Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu da je proširenje na vrhu agende Evropske unije i da želi da vidi Srbiju kao njenu punopravnu članicu.
Govoreći o regionalnim odnosima i dijalogu Beograda i Prištine, fon der Lajen je kazala da sprovođenje Ohridskog sporazuma znači de fakto priznanje Kosova od strane Srbije.
„On (sporazum iz Ohrida) predviđa različite korake koji uključuju priznanje dokumenata i institucija od strane Srbije, a uz to ide i osnivanje ZSO. To treba da realizuje Kosovo i to će utrti put normalizacije odnosa Srbije i Kosova - što je neophodan preduslov za evropski put", rekla je fon der Lajen na zajedničkoj konferenciji za medije u Beogradu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u tom kontekstu ponovio da je Srbija posvećena očuvanju mira i stabilnosti i da zna sve svoje obaveze, ali da ne može da sprovede jedino ono što je u suprotnosti sa Ustavom što je, kako je rekao, već istakao u Briselu prilikom poslednjeg sastanka sa evropskim liderima.
"Ta pozicija Srbije ostaje i mi znamo šta je Srbija prihvatila, a o čemu smo govorili, raspravljali i donosili zaključke u Narodnoj skupštini. U skladu s tim odgovorno i ozbiljno ćemo se ponašati u ispunjavanju sopstvenih obaveza, očekujući da neki drugi ispune svoje obaveze koje je trebalo da ispune još pre više od 11 godina", rekao je on i izrazio je bojazan da Srbija „neće skoro videti Zajednicu srpskih opština“.
Govoreći o proširenju Evropske unije, fon der Lajen je navela da je Srbija jedna od najnaprednijih zemalja na putu ka članstvu i da bi trebalo da iskoristi zamah koji trenutno postoji i činjenicu da EU na vrhu svoje agende ima temu proširenja.
Ipak, na pitanje da li je realno da zemlje zapadnog Balkana postanu deo evropske zajednice do 2030. odgovorila da se proces pristupanja zasniva na zaslugama.
"Proces pristupanja se zasniva na zaslugama, neke zemlje napreduju brzo, neke su sporije, i smatramo da je fer da se takav proces zasniva na zaslugama. Mi moramo da uradimo domaći, i vi svoj i iskorisitimo ovaj trenutak. Vreme je globalnih turbulencija, moramo da ojačamo jedinstvo i bezbednost našeg kontinenta", ocenila je ona.
Vučić je odgovorio da Srbija na evropskom putu mora još mnogo toga da uradi, ali da su dve najveće prepreke pitanje Kosova i neuvođenje sankcija Rusiji.
„Naravno, ostaje da se dalje vrše reforme u samom demokratskom sistemu, pravosudnom sistemu naše zemlje, mnogo toga još mora da se uradi, ali ako smem da primetim dve najveće prepreke za nas u ovom trenutku su Kosovo i Metohija i sankcije Rusiji“, istakao je on.
Ursula fon der Lajen je predstavila i investicioni plan rasta za ekonomije zemalja zapadnog Balkana. Kako je objasnila, taj plan podrazumeva otvaranje evropskog tržišta za kompanije iz regiona, uz istovremeno stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta i da kada on bude bio zaokružen BDP zemalja zapadnog Balkana mogao bi biti povećan za 10 odsto.
„Plan rasta uključuje paket od šest milijardi evra za privrede Balkana, što će pospešiti privrede, stvoriti radna mesta i podržati ih na putu ka EU", kazala je ona.
Vučić je naglasio da je Evropska unija po svim parametrima prvi ekonomski partner Srbije i da ona sa tom zajednicom ostvaruje dve trećine izvoza roba i da učestvuje sa 50 odsto u izvozu celogzapadnog Balkana u EU, kao i da je u prvih osam meseci tekuće godine robna razmena Srbije i EU 25,8 milijardi evra. Rekao je i da tri petine stranih direktnih investicija dolazi iz EU, kao i da je šest od deset najvećih investitora u Srbiju došlo iz zemalja članica.
Govorio je i o brojnim projektima koje zajedno sprovode Srbija i EU, poput gasnog interkonektora na granici sa Bugarskom, brze pruge Beograd-Niš.
„Dali su nam ogromnu pomoć i u poklonu, i u jeftinom kreditiranju. Nekada se to zvalo besplatan ručak. Danas nema jeftinih para, zato smo zahvalni. Plan rasta je od suštinskog značaja, ne samo plan rasta već investicija “, istakao je Vučić.
Ursula Fon der Lajen je u Beograd došla iz Podgorice gde se prethodno sastala sa predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem.
Četvorodnevnu posetu Zapadnom Balkanu započela je u nedelju u Skoplju kako bi predstavila detalje Plana rasta EU za region, nakon čega je boravila i u Prištini gde je ponovila da se uspesi mogu postići samo ako Beograd i Priština normalizuju odnose.
Sastankom u Sarajevu koji je na rasporedu u sredu, predsednica Evropske komisije završava posetu zapadnom Balkanu
