Najmanje 260 Izraelaca je ubijeno na muzičkom festvalu a mnogi drugi su oteti, kada je Hamas napao mesto blizu granice sa Gazom, sa prvim zracima sunca 7. oktobra. Izraelski psiholozi i drugi volonteri pomažu onima koji su preživeli napad, kako bi se suočili sa traumom i pokušali da nastave život.
Sve je počelo kao rejv koji traje celu noć na kome je bilo hiljade mladih Izraelaca. Ali jutro 7. oktobra pretvorilo se u masakr, pošto su desetine pripadnika Hamasa napale učesnike festivala, neki su se čak spustili paragjalderima i pokušali da ubiju što više Izraelaca mogu. Oni koji su preživeli napad, i nisu među otetima, su traumatizovani. Jedna od njih je Jara Gal.
“Stvarno sam mislila, to je to, kraj. Gde god da se okreneš bile su rakete ili teroristi. Nije bilo kuda da se prođe od ogromne količine automobila. Mi smo bili zaglavljeni u kolima na putu, bilo je strašno stresno. Nisam znala kako da se ponašam u toj situaciji”, kaže Gal za Glas Amerike.
Ona i njen prijatelj Ido Vaknin su među više od 2.000 mladih Izrealaca koji su došli da nađu utehu i spas na Ronit farmi. Popularno luksuzno mesto za venčanja pored priobalnog mesta Herclija, pretvoreno je u centar za terapiju onih koji su preživeli masakr na festivalu Supernova.
Gal kaže da joj je Vaknin spasao život. Bivši specijalac, vozio je po mestu gde je održan festrival više od sat vremena, pokušavajući da izbegne teroriste Hamasa. Vaknin kaže da zna najmanje 30 ljudi koji su ubijeni i druge koji su oteti.
“Napravio sam polukružno, vozio sam u suprotnom pravcu i tamo je bilo 10 terorista i nekoliko stotina Izraelaca koji su trčali i padali nam pred očima. Mislili smo da su padali zato što su umorni od trčanja. Onda sam otvorio prozor automobila, čuo huk metaka i shvatio da su meci svuda oko nas. Video sam ljude koje znam od detinjstva i stao sam da ih ubacim u auto. Kako da ne stanem?”, kaže Vaknin.
Terapeutikinja Lia Naor otvorila je “Prostor za oporavak” dan nakon masakra. Centar vode i u njemu rade volonteri.
“”Odmah ujutru smo otvorili ovo mesto, što je inovativni model za pomaganje ljudima sa akutnim traumama, kako ne bi razvili postraumatski poremećaj. I to je glavni cilj ovog prostora, na ovakvom mestu. Kroz centar je već prošlo 2000 mladih ljudi, i rekli su da su ovde prvi put mogli da spavaju, da jedu, prvi put mogu da pričaju o onome što im se desilo" , kaže Naor za Glas Amerike.
Ona dodaje da je važno da ljudi samu odaberu terapiju, između mnogih konvencionalnih i alternativnih metoda.
“Kada dođu ovde, sami odluče da li žele da idu kod terapeuta ili na akupunkturu, ili da se igraju sa loptom, ili samo da sede sa drugarima i sviraju gitaru, Oni se sami brinu o svom oporavku", kaže terapeutkinja.
Or Gerda kaže da je drugi dan zaredom došao ovde jer želi da priča o masakru na muzičkom festivalu
“Tri, četiri sata sam bežao od smrti, Video sam nešto strašno što nikada neću zaboraviti i do dana današnjeg, taj prizor je u mojoj glavi. Kada legnem da spavam, kada ustanem, vidim neke užasne prizore odande", kaže Gerda za Glas Amerike.
Naor navodi da čak i neki Izraelci koji nisu bili na festivalu, osećaju kolektivnu traumu zbog događaja tog dana. Ali za one koji su sve videli na mestu događaja, oporavak će trajati veoma dugo.
