SAD i druge zemlje "razmatraju različite permutacije" za budućnost Pojasa Gaze ako militanti Hamasa budu sklonjeni sa vlasti, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken.
On je na pretresu pred senatskim Odborom za odobravanje budžetskih sredstava da status kvo u Gazi, kojom upravlja Hamas, ne može da se nastavi, ali da ni Izrael ne želi da upravlja tim područjem.
"Između te dve pozicije postoji veliki broj permutacija koje sada razmatramo, kao i druge zemlje. Ono što bi u nekom trenutku imalo najviše smisla, to je efektivna i revitalizovana palestinska uprava, ali je pitanje da li je to izvodljivo", kazao je Blinken.
Američki državni sekretar ističe da, ako to nije moguće, postoje drugi privremeni aranžmani u koje mogu biti uključene i druge zemlje u regionu, kao i međunarodne agencije koje bi pomogle u sprovođenju vlasti i osigurale bezbednost.
Državni sekretar SAD je, inače, zajedno sa sekretarom za odbranu Lojdom Ostinom tokom dana pokušavao da ubedi članove Kongresa da odobre pomoć za Izrael i Ukrajinu, kao i novac za američku graničnu bezbednost, u iznosu od 106 milijardi dolara - što predlaže američki predsednik Džo Bajden.
Na početku pretresa, ceo red antiratnih demonstranata podigao je ruke umrljane crvenom bojom. Policija Kapitola ih je kasnije izvela iz sale dok su skandirali "Prekid vatre odmah!" i "Zaštitite decu Gaze".
U uvodnoj reči, Blinken je izjavio da je zbog američke podrške Ukrajini, ruska invazija te zemlje bila "strateški debakl", i naglasio je značaj i pomoći odbrani Izreala, i humanitarne pomoći za Palestince u Gazi.
"Bez brze i produžene humanitarne pomoći, konflikt će se verovatno proširiti, patnje će rasti a Hamas i njegovi sponzori će imati koristi što će se izdavati za spasioce od očajne situacije koju su sami stvorili", naglasio je Blinken.
Tvrdeći da je podrška američkim partnerima od vitalnog značaja za nacionalnu bezbednost, Bajden je zatražio 61,4 milijarde dolara za Ukrajinu, a polovina te sume bi se potrošila u Sjedinjenim Državama, da se obnove zalihe oružja iscrpljene zbog ranije podrške Kijevu.
Bajden je zatražio 14,3 milijarde dolara za Izrael, 9 milijardi za humanitarnu pomoć - koja uključuje Izrael i Gazu - 13,6 milijardi dolara za američku graničnu bezbednost, 4 milijarde za vojnu pomoć i vladino finansiranje radi suprostavljanja kineskim regionalnim aktivnostima u Aziji.
Kongres je već odobrio 113 milijardi dolara pomoći Ukrajini od kada je Rusija izvršila invaziju u februaru 2022, ali Bajdenov zahtev za 24 milijarde novih fondova, podnet u avgustu, nikada nije razmotren. Bela kuća kaže da ima manje od 5,5 milijardi dolara sredstava da nastavi prenos oružja iz američkih vojnih zaliha ukrajinskim snagama koje se bore protiv Rusije.
Ostin: Bez američke podrške Ukrajini, uspeh Rusije
Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin poručio je da će Rusija ostvariti uspeh u Ukrajini ako se američka podrška Kijevu ne nastavi.
"Mogu da garantujem da bez naše podrške, (ruski predsednik Vladimir) Putin će biti uspešan, kazao je Ostin na pretresu.
"Ako im sada naglo povučemo podršku, Putin će samo ojačati i biće uspešan u ostvarenju svojih namera", ocenio je šef Pentagona.
Put za ostvarenje najnovijeg Bajdenovog plana finansiranja deluje neizvesno. Demokrate podržavaju predsednikovu strategiju da se pomoć Ukrajini kombinuje sa podrškom Izraelu, kao i brojni republikanci u Senatu i Predstavničkom domu.
"Moramo da rešavamo sve te prioritete kao deo jednog paketa - jer su sva ta pitanja realno povezana, i sva su hitna", kazala je Peti Mari, predsedavajuća senatskog Odbora za potrošnju.
Senatorka Suzan Kolins, najviša predstavnica Republikanske partije u odboru, izjavila je da će procenjivati zahtev o finansiranju na osnovu toga da li su SAD zbog toga bezbednije.
Međutim, republikanci koji predvode Predstavnički dom protive se kombinovanju dva pitanja, a pridružila im se i manja grupa članova stranke iz Senata.
Ankete pokazuju da podrška američke javnosti Ukrajini opada i mnogi republikanci, posebno oni koji su tesno povezani sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom, su se oglasili protiv nje.
Dok zaduženost federalne vlade trenutno iznosi više od 31 hiljade milijardi dolara, oni dovode u pitanje da li bi Vašington trebalo da finansira ukrajinski rat sa Rusijom, umesto da podržava Izrael ili pojačava napore da se odgovori na izazove uspona Kine.
Novoizabrani Predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson je u prošlosti glasao protiv pomoći Kijevu. U ponedeljak je predstavio zakon o izdvajanju 14,3 milijarde dolara pomoći Izraelu, tako što će se smanjiti izdvajanja za amerčku poresku službu, što znači da sledi obračun sa senatskim demokratama, koji se protive tom predlogu.
