Institucionalna kriza, dijalog Beograda i Prištine i barikade i neredi na severu Kosova obeležili su 2011. godinu na Kosovu.
Početak godine obeležile su kritike na račun Kosova koje su stizale iz Evrope, zbog kako je najčešće pominjano malverzacija na proteklim parlamentarnim izborima. I pored tvrdnji evropskih zvaničnika da izbori nisu održani po medjunarodnim standardima i upozorenja da to nanosi veliku štetu imidžu Kosova, u Prištini je postignut dogovor oko vladajuće koalicije.
Vlast su forrmirali Demokratski savez Kosova Hašima Tačija, Alijansa za novo Kosovo Bedžeta Pacolija i partije manjina. Na čelu Vlade ostao je Hašim Tači, a za predsednika je posle trećeg kruga glasanja, zahvaljujući glasovima Srba u parlamentu, izabran Bedžet Pacoli koji se na toj funkciji održao čitavih četrdeset dana, jer je Ustavni sud Kosova odlučio da je prilikom njegovog izbora za predsednika Kosova u skupštini prekršena procedura, jer nije bilo protivkandidata i obavezne dve trećine poslanika u prva dva kruga glasanja.
Zvanično, u cilju prevazilaženja političke krize na Kosovu, vladajuće, Demokratska partija Kosova i Alijansa za novo Kosovo kao i opozicioni Demokratski saveza Kosova, postigli su dogovor oko novog predsednika. Medjutim lider Alijanse za novo Kosovo Bedžet Pacoli tvrdio je da je nova kosovska predsednica Atifete Jahjaga izbor američkog ambasadora na Kosovu Kristofera Dela, a ne predsednika tri stranke kosovskih Albanaca. Početkom godine obeležio je i početak dugo najavljivanog dijaloga Beograda i Prištine u Briselu.
Nedugo zatim predstavnici Beograda i Prištine smatrali su da je došlo vreme i za susrete na domaćem terenu, a ne samo u Briselu, pa je šef beogradskog tima za razgovore sa Prištinom Borislav Stefanović polovinom maja došao u Prištinu, gde je razgovarao sa predstavnicima Vlade Kosova. Posetu Stefanovića Prištini obeležio je incident koji su izazvale pristalice opozicionog Pokreta samoopredeljenje, jer ovu posetu doživljavaju kao provokaciju. U neredima ispred Vlade Kosova povredjeno je deset policijaca, šestoro demontranata, a oštećeno je nekoliko automobila.
Sloboda kretanja i matične knjige prvi je dogovor Beograda i Prištine i došao je početkom jula posle pete runde razgovora u Briselu. U šestoj rundi razgovora trebalo je da se razgovara o električnoj energiji, telekomu, katastru, kao i o carinskim pečatima. Medjutim to je iznenada odloženo jer je procenjeno da ne može biti postignut nikakav dogovor oko tih tema. Dva dana nakon toga Vlada Kosova je odlučila da na osnovu reciprociteta uspostavi embargo na uvoz robe iz Srbije.
Zbog, kako je navedeno nepoštovanja ove odluke na prelazima Jarinje i Brnjak na severu Kosova, Vlada je 25. jula na ove prelaze poslala specijalnu jedinicu policije Rosu u nastojanju da preuzmu kontrolu nad dva, kako je rečeno sporna prelaza sa Srbijom, kako bi se sprovela zabrana ulaska robe iz Srbije, ali su ih Srbi u tome sprečili blokirajući prilaze tim punktovima. Tokom ove akcije ubijen je kosovski policajac Enver Zumberi. Premijer Kosova Hašim Tači rekao je tada da odluka da se na sever pošalju specijalne jedinice nije bila laka, ali da je bila ispravna i neophodna
“Uveren sam da smo doneli najispravniju moguću odluku. Ne možemo da ostanemo indiferntni i da unedogled tolerišemo da deo naše teritorije ostane crna tačka ne samo Kosova već i Evrope”, kazao je Tači.
Kao odgovor na ovu akciju Srbi su postavili barikade na 19 lokacija na severu Kosova uključujući i prelaze Jarinje i Brnjak. Srbi ne dozvoljavaju prolaz KFOR-u niti EULEKS-u, jer sumnjaju da će prevoziti carinike na prelaze. U pregovore sa KFOR-om oko ovog problema uključili su se i predstavnici Vlade Srbije Borko Stefanović i Goran Bogdanović koji su okupljenim gradjanima poručili da ostanu mirni, jer se ništa ne može na silu i da se problem mora rešiti razgovorima.
Usledio je i sporazum KFOR-a i Beograda prema kome će snage KFOR-a ostati na prelazima Jarinje i Branjak do 15. septembra i da će ta dva prelaza biti označeni kao vojne bezbednosne zone. Ovaj sporazum je samo na kratko obezbedio mir u ovom delu Kosova. Nakon 15. septembra došlo je do nekoliko ozbiljnih incidenata izmedju Srba i KFOR-a. U skukobima kod prelaza Jarinje 27. septembra povredjeno je šestoro Srba od kako je navedeno bojeve municije i četiri pripadnika KFOR-a.
Krvavi okršaj Srba i KFOR-a dogodio se i 28. novembra u selu Jagnjenica kod Zubinog potoka kada su vojnici KFOR-a uklonili barikadu na putu Kosovska Mitrovca–Zubin Potok u ovom mestu. Tom prilikom povredjeno je oko 20 pripadnika KFOR-a i oko pedest Srba.
Dešavanja na severu Kosova dovela su do brojnih incidenata i južno od reke Ibar. Prema podacima Ujedinjenih nacija, od 25. jula na Kosovu se dogodio 161 incident od čega 38 na severu, a ostali južno od Ibra. Ubijena su i trojica Srba, Aleksandar Putnik iz Velike Hoče, Savo Mojsić iz Kosovske Mitrovice I Miodrag Komatina iz Dobruše kod Peći.
Kraj godine obeležio je početak sprovodjenja dogovora Beograda i Prištine o slobodi kretanja što je izazvalo revolt i kod Srba i kod Albanaca jer za putovanje na Kosovo iz Srbije i obrnuto treba izdvojiti od 100 do 120 evra mesečno za putnički automobil. Lapsus godine napravio je premijer Kosova Hašim Tači koji je vernicima katoličke veroispovesti 25.decembra umesto Božića čestitao Uskrs.