U Los Anđelesu, čovek koji viče „Ubij Jevreje“ pokušava da provali u porodični dom. U Londonu devojkama na igralištu kažu da su „smrdljive Jevrejke“ i da treba da se drže dalje od tobogana. U Kini, postovi koji Jevreje upoređuju sa parazitima, vampirima ili zmijama se šire na društvenim mrežama, privlačeći hiljade „lajkova“.
Ovo su primeri antisemitskih incidenata, čiji rast je konstantan u celom svetu od napada Hamasa na južni Izrael 7. oktobra i kasnijeg rata protiv islamističke grupe koji su izraelske snage pokrenule u Pojasu Gaze.
„Ovo je najstrašnije vreme za Jevreje od Drugog svetskog rata. Imali smo problema i ranije, ali stvari nikada nisu bile ovako loše u mom životu“, rekao je 62-godišnji Entoni Adler, ispred sinagoge u koju je otišao da se moli u Goldersu Grinu, londonskom kvartu sa velikom jevrejskom zajednicom.
Adler, koji vodi tri jevrejske škole, privremeno je zatvorio dve posle 7. oktobra zbog straha od napada na đake, a pojačao je obezbeđenje u sve tri.
„Najveći strah je da će doći do nasumičnih napada na našu zajednicu, na naše porodice i našu decu“, rekao je on.
U zemljama u kojima su dostupni podaci policije ili civilnog sektora, uključujući Sjedinjene Države, Britaniju, Francusku, Nemačku i Južnoafričku Republiku, obrazac je jasan: broj antisemitskih incidenata je od 7. oktobra porastao za nekoliko stotina procenata u poređenju sa istim periodom prošle godine.
U nekim zemljama, poput Sjedinjenih Država i Britanije, islamofobični incidenti su takođe porasli od 7. oktobra.
U slučaju antisemitskih incidenata, većina se sastoji od verbalnog zlostavljanja, onlajn uvreda ili pretnji, grafita i vandalizma jevrejske imovine, preduzeća ili sajtova od verskog značaja. Fizički napadi predstavljaju značajan udeo.
Jedna zajednička nit je da se gnev zbog smrti hiljada Palestinaca kao rezultat izraelskog bombardovanja Gaze navodi kao opravdanje za verbalnu ili fizičku agresiju prema Jevrejima uopšte, često praćenu upotrebom uvreda i fraza ukorenjenih u dugoj istoriji antisemitizam.
„Bez obzira na njihovo mišljenje o sukobu, čak i ako su izuzetno kritični prema politici izraelske vlade, Jevrejin je za njih jednak Izraelu, jednak ubijanju palestinske dece“, rekla je politikološkinja Nona Majer, članica francuske CNCDH, nezavisnog humanitarnog društva, opisujući šta je bilo u glavama onih koji stoje iza antisemitskih incidenata.
“Bilo koji izgovor”
Klima straha je gora za mnoge Jevreje nego u prethodnim talasima rasta antisemitizma koji je povezan sa rasplamsavanjem nasilja na Bliskom istoku, delom zbog intenziteta sukoba u Gazi, a delom zbog traume od 7. oktobra.
„Ideja da je Izrael bio krajnje utočište, ta ideja je potpuno razbijena onim što se dogodilo 7. oktobra“, rekao je Majer.
Najstrašniji antisemitski incident u svetu bio je upad na aerodrom u ruskom regionu Dagestanu u nedelju, kada je razjarena masa tražila Jevreje da im naudi nakon što je sleteo avion iz Tel Aviva.
Rabin Aleksandar Boroda, predsednik Ruske federacije jevrejskih zajednica, rekao je da je antiizraelsko raspoloženje preraslo u otvorenu agresiju prema ruskim Jevrejima.
Šneor Segal, glavni aškenaski rabin Azerbejdžana, rekao je da je incident pokazao da će „antisemiti iskoristiti svaki izgovor - trenutna bliskoistočna kriza je samo poslednji u nizu - da terorišu sve manji broj nas koji još uvek živimo” na Kavkazu.
„A gde oni misle da teraju ove Jevreje? U zemlju čije samo postojanje im je tolika gadost!“, rekao je, misleći na Izrael.
Ali i bez takvih ekstrema, niz incidenata širom sveta ukazuju na strahove i tenzije koje utiču na jevrejske zajednice.
U Buenos Ajresu su učenici jedne poznate jevrejske škole zamoljeni da ne nose svoje uobičajene uniforme kako bi ih teže identifikovali, rekli su roditelji. Druge škole su otkazale planirana kampovanja i aktivnosti van vlastitih prostorija.
Na Univerzitetu Kornel u severnom delu Njujorka, povećana je bezbednost oko Centra za jevrejski život nakon pretnji na internetu, uključujući poziv da se na njega bace bombe.
U Johanesburgu, propalestinski demonstranti marširali su u subotu do oblasti sa velikom jevrejskom zajednicom, cepajući slike izraelskih talaca u Gazi sa zidova društvenog centra dok se u obližnjoj sinagogi održavala služba za šabat.
„Osećam bes prema ljudima koji pokušavaju da mi ograniče slobodu veroispovesti i kretanja, uglavnom na osnovu njihovog antisemitizma“, rekao je Akiva Kar, koji je bio u sinagogi kada se incident dogodio.
Zvanični odgovori na porast antisemitizma razlikuju se od zemlje do zemlje.
U Sjedinjenim Državama i zapadnoj Evropi, vlasti su uglavnom brzo izrazile snažnu podršku jevrejskim zajednicama, osudile antisemitizam i u nekim slučajevima pojačale bezbednost na relevantnim lokacijama.
Alehandro Majorkas, sekretar za unutrašnju bezbednost, rekao je pred senatskim odborom da je rast antisemitizma posle Hamasovog napada deo „postojećeg porasta ... u Sjedinjenim Državama i širom sveta“.
„Hamasovi teroristi su 7. oktobra napali hiljade nevinih muškaraca, žena i dece u Izraelu, brutalno ubijajući, ranjavajući i uzimajući taoce svih uzrasta“, rekao je Majorkas.
„U danima i nedeljama nakon toga, odgovorili smo na povećanje pretnji jevrejskim, muslimanskim i arapsko-američkim zajednicama i institucijama širom naše zemlje”.
U Izraelu, vlada je posle incidenta u Dagestanu saopštila da bi izraelski građani trebalo da "razmotre neophodnost putovanja u inostranstvo u ovom trenutku" i pozvala državljane koji borave u inostranstvu da budu oprezni i da se klone demonstracija.
U Kini, gde vlada rutinski cenzuriše reči ili fraze koje smatra osetljivim na društvenim mrežama, nije bilo naznaka da je preduzela bilo kakve korake da smanji bujicu antisemitske kampanje na društvenim medijima.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova rekao je da kineski zakon zabranjuje upotrebu interneta za propagiranje ekstremizma, etničke mržnje ili diskriminacije.
