Komesar za proširenje Evropske Unije Oliver Varhelji rekao je nakon predstavljanja ovogodišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku zemalja kojima je strateški cilj članstvo u EU da taj savez nudi državama Zapadnog Balkana priliku za raniju integraciju i pre njihovog zvaničnog priključenja.
Na zajedničkoj konferenciji sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, Varhelji je predstavio najnoviji „plan rasta“ za Zapadni Balkan u kom se navodi da proširenje ostaje ključna politika EU, a posebno da je punopravno članstvo Zapadnog Balkana u političkom, bezbednosnom i ekonomskom interesu Unije.
Kao suštinski element za približavanje zemalja Zapadnog Balkana EU identifikovana je ekonomska integracija, objavljeno je u dokumentu. Ipak, dodaje se da trenutno nivo i brzina integracije između Zapadnog Balkana i EU nisu zadovoljavajući - bilo u smislu reformskih procesa ili socio-ekonomske integracije, kao i da to koči njihov napredak na putu ka EU.
Komisija zato predlaže plan zasnovan na četiri stuba - unapređenje ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem EU, usklađivanje Zapadnog Balkana sa pravilima jedinstvenog tržišta, jačanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište na osnovu pravila i standarda EU i ubrzavanje temeljnih reformi, uključujući i povećanje finansijske pomoći za podršku reformama.
Ta finansijska pomoć povećava se za šest milijardi evra bespovratne podrške i kreditne podrške, uz plaćanje uslovljeno ispunjavanjem reformi, od kojih su, kako se navodi, temeljne reforme, uključujući jačanje vladavine prava i osnovnih prava, neophodne za stvaranje povoljnog okruženja za privlačenje investicija i generisanje održiv ekonomski rast.
"Želimo da se zapadni Balkan postupno integriše u jedinstveno tržište i pre punog članstva. Plan za rast pomoći će ubrzanje temeljnih reformi. Želimo da pojačamo finansijsku podršku, a to je paket od šest milijardi evra od kojih su dve nepovratna sredstva, a četiri povratni zajmovi. Cilj je postići usklađivanje do 2030. godine", rekao je Varhelji.
On je dodao da institucije EU žele da pomognu zemljama Zapadnog Balkana i da sa njima izrade realan plan za svaku godinu kako da se ubrzaju reforme, kao da će se planom rasta BDP Zapadnog Balkana uvećati za jednu trećinu.
Beograd i Priština da se konstruktivnije uključe u dijalog
Varhelji je na sednici Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta pozvao Beograd i Prištinu da se konstruktivnije uključe u dijalog i sprovedu dogovorene sporazume, što, kako je istakao, podrazumeva uspostavljanje ZSO i normalizaciju odnosa.
Istakao je da je u Izveštaju o proširenju podvučeno da je Srbija sprovela ustavne amandmane za nezavisnost sudstva, medijske zakone i ispunila uslove za otvaranje još jednog klastera.
Rekao je i da je Srbija napredovala u usklađivanju spoljne politike sa EU, ali da razlog za brigu ostaje neuvođenje sankcija Rusiji.
Predsednica Evropske komisije Urusla fon der Lajen kaže da je važno da Kosovo ima pred sobom jasan cilj učlanjivanja u Evropsku uniju, ali mora i EU biti jasna šta se očekuje od Prištine, a to je primena Nacrta Statuta ZSO.
"Ta primena bi bila veliki iskorak, to bi bilo u interesu Kosova", rekla je ona i naglasila da, ako se gledaju Kosovo i Srbija, potrebno da se svakoj strani da jedinstvena mogućnost da se približi EU.
"Podsticaj je puno pozitivniji i mi pitamo koji je vaš doprinost približavanju EU, koje su vaše aktivnosti i tako se ističe istinski doprinos na putu ka EU", objasnila je Fon der Lajen.
Izveštaj o Srbiji pun kritika
Mediji u Srbiji objavili su dan ranije ovogodišnji izveštaj o napretku Srbije u kom je navedeno da pored dijaloga sa Kosovom i činjenice da Beograd nije uveo sankcije Rusiji, najveće probleme na evropskom putu te zemlje predstavljaju i vladavina prava, korupcije, organizovanog kriminala, slobode medija, neusklađivanja vizne politike, kao i trgovinskih sporazuma sa trećim zemljama.
Evropska komisija ocenjuje da je Srbija učinila "ograničen napredak" u slobodi izražavanja. Spominje se da su policija i tužilaštvo brzo reagovali u nekoliko slučajeva napada i pretnji, radeći sa stalnom radnom grupom za bezbednost novinara.
"Međutim, slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, kao i porast strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), posebno pokrenutih od strane članova nacionalnih i lokalnih vlasti, što može izazvati zastrašujući efekat uključujući i cenzuru", naglašava se u dokumentu i ističe da će novi medijski zakoni "ojačati nezavisnost" Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
U odlomku koji se odnosi na REM, spominje se i da je u avgustu objavljen poziv za dodelu pete dozvole za medijski servis sa nacionalnom frekvencijom, kao i da ona još nije dodeljena "bez verodostojnog opravdanja".
"Politički i ekonomski uticaj na medije i dalje izaziva zabrinutost. Srbija treba da preduzme hitne mere kako bi se suprotstavila anti-EU narativima koje propagiraju brojni mediji, kao i da se suprotstavi stranoj manipulaciji informacijama i mešanju, posebno u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine", ističe se u izveštaju.
Istovremeno, EK smatra da je situacija u srpskom pravosuđu zabrinjavajuća zbog neprikladnog pritiska na pravosuđe. Primećuje se da je preduzet niz koraka kako bi se smanjio prostor političkog uticaja na pravosuđe, ali da u praksi još nije moguće uočiti dosledno smanjenje neprimerenog uticaja na sudije i tužioce.
Po pitanju borbe protiv korupcije u ovogodišnjem izveštaju se ocenjuje da je Srbija ostvarila ograničeni napredak u primenjivanju prošlogodišnjih preporuka.
"Sve u svemu, korupcija je rasprostranjena u mnogim oblastima i ostaje pitanje koje izaziva zabrinutost. Postoji potreba za snažnom političkom voljom za efikasno rešavanje pitanja korupcije i za snažan odgovor krivičnog pravosuđa na korupciju na visokom nivou", ističe se u dokumentu i zahteva od Srbije da uspostavi efikasan mehanizam koordinacije kako bi operacionalizovala ciljeve politike prevencije i represije i temeljno se bavila korupcijom.
Srbija i dalje neusklađena da spoljnom politikom EU
U dokumentu se ocenjuje da nije postignut napredak u usklađivanju spoljne politike sa Evropskom unijom, jer je stopa usaglašavanja ostala nepromenjena.
Spominje se da se Srbija uskladila sa nekim stavovima EU na međunarodnim forumima, ali da nije uvela nijednu restriktivnu meru protiv Rusije zbog agresije na Ukrajinu. Srbija je takođe održala odnose na visokom nivou sa Ruskom federacijom, što postavlja pitanja o strateškom pravcu Srbije", ističe se u dokumentu.
Od Beograda se putem ovog izveštaja traži da prioritetno unapredi svoju usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere, i izbegava radnje i izjave koje su u suprotnosti sa stavovima EU o spoljnoj politici.
U izveštaju se spominje i sporazum koji je Srbija potpisala sa Kinom u oktobru 2023, što za Brisel "predstavlja stratešku zabrinutost".
Navodi se da je Srbija najavila planove za sklapanje sporazuma o slobodnoj trgovini i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptom i Južnom Korejom, ali da suštinski pregovori tek treba da počnu.
EK predlaže ubrzanje procesa sa četiri zemlje
Fon der Lajen je rekla i da je usvojen izveštaj o proširenju i da je Evropska Komisija predložila otvaranje pregovora o proširenju sa Ukrajinom, Moldavijom i BIH kada se ostvare uslovi, kao da se Gruziji dodeli status kandidata za članstvo u EU.
Govoreći o Ukrajini, fon der Lajen je navela da je ta zemlja suočena sa tragedijom i ratom, ali da sprovodi reforme i da Komisija ne temelju toga preporučuje otvaranje pregovora o pristupanju.
Kada se radi o Moldaviji, predsednica EK kaže da je ona predmet stalnih destabilizacija i suočena sa sajber ratom. U slučaju BiH EK je prepoznala brojne pozitivne korake, poput napretka u borbi protiv kriminala, ali se konstatuje da je Republika Srpska usvojila određene neustavne zakone zbog kojih se odlaže predlog za kandidaturu do marta 2024. godine.
Prema njenim rečima, proširenje je investicija i u bezbednost i stabilizaciju.
"U ovim vremenima proširenje nam daje jači glas u svetu. To je jedinstvena prilika i za nas i zemlje kandidate", zaključila je ona.
