovu i zvaničnike iz Prištine, srpske vlasti im nisu dozvolile da dođu u Beograd.
Takođe, ni tema rata u Izraelu nije mogla da bude pripremljena jer je, po rečima Bandovića taj sukob tek počeo.
Podsećajući na dva masovna ubistva koja su se početkom maja dogodila u Beogradu, Bandović je rekao da odgovornost za te događaje ne snose samo vlasti u Srbiji, već i celokupno društvo jer je, kako je ocenio, nasilje postalo karakteristika srpskog društva.
“Izgleda da su se netolerancija, sukobi i mržnja na globalnom nivou lako preneli na nacionalni i lični nivo”, istakao je Bandović i dodao da nedostatak dijaloga i razmene mišljenja zapravo predstavlja nedostatak duha.
Otvarajući skup Bandović je rekao i da su organizatori Beogradske bezbednosne konferencije pozvali i predstavnike srpskih vlasti, koji su prvo potvrdili dolazak na konferenciju, a zatim, kako je rekao – kao po političkoj komandi i svi do jednog otkazali učešće.
Takođe, Bandović je na konferenciji uručio nagradu Svetionik Aleksandru Obradoviću, koji je srpskoj javnosti poznat kao uzbunjivač u aferi Krušik.
A na panelu o ratu u Ukrajini, učesnici su se složili da treba nastaviti sa zajedničkim delovanjem saveznika i pružanjem pomoću Kijevu. U tom kontekstu Tomas Klajn Brokhof iz američkog Maršal fonda je postavio pitanje da li slučajeve Ukrajine i Izraela treba posmatrati kao povezane ili odvojene, to jest da li će Zapad videti ove probleme kao povezane ili će ovo biti nepovezani problemi za koje ne može mnogo da se uradi, gde će se neki akteri u Evropi više fokusirati na Ukrajinu, a Amerikanci na Izrael.
Zamenik direktora Evropske službe za spoljne poslove Marko Makovec je govoreći o pomoći koju je EU uputila Ukrajini rekao da će sa tim biti nastavljeno i u narednom periodu.
Po njegovim rečima, mnogo više od finansijske pomoći Ukrajini važna poruka o evropskoj perspektivi toj zemlji i ljudima koji se svakodnevno bore protiv ruske agresije.
“Dodatno, pokazali smo veliku solidarnost sa ljudima koji su otišli iz Ukrajine. Sa svim tim ćemo nastaviti. Nastavićemo i sa pružanjem humanitarne pomoći, pomoći u naoružanju”, rekao je Makovec i dodao da će Evropa raditi i na tome da bude manje zavisna od ruskog goriva i naftnih derivata.
Hanes Svoboda, predsednik Međunarodnog Instituta za mir iz Beča je istakao da u pojedinim zemljama članica EU, pre svih u Mađarskoj, Slovačkoj ili Poljskij nisu svesni da je pitanje podrške Ukrajini zapravo pitanje bezbednosti ovih zemalja.
Pominjući stav mađarskog predsednika Viktora Orbana po kome pružanje podrške Ukrajini predstavlja rizik za sopstvenu bezbednost, Svoboda je rekao da situacija upravo obrnuta:
“Ako ne uradimo dovoljno za Ukrajinu onda je to pretnja za našu bezbednost, jer tek onda zavisimo od Rusije, ruskih medija, ruskog uticaja”, rekao je Svoboda i istakao da Rusija neće stati – ne samo zbog Baltičkih država, već zbog cele EU.
Beogradska bezbednosna konferencija se održava pod naslovom “Rekonstrukcija globalnog (ne)reda” i tokom četvrtka i petka biće organizovan čitav niz panela o podeljenom Savetu bezbednosti UN, izazovima evropske političke zajednice, proširenju EU, Zapadnom Balkanu u globalnom (ne)redu, zarobljavanju države – kako na Zapadnom Balkanu, tako i u svetu, borbi za ljudska prava, izbornim manipulacijama, zelenoj agendi i mnogim drugim temama.
