Interno neslaganje u Bajdenovoj administraciji u vezi sa podrškom izrealskoj vojnoj ofanzivi u Gazi, izvedenoj u znak odmazde nakon napada Hamasa 7. oktobra, postalo je evidentno nakon što je jedan diplomata podneo ostavku.
Džoš Pol, koji je do prošle nedelje bio direktor kongresnih i javnih poslova u birou Stejt departmenta koji se bavi isporukom oružja i pružanjem bezbednosne pomoći stranim vladama, podneo je ostavku u znak protesta što je kako navodi, zeleno svetlo za odmazdu Izraela dato bez obzira što će civili to platiti životom.
Stejt department nije direktno komentarisao Polovu ostavku, navodeći da je to lična odluka. U pismu zaposlenima, američki državni sekretar Entoni Blinken priznao je da se neki ljudi suočavaju sa ličnim poteškoćama.
Pol je razgovarao sa novinarkom Glasa Amerike koja izveštava iz Bele kuće Petsi Vidakusvara. On je naveo da nije bilo rasprave na njegovom bivšem radnom mestu o isporuci oružja Izrealu za rat u Gazi i da misli da to podriva američke strateške interese i vrednosti.
Transkipt intervjua je skraćen kako bi bilo jasnije.
Glas Amerike: Zašto ste podneli ostavku?
Pol: Podneo sam ostavku jer sam osećao da smo u sred velikih odluka u vezi sa isporukom oružja Izraelu, ali nismo imali pažnju koja je neophodna i tipično bismo je dobijali kada su u pitanju bojazni oko ljudskih prava, civilnih žrtava, u kontekstu konflikta koji sada vidimo u Gazi
Glas Amerike: Šta se desilo nakon 7. oktobra?
Pol: Vrlo brzo posle napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, koji je bio, da budem vrlo jasan, apsolutni zločin i treba da bude najoštrije osuđen i Izrael ima svako pravo da odgovori, počeli smo da dobijamo zahteve iz Izraela za velikom količinom municije.
Uobičajeno, kada dobijemo slične zahteve od partnera, postoji pravilo da u procesu prvo pogledamo izveštaj o tome koliko i kako naš partner poštuje ljudska prava, posmatramo druge faktore, kao što je rizik od ugrožavanja civila. Postoji Pravilnik o isporuci oružja u kome se navodi proces odllučivanja i ističe da oružje ne sme da bude dato tamo gde postoji rizik da će izazvati kršenja ljudskih prava.
Nakon što je izraelska operacija u Gazi počela masovnim bombardovanjem, videli smo stotine, pa hiljade Palesinaca kako umiru. I tada nije bilo rasprave o pravlima, nije bilo ni pitanja da li ćemo pauzirati i uzeti u obzir naš uobičajeni proces odlučivanja i pravne zahteve. Bilo je kao da treba da požurimo i da brzo predamo oružje Izraelu, što pre može, bez obzira na posledice.
Glas Ametike: Da li je to bilo eksplicitno naređenje? Vaši pretpostavljeni u Stejt departmentu su naveli da nema vremena da se raspravlja, nego da se samo složite?
Pol: Tako je.
Glas Amerike: Da li ste dobili neko objašnjenje nakon što ste negodovali?
Pol: Ne mislim da mi je bilo neophodno objašnjenje. Stav je bio da je u pitanju Izrael, da je ovo specijalni slučaj. Bilo je očigledno da je ne samo interno, nego i spolja sa hitnom reakcijom Bele kuće o Izraelu i odgovoru na napade.
Glas Amerike: Vi ste radili u tom birou 11 godina. Da li je ikada bio slučaj da se odluka o slanju oružja donese bez rasprave?
Pol: Ne, uvek je bilo rasprave. Da budem jasam, ja nisam protiv toga da Amerika šalje oružje. Za mnogo toga, to je dobro u Ukrajini, ili u podršci našim saveznicima u Evropi. Ali čak i u tim slučajevima, čak i kod naših najbližih saveznika, ako ima zrno sumnje, mi o tome diskutujemo.
Glas Amerike : Čak i pre napada Hamasa, poslali smo 3 do 4 milijarde dolara vojne pomoći godišnje. Da li je to pomoglo bezbednost Izraela? Da li je pomoglo regionalnu stabilnost?
Pol: Ne mislim da jeste. Ja sam za to da Izraelci žive u miru i bezbedno, kao što sam za to da Palestinci žive u miru i bezbedno. Problem je što smo mi pretpostavili da je prepreka za dugotrajno rešenje palestinsko-izraelskog konflikta to što Izrael nije bezbedan i ako bude bezbedniji, moći će da pravi ustupke kako bi se omogućilo da se razvija palestinska država.
Problem je sa tim osećajem bezbednosti koju pruža SAD i neupitnom prirodom toga, Izrael misli da može da gura dokle želi, da širi naselja na Zapadnoj obali, da pravo sigurnosne barijere, da nastavlja opsadu Gaze. Naši sigurnosni sistemi, dugoročno, ne čine Izrael sigurnijim.
Glas Amerike: Mnogi u arapskom svetu i na jugu vide da Amerika podržava Izrael kao deo politike duplih standarda u spoljnoj politici. Da li možete to da komentarišete?
Pol: To je zaista bitna stvar. Ova administracija dobro vidi strateško takmičenje sa Narodnom Republikom Kinom kao jedno od najinteresantnijih i zabrinjavajućih aspekata međunarodnih odnosa. U tom konfliktu, Sjedinjene Američke Države imaju tri prednosti: vojnu snagu, našu globalnu mrežu partnera i naše vrednosti.
Naš stav o Izraelu ozbiljno podriva to strateško takmičenje, jer postavlja pitanje o našim vrednostima. Kako su Sjedinjene Američke Države drugačije od bilo koje države koja će da ostavi svoje vrednosti kada je to politički svrsishodno? Nije to samo nešto što nas moralno ugrožava, to nas i strateški ugrožava.
Glas Amerike: Administracija sada pokušava da balansira između podrške Izraelu i humanitarne zabrinutosti, kao i da se konflikt ne proširi. Za predsednika je teško sve to da balansira. Imate li poruku za njega?
Pol: Potpuno se slažem da bi širenje konflikta bilo strašno za sve, i oduševljava me koliko je administracija tome posvećena, uključujući slanje nosača aviona u Mediteran. To je jaka poruka.
Mislim da je deo sprečavanja širenja konflikta isto tako da se umanji broj civilnih žrtava u Gazi. Mislim da što više Palestinaca biva ubijeno, biće teško da se postigne stabilnost u ostalim zemljama i u drugim delovima regiona. Ako želimo regionalnu stabilnost, ako ne želimo da se konflikt proširi, moramo da se uverimo da se što pre okonča i to na najpažljiviji način, uz uzimanje u obzir interesa civila.
Glas Amerike: Pravite vezu između civilnih žrtvi u Gazi i šire regionalne nestabilnosti zbog besa populacije u arapskom svetu?
Pol: Videli smo kakva je šteta po ugled i diplomatiju SAD napravljena nakon odgovora Izraela i to nas je koštalo u regionu. To su posledice za američke strateške interese kako u regionu, tako i u celom svetu. I mislim da toga treba da budemo svesni.
Mislim da je postoji diskonekcija između političkog nivoa u Americi, ljudi koji rade za vladu i američke populacije. Nadam se da će vremenom biti promene i da će politički nivo biti više u skladu sa američkim narodom kada su u pitanju očekivanja od spoljne politike.
