Pedeset godina posle arapskog embarga na naftu iz 1973. godine, trenutna kriza na Bliskom istoku ima potencijal da poremeti globalne isporuke nafte i podigne cene. Ali nemojte očekivati ponavljanje katastrofalnih poskupljenja i dugih redova na benzinskoj pumpi, kažu stručnjaci.
Rat Izraela i Hamasa "definitivno nije dobra vest" za tržišta nafte koja su već opterećena smanjenjem proizvodnje nafte iz Saudijske Arabije i Rusije i očekivanom većom potražnjom iz Kine, rekao je šef Međunarodne energetske agencije.
Tržišta će ostati nestabilna, a sukob bi mogao da podigne cene nafte, "što je definitivno loša vest za inflaciju", rekao je za Asošijeted pres Fatih Birol, izvršni direktor IEA sa sedištem u Parizu. Zemlje u razvoju koje uvoze naftu i druga goriva najviše bi bile pogođene višim cenama, rekao je on.
Međunarodna referentna cena nafte tipa Brent trgovala se u četvrtak iznad 91 dolara po barelu, u odnosu na 85 dolara po barelu 6. oktobra, dan pre nego što je Hamas napao Izrael, ubivši stotine civila. Izrael je odmah započeo vazdušne napade na Gazu, uništavajući čitava naselja i ubijajući stotine palestinskih civila u danima koji su usledili.
Fluktuacije od napada podigle su cene nafte na 96 dolara.
Cena nafte zavisi od toga koliko se koristi i koliko je dostupno. Ovo drugo je ugroženo zbog rata Hamasa i Izraela, iako pojas Gaze nije mesto gde se sirova nafta proizvodi u velikim količinama.
Jedna zabrinutost je da bi borbe mogle da dovedu do komplikacija sa Iranom, u kom se nalaze neke od najvećih svetskih rezervi nafte. Njihova proizvodnja sirove nafte je ograničena međunarodnim sankcijama, ali nafta i dalje teče u Kinu i druge zemlje.
Endru Lipov, predsednik Lipov Oil Associates, konsultant iz Hjustona, kaže da bi za promenu cena koja bi bila trajna, prethodno moralo da dođe do prekida u snabdevanju.
Bilo kakva šteta naneta iranskoj naftnoj infrastrukturi od eventualnog vojnog napada Izraela mogla bi da dovede do globalnog skoka cena. Čak i bez toga, zatvaranje Ormuškog moreuza, koji se nalazi južno od Irana, takođe bi moglo da uzdrma tržište nafte jer veliki deo svetskih zaliha ide plovnim putem.
Dok se tako nešto ne dogodi, "tržište nafte će biti kao i svako drugo - pratiti dešavanja na Bliskom istoku", rekao je Lipov.
Jedan od razloga zašto su scenariji u stilu 1970-ih malo verovatni: američka proizvodnja nafte je na vrhuncu svih vremena. Američka administracija za energetske informacije, ogranak Odeljenja za energetiku, izvestila je da je američka proizvodnja nafte u prvoj nedelji oktobra dostigla 13,2 miliona barela dnevno, premašivši prethodni rekord postavljen 2020. za 100.000 barela. Nedeljna domaća proizvodnja nafte se udvostručila od prve nedelje u oktobru 2012. do sada.
"Energetska kriza iz 1973. godine naučila nas je mnogo stvari, ali po mom mišljenju najkritičnije je da je američka energetska snaga ogroman izvor sigurnosti, prosperiteta i slobode širom sveta", rekao je Majk Somers, predsednik i izvršni direktor Američkog instituta za naftu, najveće lobističke grupe američke naftne industrije.
U govoru u sredu povodom 50. godišnjice embarga na naftu iz 1973. Somers je rekao da je trenutna proizvodnja u SAD u oštroj suprotnosti sa "oslabljenom pozicijom Amerike tokom arapskog naftnog embarga". On je pozvao američke kreatore politike da obrate pažnju na ono što je nazvao lekcijama iz 1973.
"Ne možemo protraćiti našu stratešku prednost i povući se sa (pozicije) energetskog lidera", rekao je Somers, koji je više puta kritikovao politiku predsednika Džoa Bajdena, koja ograničava novo zakupljivane zemlje za eksploataciju nafte, kao deo Bajdenovih napora da uspori globalne klimatske promene.
"Sa nestabilnim svetom, ratom u Evropi, ratom na Bliskom istoku i potražnjom za energijom koja nadmašuje ponudu, energetska bezbednost je na kocki", rekao je Somers u govoru na Hadson institutu, istraživačkom centru u Vašingtonu.
"Američka nafta i gas su sada potrebniji nego ikad", rekao je Somers. "Primimo k srcu lekcije koje smo naučili iz 1973. i izbegnemo to da sejemo seme sledeće energetske krize".
Za sada, kriza nije ponavljanje iz 1973. Arapske zemlje ne napadaju Izrael zajedno, a zemlje OPEK+ nisu napravile potez ka ograničenju snabdevanja ili povećanju cena više od nekoliko dodatnih dolara.
Postoji nekoliko nepredvidivih faktora na tržištu energije. Jedna je snabdevanje iranskom naftom. U želji da izbegnu skok cena benzina i inflacije, SAD su tiho tolerisale deo izvoza iranske nafte na destinacije kao što je Kina, umesto da ulože sve u sankcije usmerene na iranski nuklearni program.
Ako Iran, koji je upozorio Izrael da ne preduzima kopnenu ofanzivu, eskalira sukob u Gazi – uključujući mogući napad ekstremista Hezbolaha u Libanu uz podršku Irana – to bi moglo da promeni stav SAD.
"Ako bi i SAD ponovo strože sprovele sankcije protiv Irana, tržište nafte bi se primetno pooštrilo", kažu analitičari robe iz Komercbanke.
Poslanici obe stranke pozvali su Bajdena da blokira prodaju iranske nafte, u nastojanju da se isuši jedan od ključnih izvora finansiranja režima u Teheranu.
Još jedna nepoznanica je kako bi Saudijska Arabija reagovala ako bi se iranska nafta ograničila. Analitičari za naftu kažu da, iako bi Saudijci mogli da pozdrave nedavna poskupljenja nafte, ne žele veliki skok cena koji bi podstakao inflaciju, veće kamatne stope centralne banke i moguću recesiju u zemljama potrošačima nafte koja bi na kraju ograničila ili čak ubila potražnju za naftu.
Treća nepoznanica je da li će više nafte stići na tržište iz Venecuele. SAD su se u sredu složile da privremeno suspenduju neke sankcije za sektor nafte, gasa i zlata u zemlji pošto su vlada Venecuele i frakcija njene opozicije formalno pristale da rade zajedno na izbornim reformama.
Proizvodnja u Venecueli mogla bi da se poveća u 2024. U narednih šest meseci, međutim, proizvodnja bi mogla da poraste za oko 200.000 barela dnevno, što je relativno kap u moru, kaže Sofija Guidi di Sante, viša analitičarka tržišta nafte u kompaniji "Ristad Enerdži".
Senator iz Vajominga Džon Baraso, najviši republikanac u Odboru Senata za energetiku i prirodne resurse, osudio je akciju SAD kao "trik" koji umiruje brutalni režim u Venecueli.
"Energetska politika Džoa Bajdena stavlja Ameriku na poslednje mesto", rekao je Baraso, navodeći odluke demokratskog predsednika da ugasi kontroverzni naftovod "Kistoun Ex El" (Keystone XL) i proda značajne delove nacionalnih strateških rezervi nafte, dovodeći ih na najniži nivo od 1980-ih. Odeljenje za energetiku saopštilo je u četvrtak da će tražiti ponude za početak dopunjavanja rezervi nafte u decembru, sa mesečnim zahtevima do maja 2024.
"On je ublažio sankcije Iranu, koji finansira terorizam širom Bliskog istoka. Sada kada je Izrael na udaru, Bajden očajnički traži bilo šta da prikrije posledice svoje nepromišljene politike", rekao je Baraso. "Amerika nikada ne bi trebalo da moli za naftu od socijalističkih diktatora ili terorista".
Sekretarijat za finansije saopštava da je ciljano na skoro 1.000 pojedinaca i entiteta povezanih sa terorizmom i finansiranjem terorizma od strane iranskog režima i njegovih zastupnika, uključujući Hamas, Hezbolah i druge grupe u regionu.
"Nastavićemo da preduzimamo odgovarajuće mere kako bismo se suprotstavili destabilizujućim aktivnostima Irana u regionu i širom sveta", navodi se u saopštenju Sekretarijata za finansije.
