Posle vesti sa krajnjeg zapada evropskog kontinenta da je premijer Portugala Antonio Košta podneo ostavku, a da je pet osoba iz njegovog kabineta privedeno zbog istrage moguće korupcionaške afere i trgovine uticajem na koncesije za istraživanje litijuma na severu te zemlje – i u Srbiji se ponovo intenzivirala priča o rudarenju litijuma, odnosno o projektu Jadar na koji je Vlada Srbije navodno stavila tačku nakon masovnih protesta građana pre dve godine.
Međutim, Jovan Rajić iz nevladine organizacije RERI koja se bavi zaštitom životne sredine, smatra da priča o iskopavanju litijuma u Srbiji nikada nije bila van igre, što se po njegovim rečima može videti iz izjava čelnih ljudi zemlje, počev od samog predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
“Imate kompaniju koje je ovde registrovana, posluje, ima zaposlene, tako da ako je neko odustao od određenog projekta i odlučio da ne realizuje projekat u određenoj zemlji, ne bi bio naravno ni lud, ni glup da plaća zaposlene u toj zemlji, da gubi svakodnevno novac i da ne očekuje da krene sa realizacijom projekta. Tako da ja mislim da taj projekat nikada nije odlazio iz Srbije, tako da nema šta da se vraća na mala vrata – on je parkiran u jednom trenutku zato što je politički neoportuno bilo da se o tome govori i zato što je neko procenio da više glasova gubi ako to potencira, nego da jedno vreme da se zaćuti”, kaže Rajić za Glas Amerike.
Inicijativa Kreni-promeni u četvrtak je predala delegaciji Evropske Unije u Srbiji više od 290.000 potpisa prikupljenih onlajn peticijom kojom se traži obustava projekta Jadar koji sprovodi kompanija Rio Tinto, a koji su prethodno predati i Skupštini Srbije.
U petak su predstavnici opozicionog parlamentarnog pokreta Ekološki ustanak objavili dokument o projektu pod nazivom „plan obnove društveno-političke dozvole za rad u Srbiji“ koji je, kako tvrde, Vladi Srbije uputila lobistička organizacija Rendon grupa na čijem se čelu nalazi Džon Rendon.
Taj plan, kažu, ima za cilj da pacifikuje javno mnjenje u Srbiji, kao i akademsku zajednicu i medije kako se ne bi više opirali tom projektu.
„O čemu se zapravo radi? Nakon kraha politike Aleksandra Vučića i Rio Tinta koja je doživela potpuni slom i izazvala opštu pobunu stanovništva na scenu stupa gospodin Džon Rendon čiji je zadatak da ovde „omekša“ celu priču tj. da ugasi pobunu, a da, kako oni navode u ovom svom planu, korak po korak nekako otupe oštricu ekološke pobune koja se dešava svuda u Srbiji“, kaže predsednik Ekološkog ustanka i odbora za zaštitu životne sredine u Skupštini Srbije Aleksandar Jovanović.
Jovan Rajić smatra da je anesteziranje javnosti u Srbiji zapravo modus operandi sadašnje vlasti i da je taj proces u ovom slučaju krenuo onda kada su se ljudi na lokalu pobunili protiv kopanja litijuma:
“I onda je došlo do tog sistemskog anesteziranja i umrtvljavanja čitavog procesa i čitave situacije da se ljudi naviknu, da to prestane da bude tabu i da o tome počne da se govori. Naravno da prave diskusiju o tome nema, naravno da struku i zainteresovanu javnost niko ništa ne pita. Ono što je njima problem kada je u pitanju realizacija ovog projekta jeste što se on ne može realizovati lokalno, na jednom delu ove zemlje, nego postoji više tačaka u kojima mora paralelno da krene realizacija projekta. I to je ono čega su oni svesni i što znaju da bi to moglo da eskalira na više frontova i na više tačaka, gde bi ljudi mogli da se pobune”, kaže Rajić.
Profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić kaže da se radi o stilizovanom pokušaju socijalnog inženjeringa sa ciljem pripitomljavanja „nakostrešenog javnog mnjenja“ koje je ozbiljno shvatilo poruke o mogućim negativnim uticajima ukoliko se rudnik otvori.
„Kompanija Džona Rendona rukovodstvu Rio Tinta preporučuje da obezbedi iskoristive obaveštajne podatke potrebne za oblikovanje i primenu spoljnih inicijativa, kao i da je potrebno da govore o doprinosu Rio Tinta u Srbiji, uključujući i to kako ta kompanija nudi platformu za obezbeđivanje nacionalnih strateških ciljeva“, kaže Ristić i dodaje da se ta namera može praktično tumačiti kao da bi građani Srbije trebalo da shvate kompaniju Rio Tinto kao rođaka iz daleka sa namerom da im pomogne, a da je situacija u potpunosti drugačija.
Premijerka Srbije negira vezu Vlade sa Džonom Rendonom
Premijerka Srbije Ana Brnabić je izjavila da nema informaciju koju je objavio Ekološki ustanak da je Vlada Srbije angažovala lobističku grupu za projekat Jadar na čijem čelu je Džon Rendon.
„Nemam tu informaciju, ne znam ni ko je taj čovek“, rekla je ona uz napemenu da je, što se tiče njene Vlade, stavljena tačka na temu litijuma ali da ne misli da je loše što je Srbija u parterstvu sa Evropskom unijom o kritički važnim sirovinama.
„Ne vidim šta je problem da potpišemo ugovor o strateškom partnerstvu sa EU za bilo šta. Taj memorandum ima veze sa strateškim sirovinama i ima ih koje EU i mi možemo da razmenjujemo da bi obostrani razvoj bio jači i bolji. A što se tiče litijuma, za moju vladu je stavljena tačka“, zaključila je Brnabić.
Aleksandar Jovanović tu izjavu premijerke Srbije tumači kao „apsolutnu laž i neistinu“ i tvrdi da se Brnabić „pravi blesava“. Sa tim stavom se slaže se i profesor Ratko Ristić koji podseća da je svojevremeno premijerka tvrdila da Vlada Srbije nema veze sa projektom Jadar. Nakon toga je isplivao dokument iz 2018. godine u kom se vidi da je Vlada Srbije donela odluku o formiranju radne grupe za implementaciju projekta Jadar i da je tu odluku potpisala Ana Brnabić, nakon čega su usledili protesti:
„Posle protesta i formalnog ukidanja projekta, već u martu 2022. se potpisuje protokol između Rio Tinta i EU o tome da se sagleda situacija i da se iznađu rešenja i da se oživi taj projekat“, kaže on
Aleksandar Jovanović kaže da je suština u tome da Rio Tinto neće odustati od „kritičnih mineralnih sirovina“ koje se nalaze na teritoriji Srbije.
„Ali nije samo reč o Rio Tinto. U ovoj zemlji riju mnogi – u prostornom planu koji treba da bude usvojen stoji na desetine novih rudarskih nalazišta. Plan je da se Srbija preore, a da se stanovništvo, kako stoji u projektu Jadar raseli, odnosno relocira, a da oni koji su se nameračili na malu Srbiju posisaju sve što je ispod zemlje bilo da je to litijum, bakar ili zlato“, smatra on i zaključuje da bi posledica svega toga bila apsolutna devastacija živog sveta na tom prostoru, što bi na kraju rezultiralo nestankom stanovništva sa tih prostora.
Na kraju ponovo pitanje sa početka – može li slučaj Portugala da bude bilo kakvo upozorenje vlastima u Srbiji? Predsednik UO RERI-ja Jovan Ristić smatra da ne može, jer, kako kaže Portugal i Srbija nisu uporedive zemlje:
“Ja mislim da našim vlastima ništa ne može da bude upozorenje dok ne budemo imali nezavisno sudstvo. Portugal je jedna država ozbiljna, evropska država u kojoj je pravosuđe nezavisno. To je u većini uređenih i demokratskih sistema situacija. Kod nas nezavisno pravosuđe ne postoji, kod nas je pravosuđe produžena ruka vlasti, mi tužilaštvo kao organ nemamo. Imamo pojedince u okviru tužilaštva koji rade svoj posao, ali sistem i instituciju tužilaštva nemamo. Dok se to ne promeni ništa neće biti upozorenje za ovu vlast i ne verujem da išta može da utiče na njih i da im služi kao upozorenje”.
Sama kompanija Rio Tinto, reagujući na navode Ekološkog ustanka, tvrdi da je reč o netačnim informacijama o njihovim aktivnostima u Srbiji vezanih za iskopavanje litijuma. Oni će poštovati odluke vlade Srbije iz januara 2022. godine, ali i dalje veruju u projekat Jadar i da se ova ruda može bezbedno iskopavati, poručuju iz ove kompanije.
Ko je Džon Rendon?
Džon Rendon se smatra jednim od svetskih pionira u korišćenju strateških komunikacija kao elementa nacionalne moći i jednim od prvih lobista koji je iskoristio moć novih tehnologija za podršku upravljanju informacijama u realnom vremenu, navodi se na sajtu Rendon grupe.
Svoju karijeru započeo je u Demokratskoj stranci SAD u predsedničkoj kampanji Džordža Mekgoverna 1972. godine.
Potom je bio izvršni direktor i politički direktor Demokratskog nacionalnog komiteta. Rukovodio je demokratskom konvencijom predsednika Džimija Kartera 1980. u Njujorku, a kasnije je radio kao direktor za planiranje i unapređenje kampanje za reizbor predsednika Kartera.
Radio je kao izvršni konsultant za komunikacije u Beloj kući i Ministarstvu odbrane SAD, između ostalih.
Učesnik je organizacija kao što su „Highlands Forum“, „Aspen Institut“ i „Dialog“ i predavač je i govornik na mnogim forumima i univerzitetima o uticaju novih informacionih tehnologija na način na koji stanovništvo razmišlja i ponaša se, posebno kada je u pitanju na angažovanje, suzbijanje i sprečavanje nasilnog ekstremizma.
