Američki predsednik Džo Bajden u sredu će doputovati u posetu Izraelu gde će razgovarati sa premijerom Benjaminom Netanjahuom, potvrdio je državni sekretar Entoni Blinken u Tel Avivu. On je rekao da će Bajden jasno staviti do znanja da Izrael ima pravo da se brani.
Posle Izraela, Bajden će otputovati u Aman, gde će se sastati sa jordanskim kraljem Abdulahom, egipatskim predsednikom Sisijem i Mahmudom Abasom, predsednikom Palestinske uprave, saopšteno je iz Bele kuće.
Bajden će ponoviti da su SAD solidarne sa Izraelom koji se priprema za kopnenu ofanzivu protiv pripadnike ekstremističke grupe Hamas, kazao je Blinken posle sedmoipočasovnih razgovora sa najvišim izraelskim zvaničnicima koji su u nekoliko navrata prekinuti zbog sirena za vazdušnu opasnost.
Bajden će tokom posete Izraelu „dobiti sveobuhvatan izveštaj o izraelskim ratnim ciljevima i strategiji“, rekao je Blinken novinarima.
Takođe će „čuti od Izraela kako će sprovoditi svoje operacije na način koji minimizira civilne žrtve“ i omogućava da pomoć stigne do palestinskih civila u Gazi. Bajdenova poseta dolazi na poziv Netanjahua.
Tokom Bajdenove posete Izraelu biće reči i o pitanju humanitarne pomoć "na način da od toga Hamas nema koristi“, navodi se iz Bele kuće.
SAD i Izrael složili su se da razviju plan koji će omogućiti da humanitarna pomoć od donatorskih nacija i multilateralnih organizacija stigne do civila u Gazi, uključujući mogućnost stvaranja područja koja će pomoći da se civili sklone opasnosti.
Od ključne je važnosti da pomoć počne da pristiže u Gazu što je pre moguće.
Blinken je naveo da SAD dele zabrinutost Izraela da bi Hamas mogao da zauzme ili uništi pomoć koja ulazi u Gazu ili na drugi način spreči da ona stigne do ljudi kojima je potrebna.
"Ako Hamas na bilo koji način blokira da humanitarna pomoć stigne do civila, uključujući i zaplenu same pomoći, mi ćemo biti prvi koji će to osuditi. I radićemo na tome da se to više ne ponovi", naveo je Blinken.
Džon Kirbi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost kazao je da odluka o Bajdenovom putu u Izrael „nije olako doneta”.
Nije iznosio mnogo detalja, ali je rekao: „To je vrlo kratko putovanje“.
„Očigledno ne bismo išli na putovanje da ne verujemo da postoje odgovarajuće mere bezbednosti“, dodao je Kirbi.
Situacija se veoma razlikuje od rusko-ukrajinskog rata, tvrdi Kirbi, dodajući da Rusija „konstantno bombarduje” Kijev. Bajden je otputovao u Kijev u iznenadnu posetu koja je čuvana u tajnosti ranije ove godine.
Sirene tokom Blinkenove posete
Blinken je tokom posete u ponedeljak u jednom trenutku morao da sa izraelskim premijerom pronađe sklonište u jednom bunkeru, kada su se tokom njihovog sastanka u Tel Avivu oglasile sirene, saopštio je portparol Stejt departmenta Metju Miler.
Svi učesnici sastanka su nakon pet minuta napustili bunker, a razgovore su nastavili u komandnom centru u izraelskom ministarstvu odbrane. I tokom tog sastanka su se oglasile sirene.
Ministar odbrane Joav Galant rekao je tokom susreta sa Blinkenom da Izrael i ostatak svijeta "mogu svojim očima da vide" snažnu američku podršku - kroz dvije posjete državnog sekretara, jedne šefa Pentagona Lojda Ostina te kroz raspoređivanja američkih nosača aviona u Mediteranu.
"Gospodine sekretaru, ovo će biti dug rat, cijena će biti velika, ali pobijedićemo - za Izrael, jevrejski narod i principe u koje vjeruju obje zemlje", rekao je Galant Blinkenu tokom sastanka u Tel Avivu.
Blinken je odgovorio da su SAD "duboko posvećenu pravu - i obavezi - Izraela da se brani".
"Imate i uvijek ćete imati podršku Sjedinjenih Država", poručio je Blinken koji se, osim Galanta i Netanjahua, takođe sastao sa predsjednikom Isakom Hercogom.
Blinken je takođe trebalo da se sastane sa izraelskim opozicionim liderom Jairom Lapidom koji je optužio Netanjahua da nije uspio da spriječi napad i odbio da se pridruži vladi nacionalnog jedinstva koju je izraelski premijer formirao sa Benijem Gancom, takođe jednim od opozicionih lidera i bivšim ministrom odbrane.
Izrael je proglasio rat protiv Hamasa nakon što su ekstremisti probili teško utvrđenu izraelsku granicu i ubili više od 1.400 ljudi, među kojima su većina civili.
Izrael je odgovorio žestokim bombardovanjem i opsadom Pojasa Gaze, gdje je poginulo oko 2.750 ljudi, uglavnom palestinskih civila.
