„Srbija i Turska najveće su razočaranje od država koje ne primenjuju sankcije prema Rusiji“, poručio je Dejvid O’ Saliven – specijalni izvestilac za primenu sankcija Evropske unije.
Taj stav, diplomata Evropske unije, obrazložio je činjenicom da je reč o kandidatkinjama za članstvo u Uniji – koje bi sa tom organizacijom trebalo da imaju zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku.
„Razumemo razloge zbog kojih nisu uvele sankcije Rusiji i istovremeno nam je žao zbog toga“, rekao je O’ Saliven u Vašingtonu – tokom debate nevladinog Atlantskog saveta, o učinku restriktivnih mera uvedenih Rusiji zbog agresije na Ukrajinu pokrenute februara 2022.
„Sve države koje primenjuju sankcije su iste – jer su usaglašene sa sankcijama, a one koje nisu čine to iz, za njih, konkretnih razloga“, ustvrdio je O’ Saliven parafrazirajući jedan od slavnih citata iz klasika svetske književnosti „Ane Karenjine“ – poznatog ruskog književnika Lava Tolstoja.
Uz to, evropski diplomata ukazao je da za takva ustručavanja postoje brojni razlozi – od političkih, ekonomskih, preko istorijskih, geografskih i drugih.
„Potrebno je poštovati odluku svake države koja se opredelila za to. Treba imati razumevanja. Ne možete se samo okrenuti i reći – evo sankcija, zašto ih ne primenjujete? Za to, vrlo verovatno, imaju dobre razloge“, naveo je O’ Saliven.
Takođe, evropski diplomata istakao je da je važno da države koje ne primenuju sankcije, ne budu istovremeno strana koja pomaže ili doprinosi njihovom izbegavanju ili zaobilaženju.
“To ugrožava vašu reputaciju, mogućnost da privlačite investicije. Takođe, sigurno ne želite da doprinosite ruskim ratnim naporima. Da izvozite dobra koja se mogu upotrebiti u ratne svrhe”, precizirao je on.
Zapadni partneri, od početka ruske agresije na Ukrajinu, traže od vlasti Srbije da se usaglasi sa kaznenom politikom prema Rusiji.
Uprkos teškim posledicama, znatnim gubicima ljudskih života i uništenju ukrajinske državne infrastrukture, srpski zvaničnici se oglušuju o te pozive i, u pojedinim slučajevima, održavaju bliske veze sa ruskim državnicima.
Takođe, jedna srpska kompanija sa sedištem u prestonici Beogradu, našla se među kompanijama i pojedincima širom sveta, kojima su Sjedinjene Države uvele sankcije zbog podrške ruskoj agresiji na Ukrajinu.
Reč je o firmi MCI Trading DOO – sankcionisanoj zbog pomoći jednoj ruskoj firmi u nabavci visokotehnološke opreme od proizvođača iz Azije, Evrope i sa Bliskog istoka.
Svrha sankcija koje je znatan deo međunarodne zajednice uveo Rusiji je da onemogući vojsci te zemlje pristup visokim tehnologijama u svrhe razvijanja naoružanja, da ruske vlasti liši novca za finansiranje rata i da izazove posledice po rusku vojnu infrastrukturu.
Sagovornici vašingtonskog nevladinog centra, Dejvid O’ Saliven i Džejms O’Brajen – novoimenovani pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, saglasni su da su mere protiv Rusije dale rezultate, ali i da je potrebno još vremena za njihov snažniji učinak.
„Učinak sankcija meri se na bojnom polju, kao i smanjenjem ruskih resursa za vođenje rata. Ruska ekonomija nije zanemarljiva na svetskom tržištu. Boravio sam u Kijevu prethodnih meseci. Fokus rata se širi – i suočavamo se sa dugotrajnim konfliktom. Putin tvrdi da je Rusija spremna da čeka. Ali, vreme nije na ruskoj strani“, upozorio je O’Brajen - doskorašnji koordinator za sankcije američkog Stejt departmenta.
Izneo je i tvrdnju da se resursi Rusije konstantno smanjuju.
"Njen bruto društveni proizvod će se smanjiti za 20 odsto zbog rata u narednim godinama. To su pravi efekti - iako Putin tvrdi da će ovo biti dug rat. Budžet Rusije je u deficitu, dok je na bojnom polju Ukrajina dobro opremljena i uništava rusko naoružanje. Rusijan napada ukrajinske gradove, ali se Ukrajina uspešno brani. Uz to, Ukrajinska ekonomija se oporavlja i sarađuje sa Evropskom unijom. Naravno, potrebno je dodatno da radimo – da bi se ukrajinska ekonomija oporavila“, precizirao je O’ Brajen.
Brojke, međutim, pokazuju da je nakon prvobitne krize nakon uvođenja restriktivnih mera – ruska ekonomija počela da pokazuje znake oporavka. Međunarodni monetarni fond je čak procenio da će u 2023. ruska privreda zabeležiti rast od 0,3 odsto.
O’ Saliven, zvaničnik Evropske unije za sankcije, podseća da Rusija razvija mehanizme za izbegavanje sankcija još od 2014. i aneksije ukrajinskog poluostrva Krim.
„Invazije na Ukrajinu su bili svesni mnogo pre nas i pripremili su se za posledice. Međutim, ruska ekonomija je sada transformisana u ratnu. Novac se ulaže u vojnu industriju što je, kao što znamo, neproduktivno - jer se uništava na bojnom polju. To nije održivo, pogotovo za rusku ekonomiju koja predominatno zavisi od resursa. Trenutni rast je posledica izobličenja koje aktuelni rat izaziva u ruskoj ekonomiji. To se sigurno održava na životni standard građana, a imaće posledice i po održivost takvog ekonomskog modela“, ukazao je O’ Saliven.
Severna Koreja, Iran i Kina – države su koje su u međunarodnim okvirima pominjane kao strane koje bi Rusiji mogle pružiti ili pružaju pomoć u vojnoj kampanji protiv Ukrajine. Činjenice ukazuju, navodi američki diplomata Džejms O’ Brajen, na povećanje izvoza kineske tehnologije u Rusiju.
„Pre rata Kina je Rusiji obezbeđivala 80 odsto relevantne elektronike. Sada to iznosi iznad 90 procenata. Razlog je što su drugi smanjili izvoz, dok je Kina povećala. Rusi ne mogu da dođu do najnovije tehnologije. Deo ruskog naoružanja je u potpunosti zastareo – nema nikakve elektronike. Takođe, raspolažu oružjem koje zaostaje tri, četiri generacije. Neke od trećih zemalja su sada uvidele svoju priliku da Rusiji izvoze zastarelu tehnologiju i zarade nešto više novca. Od februara smo počeli da detektujemo takve kompanije i da ih sankcionišemo. I taj posao je veoma težak, pogotovo što Rusija nastoji da pronalazi nove partnere“, ukazao je Džejms O’Brajen.
Uprkos smanjenu izvoza ruske nafte u Evropsku uniju i druge države, što je još jedna od posledica sankcija, takav trend, međutim, nije u potpunosti obustavljen.
„Mislim da je ograničenje cena nafte bilo veoma uspešno“ uverava specijalni izvestilac za primenu sankcija Evropske unije Dejvid O’ Saliven.
Kako je objasnio – time su znatno umanjeni prihodi ruske strane od trgovine naftom.
„Međutim, važno je razumeti potrebu da proces trgovanja ostane nenarušen. Na rusku naftu nije uveden identičan embargo kao na, primera radi, iransku. Svesno smo doneli odluku da nećemo otuđiti južni deo sveta time što ćemo blokirati rusku naftu. Ona je veoma važna za brojne zemlje. Izvoz tog energenta sprovodi se pod posebnim uslovima – a najvažniji je ograničenje njene cene. Sa druge strane, cene energenata na globalnom tržištu su porasle što je očigledno pomoglo ruskoj strani. Takođe, utvrdili smo i na koje načine se ograničenje cene ruske nafte narušava – što je nešto na čemu posvećeno radimo kako bi bilo prekinuto“, uverava diplomata Evropske unije.
Obojica sagovornika ukazuju da bi rat u Ukrajini na globalna kretanja mogao imati uticaja najmanje pet do deset godina. To je interval u kom bi sankcije protiv Rusije mogle ostati na snazi – bez obzira na ishod rata koji vodi protiv Ukrajine.
„Sankcije i kontrola izvoza oblikuju svet onako kako će izgledati posle rata. Kada bih bio u poslovnom svetu – okrenuo bih se lancima snadbevanja i saradnji sa državama unutar koalicije koja primenjuje sankcije protiv Rusije – jer nije za očekivati da će u bliskoj budućnosti ta zemlja biti u prilici za tako nešto“, zaključio je u debati američkog nevladinog Atlantskog saveta Džejms O’Brajen, pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju.
