Predstavnički dom je u četvrtak odobrio vojnu pomoć Izraelu u iznosu od 14,5 milijardi dolara, što je snažan odgovor SAD na rat sa Hamasom, ali i jasan stranački orijentisan potez novog predsednika Majka Džonsona koji predstavlja direktan izazov za demokrate i predsednika Džoa Bajdena.
Odstupajući od normi, Džonsonov paket je zahtevao da se hitna pomoć nadoknadi smanjenjem državne potrošnje na drugim mestima. Taj potez je posledica konzervativnog rukovodstva Predstavnočkog doma u kojem većinu imaju republikanci.
Džonson je pretvorio ono što je obično bilo jedinstveno glasanje u izjašnjavanje koje je podelilo demokrate i republikance. Bajden je rekao da će staviti veto na nacrt zakona, koji je odobren uglavnom zahvaljujući glasovima republikanaca.
Džonson je kazao da će republikanski paket pružiti Izraelu pomoć potrebnu da se odbrani, oslobodi taoce koje drži Hamas i iskoreni ekstremističku palestinsku grupu, postižući „sve ovo, a mi takođe radimo na obezbeđivanju odgovorne potrošnje i smanjenju veličine savezne vlade“.
Demokrate su rekli da bi taj pristup samo odložio pomoć Izraelu. Lider većine u Senatu, demokrata Čak Šumer upozorio je da "zapanjujuće neozbiljan" zakon nema šanse u Senatu.
Prvi značajni zakonodavni napor u Kongresu da podrži Izrael u ratu je daleko od Bajdenovog zahteva za skoro 106 milijardi dolara koji bi takođe podržao Ukrajinu dok se bori protiv Rusije, zajedno sa naporima SAD da se suprotstave Kini i pozabave bezbednošću na granici sa Meksikom.
To je ujedno i prvi veliki test za Džonsona kao predsednika Predstavničkog doma, jer republikanska većina pokušava da se vrati na posao nakon mesec dana previranja otkako je smenila Kevina Mekartija. Džonson je rekao da će se pitanjima pomoći Ukrajini zajedno sa američkom graničnom bezbednošću baviti odvojeno, jer se poslanici Republikanske stranke sve više protive pomoći Kijevu.
U upozorenju Bele kuće o vetu navodi se da Džonsonov pristup „ne odgovara hitnosti trenutka“ i da će postaviti opasan presedan zahtevajući da sredstva za hitne slučajeve dolaze iz rezova na drugim mestima.
Iako je iznos za Izrael u predračunu Predstavničkog doma sličan onome što je Bajden tražio, Bela kuća je saopštila da je neuspeh republikanskog plana da uključi humanitarnu pomoć za Gazu „teška greška” kako se kriza produbljuje.
Bajden je u sredu pozvao na pauzu u ratu kako bi se omogućila pomoć.
„Ovaj zakon bi prekinuo normalan, dvopartijski pristup pružanju hitne pomoći za nacionalnu bezbednost“, saopštila je Bela kuća. U njemu se navodi da bi stav GOP "imao razorne implikacije po našu bezbednost i saveze u godinama koje dolaze".
Pre glasanja u četvrtak bilo je nejasno koliko će se demokrata pridružiti republikancima. Bela kuća je direktno apelovala na članove Kongresa, posebno pozivajući jevrejske demokrate, pozivajući ih da odbace predlog zakona.
Šef kabineta Bele kuće Džef Zejnts, savetnik predsednika Stiv Riketi i drugo visoko osoblje Bele kuće angažovali su demokrate u Predstavničkom domu, rekla je osoba koja je upoznata sa situacijom i dala anonimnost da o tome razgovara.
Ali glasanje je bilo teško za neke prestavnike koji žele da podrže Izrael i možda će imati problema da objasne kompromis biračima, posebno pošto su AIPAC-a i druge lobističke grupe ohrabrivale usvajanje.
Da bi pronašli finansije za predloženu pomoć, republikanci u Predstavničkom domu su predložili odredbe kojima bi se smanjile milijarde dolara Prihoda od poreske uprave koje su demokrate odobrile prošle godine, a Bajden je potpisao zakon kao način da se uhvati u koštac sa poreskim prevarama. Nestranačka kancelarija za budžet Kongresa saopštila je da bi to na kraju koštalo saveznu vladu neto 12 milijardi dolara zbog izgubljenog prihoda od naplate poreza.
Republikanci su se podsmevali toj proceni, ali se nezavisna budžetska kancelarija istorijski smatra institucijom od poverenja.
Dok je trajala rasprava, demokrate su se zalagale da republikanci vrate u predlog humanitarnu pomoć koju je Bajden tražio i osudili politizaciju tradicionalno dvopartijske podrške Izraelu.
„Republikanci koriste neopisivu bol zbog međunarodne krize da pomognu bogatim ljudima koji varaju na porezu i velikim korporacijama koje redovno izbegavaju svoje obaveze“, rekao je kongresmen Džim MekGavern, demokrata iz Masačusetsa.
Den Goldman iz Njujorka opisao je skrivanje na stepeništu sa svojom ženom i decom tokom posete Izraelu dok su rakete ispaljene u, kako je rekao, najstrašnijem napadu na Jevreje od Holokausta.
Ipak, Goldman je rekao da se protivi predlogu zakona koji su predvodili republikanci kao "sramnom nastojanju" da se situacija u Izraelu i jevrejskom narodu pretvori u političko oružje.
„Podrška Izraelu može biti politička igra za moje kolege sa druge strane“, rekao je demokrata. „Ali ovo je lično za nas Jevreje i egzistencijalno je za jedinu jevrejsku državu na svetu koja je sigurno utočište od rastuće plime antisemitizma širom sveta”.
Republikanci su napali demokrate koji postavljaju pitanja o izraelskoj ratnoj taktici kao antisemite. Predstavnički dom je pokušao da cenzuriše jedinu palestinsko-američku članicu Kongresa, Rašidu Tlaib, demokratkinju iz Mičigena. Predlog nije usvojen..
Endrju Klajd, republikanac iz Džordžije, rekao je da je „veoma zahvalan što nema humanitarne pomoći“, za koju je tvrdio da bi mogla pasti u ruke Hamasa.
U Senatu koji kontrolišu demokrate, Šumer je jasno stavio do znanja da će predlog zakona biti odbijen.
„Senat neće prihvatiti duboko pogrešan predlog republikanaca iz Predstavničkog doma, već ćemo umesto toga raditi na sopstvenom dvopartijskom paketu hitne pomoći“ koji podrazumeva novac za Izrael i Ukrajinu, kao i humanitarnu pomoć za Gazu i napore da se SAD suprotstave Kini.
Lider republikanaca u Senatu, Mič Mekonel iz Kentakija, balansira između potrebe da podrži stranačke saveznike iz Predstavničkog doma, dok se istovremeno bori da paket pomoći bude više u skladu sa Bajdenovim širim zahtevom, verujući da su sva pitanja povezana i zahtevaju pažnju SAD.
Mekonel je rekao da pomoć Ukrajini „nije u dobrotvorne svrhe“, već da je neophodna da bi se ojačao zapadni saveznik protiv Rusije.
U drugoj akciji u četvrtak, Predstavnički dom je trebalo da glasa o rezoluciji koju su predvodili republikanci i koja se fokusirala na aktivizam na fakultetima u vezi rata između Izraela i Hamasa. Neobavezujućom rezolucijom bi se osudila podrška Hamasu i Hezbolahu, organizacijama koje je Amerika proglasila za terorističke, u institucijama visokog obrazovanja.
