Evropski parlament usvojio je rezoluciju o nedavnim dešavanjima u dijalogu Srbije i Kosova, kojom se Evropski savet i Evropska komisija pozivaju da uvedu mere protiv Vlade Srbije, ako se dokaže njena direktna umešanost u napad koji se 24. septembra dogodio u Banjskoj na severu Kosova.
Izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik potvrdio je na društvenoj mreži Eks da je rezolucija usvojena i poručio da je potrebna puna istraga napada u Banjskoj i sprovođenje pravde.
"Beograd i Priština takođe moraju da se vrate mirnom i konstruktivnom dijalogu uz posredovanje EU", poručio je Bilčik.
Kako je javio Radio Slobodna Evropa, u rezoluciji se navodi da je Srbija obeležila nacionalni dan žalosti u pomen svim žrtvama, a da EP duboko žali što su "trojica mrtvih terorista prikazani kao heroji koji su se borili za srpsku stvar, što kao posledicu snažno povećava političke tenzije u regionu".
U tekstu se "osuđuje i žali" postupak srpskih vlasti prema napadu u Banjskoj, uključujući njihovo oklevanje da sarađuju u istrazi, propagandi, veličanju, političkoj podršci, njihov blag odnos prema organizatorima i izvršiocima napada, pa čak i obezbeđivanje skloništa, te retorike koju su srpski lideri koristili tokom ove krize, i pokušaje destabilizacije Kosova.
Picula: Banjska prelomni momenat
Rezoluciju su izradili predstavnici pet glavnih političkih grupacija u Evropskom parlamentu, javio je RSE.
Evropski zastupnik iz Hrvatske Tonino Picula, autor dokumenta, ocenio je nakon glasanja da je napad u Banjskoj "prelomni trenutak, bez presedana u posleratnim vremenima koji zahteva ozbiljne političke posledice, kao što su ciljane sankcije protiv destabilizujućih aktera na severu Kosova".
Kazao je da nastavak bliskih odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom postavlja ozbiljna pitanja o strateškom pravcu zemlje.
"I dalje smo veoma zabrinuti zbog destabilizirajućeg uticaja srpskih vlasti, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, na ceo region", izjavio je Picula.
On je naveo da je jedino rešenje normalizacija odnosa putem kompromisa.
"Za šta nam je potrebna odgovarajuća istraga i krivično gonjenje, bez dalje eskalacije i uz povratak strana dijalogu uz posredovanje EU. U tom kontekstu, takođe pozivamo EU da predloži nov, inovativan i uravnotežen pristup za prevazilaženje zastoja", naveo je Picula, prenosi RSE.
On je ponovio poziv da se Kosovu ukinu mere, a od zvanične Prištine zatražio da uspostavi Zajednicu opština sa srpskom većinom u skladu sa sporazumima postignutim u okviru dijaloga.
"Sankcije nisu za građane"
Evroposlanik iz Slovenije, Klemen Grošelj, izjavio je da eventualne sankcije neće biti usmerene na građane Srbije, već na one koji su umešani u sukob u Banjskoj.
On je televiziji N1 rekao da je suština rezolucije da se pozovu obe strane da se vrate deeskalaciji i pregovorima.
Grošelj je dodao da sve veće grupe stoje iza teksta rezolucije i da je to poruka pre svega srpskim, ali i kosovskim vlastima.
"Poruka je jasna – mi ne sanksiconišemo građane, nisu sankcije protiv Srbije. Prvo treba da se obavi istraga, da Srbija u njoj učestvuje punim opsegom, i oni koji su počinioci, inicijatori, organizatori biće sankcionisani, ali tek kad se utvrde sve činjenice", istakao je Grošelj.
Evroposlanik je izrazio očekivanje da će srpske vlasti u potpunosti sarađivati u međunarodnoj istrazi o oružanom sukobu u Banjskoj i da će od rezultata te istrage zavisiti naredni korak evropskih institucija.
On je dodao da se rezolucijom kosovske vlasti jasno pozivaju da formiraju Zajednicu sprskih opština. "Tako da mislim da ova rezolucija šalje dosta jasan signal da je vreme da se ovo pitanje polako zatvori i da se okrenemo budućnost, a budućnost je Srbija što pre u EU", naglasio je Grošelj.
